Armiranje spoljnih zidova staklenom mrežicom + lepak (dvostruko gletovanje)

Posao ima dva dela. Prvi sloj lepka služi da se u njega utisne mrežica, a drugi da je prekrije i izravna površinu, pa se to u praksi zove dvostruko gletovanje. Ukupna debljina zavisi od sistema, obično je oko 3 do 5 mm.

1. Proveriti podlogu: izolacione ploče moraju čvrsto da drže i ne smeju da propadaju pod pritiskom. Labave ploče dolepiti ili dodati tiplove, a stepenice između ploča izbrusiti.
2. Postaviti lajsne: ugaone lajsne sa mrežicom, priključne lajsne uz prozore i sokl lajsnu. One daju prave ivice i štite mesta koja najviše trpe.
3. Zalepiti dijagonalne trake: u uglove prozora i vrata pod uglom od 45° zalepiti komade mrežice, otprilike 30 × 20 cm. Oni prihvataju naprezanje koje bi inače napravilo kose pukotine iz uglova otvora.
4. Naneti prvi sloj lepka: zupčastom gletaricom, odozgo nadole, na manjim površinama, kako se lepak ne bi osušio pre nego što se u njega utisne mrežica.
5. Utisnuti mrežicu: vertikalne trake sa preklopom od najmanje 10 cm utiskivati gletaricom od sredine ka ivicama, bez nabora i mehurova. Mrežica mora da bude potpuno prekrivena, bliže spoljnoj površini, a ne da leži direktno na izolaciji.
6. Pustiti da se osuši i naneti drugi sloj: glatkom gletaricom, u tankom sloju, dugim potezima sa blagim preklapanjem. Na oko 20 °C između slojeva se obično čeka otprilike jedan dan, po hladnom i vlažnom vremenu duže. Neki sistemi dozvoljavaju i rad "mokro na mokro", a o tome odlučuje tehnički list proizvođača.

Pre završnog maltera armirajući sloj mora potpuno da se osuši, obično nekoliko dana, u zavisnosti od vremena i uputstva proizvođača. Zatim se nanosi podloga (prajmer) za završni malter.

Fasadna mrežica mora da bude otporna na alkalije. Cementni lepak je bazičan i obična mrežica za unutrašnje radove se u njemu vremenom razgrađuje. Spolja se to ne vidi, ali posle nekoliko godina u sloju praktično nema armature. Za obične površine koristi se mrežica gramature oko 145 do 160 g/m², a na soklu i mestima gde su mogući udarci dodaje se ojačana, takozvana pancir mrežica.

Lepkovi se razlikuju uglavnom po sastavu:

• polimer-cementni lepkovi su najčešći, imaju dobro prianjanje i elastičnost,
• cementni lepkovi su čvrsti, ali manje elastični, pa više odgovaraju mineralnim podlogama,
• disperzivni (pastozni) lepkovi se lako nanose i ne mešaju se sa vodom, a koriste se uglavnom u nekim sistemima i na manjim površinama.

Najvažnije pravilo: mrežica, lepak, lajsne i malter treba da budu iz jednog sertifikovanog termoizolacionog sistema (ETICS). Sistem je ispitan kao celina. Ako se kombinuju delovi različitih proizvođača, niko ne garantuje za celinu i garancija praktično otpada.

Najjednostavniji je veliki, ravan zid bez otvora, do kog se lako dolazi. Posao se, s druge strane, produžava i poskupljuje kada postoji:

• mnogo prozora, vrata i uglova, jer svaki traži lajsne i dijagonalne trake,
• razuđena fasada sa erkerima, nišama ili šambranama,
• neravna ili labava podloga koju prvo treba popraviti,
• visina i otežan pristup, odnosno potreba za skelom, njeno pomeranje ili malo prostora uz susedni objekat,
• loše vreme, kada se rad prekida ili fasada pokriva zaštitnom mrežom,
• mala površina, gde priprema i čišćenje traju srazmerno dugo.

Ako se armiranje radi u okviru kompletne termoizolacije kuće ili zgrade, proverite unapred u nadležnom organu šta prema važećim propisima o planiranju i izgradnji važi za vaš slučaj. Ne podrazumevajte da nikakva dokumentacija nije potrebna. U stambenoj zgradi o fasadi odlučuje stambena zajednica, a radove organizuje upravnik. Neke lokalne samouprave povremeno raspisuju javne pozive za energetsku sanaciju, pa vredi proveriti uslove u svojoj opštini pre početka radova.

Gotova fasada skoro uvek na početku izgleda dobro. Problemi se obično javljaju posle prvih mrazeva i kiša. Tipične greške su:

• premalo lepka ispod mrežice, pa mrežica mestimično ne drži i pravi ispupčenja,
• mali ili nikakvi preklopi, pa na spoju nema armature i pukotina se javi baš tu,
• izostavljene dijagonalne trake u uglovima prozora, zbog čega nastaju kose pukotine,
• mrežica utisnuta skroz do izolacije ili, obrnuto, mrežica koja se vidi na površini,
• dodatno razređivanje lepka vodom, što smanjuje čvrstoću i prianjanje,
• drugi sloj na vlažan prvi, jer zarobljena vlaga posle pravi plikove,
• rad na direktnom suncu, po kiši ili ispod +5 °C, kada lepak ne očvrsne kako treba.

Zašto je vreme toliko važno? Na usijanom zidu voda iz lepka ispari pre nego što lepak stigne da očvrsne, pa sloj ostane slab. Na hladnom se vezivanje skoro zaustavi, a noćni mraz može da ga ošteti. Zato se obično radi na temperaturama otprilike od +5 do +25 °C, najbolje u hladu i bez jakog vetra. Svež sloj štiti zaštitna mreža na skeli.

Proveru je najbolje uraditi pre završnog maltera, jer se posle greške mnogo teže ispravljaju. Prilikom prijema obratite pažnju na sledeće:

• mrežica se nigde ne vidi niti se napipava ispod površine,
• površina je ravna, a letva duga najmanje 2 m ne pokazuje veća odstupanja nego što proizvođač dozvoljava za izabrani malter,
• na površini nema mehurova, ispupčenja, talasaste mrežice ni tragova gletarice,
• u uglovima svih prozora i vrata postoje dijagonalne trake, po mogućstvu snimljene na fotografijama tokom rada,
• uglovi su pravi i oštri, sa postavljenim ugaonim lajsnama,
• priključne lajsne uz prozore su cele, neoštećene i dobro spojene sa ramom,
• sokl je ojačan pancir mrežicom,
• sloj je suv, čvrst i bez pukotina,
• izvođač zna da kaže koji je ETICS sistem koristio i predaje tehničke listove materijala.