Ugradnja demit fasade do 20 cm

Demit fasada je sistem u kom svaki sloj ima tačno određenu ulogu, pa bi svi materijali trebalo da budu od istog proizvođača. Sastav obično izgleda ovako:

• lepak koji drži ploče na zidu,
• termoizolacione ploče od stiropora (EPS) ili mineralne vune,
• fasadni tiplovi sa tanjirom za mehaničko pričvršćivanje,
• armirajući sloj od lepka sa utisnutom mrežicom od staklenih vlakana,
• podloga (prajmer) i završni tankoslojni malter.

Uz sistem idu i sokl profil, ugaoni profili sa mrežicom i profili oko prozora. To nisu ukrasi: štite ivice i spojeve na kojima bi malter inače popucao. Ako kombinujete lepak jednog proizvođača sa malterom drugog, sistem više nije celina i proizvođač na njega obično ne daje garanciju.

Za kontaktne fasadne sisteme i njihove komponente važe standardi SRPS EN, a na svaki sistem se odnosi i tehničko uputstvo proizvođača. Kada birate izvođača, razumno je tražiti da radi prema tom uputstvu i da vam na kraju preda dokumentaciju o ugrađenom sistemu.

Redosled koraka se ne menja, a pauze za sušenje ne vredi skraćivati. Na gradilištu postupak obično teče ovako:

1. Priprema podloge. Zid mora biti nosiv, suv i očišćen od prašine, mahovine i otpalog maltera. Stari malter majstor kucka, šuplja mesta obija i krpi. Veće neravnine treba izravnati, jer lepak može da ih popravi samo u određenoj meri. Upijajuće podloge se premazuju podlogom.
2. Postavljanje sokl profila. Mora biti potpuno vodoravan, jer određuje položaj svih ostalih redova ploča.
3. Lepljenje ploča. Lepak se nanosi po obodu ploče i u nekoliko pogača na sredini, tako da pokrije otprilike 40 % površine. Ploče se slažu na preklop kao cigle, a spojevi treba da budu zbijeni. Fuge šire od približno 2 mm popunjavaju se trakama izolacije ili poliuretanskom penom za fasade, a ne lepkom. Oko prozora se ploče seku u obliku slova L, da spoj ne izlazi iz ugla otvora.
4. Tiplovanje. Tipluje se kad se lepak stegne, obično posle jednog do tri dana, zavisno od proizvođača i vremena. Broj i vrstu tiplova određuje proračun prema vrsti zida, visini zgrade i opterećenju vetrom. Na uglovima i ivicama fasade tiplova ima više.
5. Brušenje stiropora. Brusnom daskom se poravnavaju sitne razlike između ploča, da se ne bi videle ispod maltera.
6. Armirajući sloj. U svež lepak se utiskuje mrežica, sa preklopima od otprilike 10 cm, bez nabora, u sredinu sloja. Uglovi prozora se pre toga ojačavaju kosim trakama mrežice.
7. Podloga i završni malter. Gornji slojevi idu tek kada armirajući sloj dobro odstoji, što prema proizvođaču i vremenu obično traje nekoliko dana.

Tokom celog rada temperatura vazduha i zida treba da bude bar oko +5 °C. Fasada ne bi trebalo da bude na jakom direktnom suncu, na jakom vetru ni na kiši.

Za debljine do 20 cm koriste se dva glavna materijala, a svaki odgovara drugoj situaciji.

Fasadni stiropor

Beli stiropor je lagan, lako se seče i sa njim se jednostavno radi. Na porodičnoj kući sa običnim zidanim zidom to je najčešći izbor. Sivi grafitni stiropor izoluje nešto bolje, pa isti efekat postižete sa manjom debljinom. Tokom ugradnje ga treba štititi od direktnog sunca, jer se ploče inače zagrevaju i mogu da se izvitopere. Stiropor je zapaljiv, pa kod viših zgrada projekat predviđa negorive protivpožarne pojaseve od mineralne vune, na primer iznad prozora ili po spratovima.

Mineralna vuna

Kamena vuna je negoriva, propušta vodenu paru i bolje prigušuje buku. Odgovara stambenim zgradama, objektima sa strožim zahtevima zaštite od požara i starijim zidovima od pune opeke koji treba da „dišu“. Teža je, tipluje se temeljnije i rad sa njom traje duže. Na fasadu idu ploče ili lamele namenjene kontaktnim fasadama, a ne obična vuna za potkrovlje.

Sokl i završni malter

Na sokl, tik iznad terena, ne stavljaju se ni obični stiropor ni vuna. Koristi se XPS ili perimetarski stiropor, koji podnosi vlagu i udarce. Uz mineralnu vunu ide silikatni ili silikonski malter koji propušta paru. Kod stiropora je izbor slobodniji. Silikonski malteri se na demit fasadama biraju često zato što se manje prljaju i odbijaju vodu.

Ista površina fasade može da znači sasvim različitu količinu posla. Posao olakšavaju:

• ravan, čvrst zid bez starih premaza,
• jednostavan oblik kuće sa malo uglova i otvora,
• dobar pristup oko kuće i mala visina, kada je dovoljna jednostavna skela.

Posao produžavaju mnogo prozora, erkeri, balkoni i niše. Komplikuju ga i obijanje starog maltera, saniranje vlage ili pukotina, kao i premeštanje oluka, gromobrana, svetiljki i spoljne jedinice klime. Kod debljine blizu 20 cm treba misliti i na detalje: spoljne prozorske klupice (solbanci) moraju biti dovoljno duge, na špaletama ide tanja izolacija, a kod nekih kuća treba rešiti i prepust krova, da izolacija ne ostane nezaštićena ispod strehe.

Greške na demit fasadi uglavnom se ne vide odmah. Pokažu se posle prve zime ili dužeg kišnog perioda.

• lepljenje na prašnjavu, vlažnu ili trošnu podlogu, posle čega se sistem vremenom odvaja,
• lepak nanet samo u pogačama bez oboda, pa se ploče savijaju i njihove ivice se ocrtavaju na fasadi,
• ukršteni ili široki spojevi popunjeni lepkom, koji prave toplotne mostove,
• premalo tiplova ili tiplovi neodgovarajući za vrstu zida, naročito na uglovima zgrade,
• izostavljeni ugaoni profili i kose trake mrežice kod prozora, posle čega iz uglova otvora kreću pukotine,
• nanošenje maltera po hladnoći, na punom suncu ili pred kišu, posle čega ostaju fleke i sitne pukotine,
• nedihtovan spoj sa prozorima i solbancima, kroz koji voda curi iza izolacije.

Demit fasada menja izgled objekta. Da li je dovoljna prijava radova ili je potrebno neko rešenje, zavisi od objekta i lokacije, prema važećim propisima o planiranju i izgradnji. Pre početka radova to proverite u nadležnom organu vaše opštine ili grada. U stambenoj zgradi o fasadi odlučuje stambena zajednica, a dogovor i dokumentaciju vodi upravnik. Kod viših zgrada računajte i na projekat koji obuhvata zaštitu od požara. Ako planirate da konkurišete za program energetske sanacije koji raspisuje lokalna samouprava, uslove proverite pre potpisivanja ugovora sa izvođačem. Rad se izvodi sa skele na visini, zato je ovo posao za ekipu sa iskustvom, a ne za samogradnju.

Pri preuzimanju obiđite fasadu po dnevnom svetlu i pogledajte je i ukoso, duž zida. Proverite:

• ravnost fasade, bez ispupčenja i vidljivih ivica ploča,
• da li se tanjiri tiplova vide kao fleke na malteru,
• uglove i špalete, da imaju prave ivice bez pukotina,
• spoj maltera sa prozorima, vratima i solbancima, da je elastično zaptiven,
• sokl od odgovarajućeg materijala i neoštećen sokl profil,
• ujednačenu boju maltera, bez fleka posle sušenja,
• dokumentaciju o ugrađenom sistemu, tehničke listove i uslove garancije,
• počišćen teren i vraćene oluke, svetiljke i ostale elemente na fasadi.