Postavljanje behaton ploča debljine 8 – 10 cm

Debljina određuje koliko površina može da ponese. Deblja ploča bolje prenosi težinu točka na podlogu, manje se izvrće pri kočenju i skretanju i duže ostaje u ravni.

• 4 cm: staze, baštenske stazice i terase, dakle samo za hodanje, eventualno za kolica ili kosačicu,
• 6 cm: dvorište i prostor oko kuće, povremeni prolaz putničkog automobila ako je podloga dobra,
• 8 cm: prilaz garaži, kolski ulaz i svakodnevno parkiranje putničkih automobila,
• 10 cm: površine po kojima prolaze i kombiji ili servisna vozila, dvorišta firmi i manipulativne površine.

U praksi se često dešava da se ploče od 4 cm postave i na kolski ulaz, jer „auto tu stoji samo povremeno“. Posle nekoliko sezona u tragovima točkova pojave se kolotrazi i rasklimane ploče. Ako planirate kombinovanu površinu, možete spojiti tanje ploče na stazi i deblje na prilazu, ali visine oba dela treba unapred uskladiti.

1. Obeležiti površinu kočićima i kanapom, odrediti visine i pad. Voda treba da otiče od kuće, najčešće uz pad od oko 1 do 2 %.
2. Skinuti humus i iskopati teren. Za stazu se obično kopa oko 20 do 30 cm, za površinu po kojoj idu automobili otprilike 30 do 60 cm, zavisno od tla i opterećenja.
3. Nabiti dno iskopa, a na glinovitom ili mekom tlu položiti i geotekstil.
4. Nasuti noseći sloj od drobljenog kamena u slojevima i svaki sloj posebno nabiti vibro pločom.
5. Postaviti ivičnjake u betonsku posteljicu sa betonskim osloncem sa zadnje strane.
6. Razastreti posteljicu od sitnog kamenog agregata i poravnati je letvom, obično u debljini od 3 do 5 cm. Posteljica se pre polaganja ne nabija.
7. Polagati ploče prema izabranom slogu, seći ivice i proveravati linije.
8. Zasuti fuge, nabiti površinu vibro pločom sa gumenom podlogom i ponovo dopuniti fuge.

Za površine po kojima se vozi preporučuju se slogovi u kojima se ploče dobro međusobno zaklinju, na primer riblja kost. Ravni redovi postavljeni u pravcu vožnje lakše se razilaze pod točkovima.

Zašto behaton posle nekoliko godina propadne? Gotovo uvek zbog podloge, a ne zbog samih ploča. Deblja ploča ne može da ispravi grešku u podlozi.

Kod površine za automobile podloga se obično sastoji od ovih slojeva:

• noseći sloj od krupnijeg drobljenog kamena, za kolske prilaze obično oko 25 do 40 cm, za staze je dovoljno manje,
• sloj za izravnavanje od sitnije frakcije, koji zatvara površinu nosećeg sloja,
• posteljica od sitnog kamenog agregata ili peska sa šljunkom, na koju se ploče direktno polažu.

Nabijati treba sloj po sloj, a ne celu debljinu odjednom. Vibro ploča deluje samo do određene dubine, pa previše debeo sloj ostaje mekan pri dnu i kasnije se slegne. Za ploče od 8 do 10 cm koristi se i teža vibro ploča nego za stazu. Dobro nabijena podloga ne ugiba se pod nogom, a posle prolaska vibro ploče na njoj ne ostaju tragovi.

Najjednostavnija je pravougaona površina na ravnom, čvrstom terenu, do koje može da priđe kamion sa kamenim agregatom i mali bager. Više rada, a samim tim i veću cenu, obično traže:

• razuđena površina sa lukovima, stepenicama i mnogo sečenja,
• deblje ploče, koje su teže i sporije se seku, jačom testerom,
• glinovito ili vlažno tlo, gde treba kopati dublje i rešiti odvodnjavanje,
• loš pristup, kada se materijal nosi ručno ili kolicima,
• uklanjanje starog betona ili asfalta i odvoz zemlje,
• spajanje sa garažom, pragom vrata ili postojećom stazom na tačnoj visini,
• kanalice za odvodnjavanje i slivnici.

Pre iskopa proverite gde prolaze podzemne instalacije, pre svega gas, struja i voda. Podatke možete dobiti od distributera i u katastru vodova. Ako pri kopanju oštetite gasnu cev, udaljite se na bezbedno mesto i pozovite 112, a zatim obavestite distributera. Novi kolski priključak na javni put ili veća popločana površina mogu da zahtevaju odobrenje. Postupak proverite u nadležnom organu opštine prema važećim propisima o planiranju i izgradnji, a za priključak na put i kod upravljača puta. Ne podrazumevajte da odobrenje nije potrebno.

• pretanka podloga ili zemlja umesto kamenog agregata,
• nabijanje cele debljine odjednom,
• ivičnjaci koji nedostaju ili su plitko postavljeni, pa se ivice razilaze,
• loš pad, pa voda stoji na površini ili teče ka kući,
• predebela ili nabijena posteljica, pa se ploče ne mogu dobro slegnuti,
• mali isečci uz ivice, koji se pod točkom odlome,
• tanke ploče na površini na kojoj se svakodnevno parkira.

Manju stazu ili terasu od tanjih ploča može da uradi spretan kućni majstor. Vibro ploču i testeru za beton možete iznajmiti. Kolski prilaz od ploča debljine 8 do 10 cm bolje je prepustiti izvođaču, jer iskop, nabijanje debelih slojeva i tačne visine traže mašine i iskustvo.

1. Proveriti položaj podzemnih instalacija i obeležiti površinu kanapom.
2. Skinuti humus i iskopati teren do potrebne dubine, sa padom od kuće.
3. Nabiti dno iskopa.
4. Nasuti kameni agregat u slojevima i svaki sloj nabiti vibro pločom.
5. Postaviti ivičnjake u beton i ostaviti ih da očvrsnu.
6. Razastreti posteljicu i poravnati je letvom preko vodećih cevi, ne gaziti po njoj.
7. Polagati ploče od čvrste ivice, uz stalnu proveru linija i ravni.
8. Seći ivične ploče testerom sa vodenim hlađenjem, raditi sa respiratorom i zaštitnim naočarima.
9. Zasuti fuge peskom, nabiti površinu vibro pločom sa gumenom podlogom i dopuniti fuge.

• pri prelasku letvom nema vidljivih ulegnuća ni talasa,
• posle kiše voda otiče i nigde ne stoji,
• pad je usmeren od kuće, garaže i stepenica,
• ivičnjaci su čvrsti, ravni i u jednoj liniji,
• ploče se pri gaženju ne pomeraju i ne klepeću,
• fuge su pune, ujednačene i bez velikih praznina,
• isečci uz ivice nisu premali ni okrnjeni,
• spoj sa garažom, stazom i pragovima je bez stepenika,
• na površini nema pukotina ni odlomljenih ivica.