Doplatak za postavljanje behaton ploča (kocke) dimenzija do 10×10 cm

Kod velikih behaton ploča jedan komad pokriva priličnu površinu. Sa sitnim kockama je drugačije: na jedan kvadratni metar dolaze desetine, pa i stotine komada. Svaki treba uzeti u ruku, postaviti, poravnati i proveriti. Zato rad ide znatno sporije, iako površina na prvi pogled ne deluje velika.

Drugi razlog je preciznost. Veći format oprašta malo odstupanje, a male kocke ga ne mogu sakriti. Ako red na početku blago skrene, greška se posle nekoliko metara poveća i šara se iskrivi. Zato majstor ravninu, fuge i pravac redova proverava stalno u toku rada, a ne tek na kraju.

Kod prirodnog kamena tu je još jedna stvar: kocke nemaju potpuno istu visinu ni oblik. Svaku treba utapkati u posteljicu tako da joj gornja površina bude u ravni sa okolnim kockama. Zbog toga je kod sitnog formata ručni rad pravilo.

Postupak je sličan kao kod običnog popločavanja, a razlika je uglavnom u tempu i kontroli:

• iskopati zemlju, poravnati i zbiti tlo,
• naneti i zbiti noseći sloj od šljunka ili drobljenog kamena, čija debljina zavisi od opterećenja površine,
• postaviti ivičnjake koji drže ivice i određuju liniju površine,
• pripremiti posteljicu od sitnog kamenog agregata ili peska, a na čvrstoj podlozi od cementne mešavine,
• slagati kocke ručno po kanapu i šari, svaku utapkati gumenim čekićem ili čekićem,
• popuniti fuge peskom, sitnim agregatom ili masom za fugovanje,
• površinu zbiti vibro pločom, dopuniti fuge i očistiti.

Za pešačke staze noseći sloj se obično radi debljine otprilike 15 do 30 cm, a posteljica oko 3 do 5 cm. Tačan sastav slojeva treba prilagoditi tlu i tome da li će po površini ići samo ljudi ili i automobili. Kod postavljanja u beton poštuju se uputstva proizvođača maltera ili betona i vreme sušenja pre nego što se površina optereti.

Ako uz kuću pravite novi kolski prilaz ili priključak na lokalni put, pre radova proverite u nadležnom organu opštine šta je potrebno prema važećim propisima o planiranju i izgradnji. Ne treba unapred pretpostaviti da dozvola ili prijava nije potrebna. Kod stambene zgrade uređenje zajedničkog dvorišta dogovara se sa upravnikom ili stambenom zajednicom.

Doplatak nije svuda isti. Posao produžava, a time i poskupljuje, pre svega:

• nepravilan prirodni kamen umesto ujednačenih behaton kocki,
• složena šara, na primer lukovi, lepeze, riblja krljušt ili kombinacija boja,
• male i razuđene površine sa uglovima, stepenicima, šahtovima i dosta sečenja,
• loša ili nezavršena podloga koju prvo treba popraviti,
• težak pristup, kada materijal ne može da se doveze do same površine.

Obrnuto, jednostavno slaganje u pravim linijama, veća celovita površina, dobro pripremljena podloga i slobodan pristup znatno ubrzavaju rad.

Male kocke lako prate lukove, blage nagibe i nepravilne oblike. Zato se koriste u starim gradskim jezgrima, pri obnovi starijih kuća i svuda gde površina treba da deluje fino i zanatski. Na dobroj podlozi opterećenje se raspoređuje na mnogo komada i površina dugo traje.

Treba ipak računati da fuga ima mnogo. Ako nisu dobro popunjene, voda ih ispira, u njima se skuplja prljavština i niče korov. Kod sitnog formata odmah se vidi i svaka greška u ravnini. I kao što to obično biva kod popločavanja, većinu kasnijih problema ne prave same kocke, nego potcenjena podloga.

• nedovoljno zbijena podloga, pa se posle nekog vremena pojave udubljenja i kolotrazi,
• nema pada, voda stoji na površini ili se sliva ka kući (obično se radi pad od oko 2 % od objekta),
• šara nije unapred isplanirana, pa uz ivice ostaju uski odsečci,
• neujednačene fuge koje kvare izgled i stabilnost,
• slabo popunjene fuge, kocke se olabave i počnu da se pomeraju,
• ivičnjaci nedostaju ili su loše postavljeni, pa se kocke na ivicama razilaze.

Kratku baštensku stazu ili ivicu oko leje možete uraditi i sami ako imate strpljenja. Za kolski prilaz ili veću površinu bolje je pozvati majstora, jer podloga tamo mora da izdrži automobil.

1. Obeležiti površinu kočićima i kanapom, označiti visinu i pad.
2. Iskopati zemlju do potrebne dubine i zbiti dno.
3. Naneti šljunak ili drobljeni kamen u slojevima i svaki sloj zbiti.
4. Postaviti ivičnjake u beton i ostaviti ih da se stegnu.
5. Rasporediti posteljicu od sitnog agregata i povući je letvom u ravan.
6. Slagati kocke od čvrste ivice po kanapu i svaku utapkati gumenim čekićem.
7. Posle svakog reda proveriti ravninu letvom i libelom.
8. Fuge zasuti peskom ili sitnim agregatom, pomesti i zbiti površinu.
9. Posle nekoliko dana proveriti fuge i dopuniti ih.

• površina je ravna, ispod duže letve nema vidljivih udubljenja ni izdignutih kocki,
• pri hodanju se nijedna kocka ne pomera i ne zvecka,
• fuge su ujednačene i potpuno popunjene,
• redovi i šara su pravi, a lukovi ravnomerni,
• posle kiše voda otiče i ne zadržava se u baricama,
• ivičnjaci su čvrsti i kocke dobro naležu na njih,
• okolina je očišćena, a višak materijala odvezen.