Izrada grube podloge do 30 cm debljine

Debljina podloge se ne određuje odokativno. Zavisi od toga šta će stajati ili voziti po površini i od vrste tla ispod nje. Ista staza na peskovitom placu može da prođe sa tanjom podlogom, a na mekoj glini joj treba deblja.

• Podloga do 30 cm obično se radi ispod staza, terasa, baštenskih površina i prilaza za putnički automobil, kada je tlo čvrsto i nosivo. Najčešće ima dva sloja i svaki se sabija posebno.
• Deblja podloga dolazi u obzir kod većeg opterećenja ili slabog tla: ispod garaže, prilaza kojim prolazi i teže vozilo, parkinga ili kada meku i vlažnu zemlju treba zameniti kamenom.

Kod podloge ispod temeljne ploče kuće debljinu i sastav slojeva određuje projektant ili statičar, često na osnovu geomehaničkog ispitivanja tla. Podloga ispod kuće nije mesto za improvizaciju. Ako je reč o novoj gradnji ili većoj popločanoj površini, proverite u nadležnom organu šta je potrebno prema važećim propisima o planiranju i izgradnji.

1. Izmeriti površinu, obeležiti ivice i odrediti visinu gotove površine i pad.
2. Skinuti humus i svu meku, organsku ili raskvašenu zemlju do čvrstog tla.
3. Iskopati površinu do potrebne dubine, a iskopanu zemlju odvesti ili razastrti na placu.
4. Sabiti dno iskopa i proveriti da li negde propada ili istiskuje blato.
5. Na glinovitom ili vlažnom tlu položiti razdelni geotekstil, da se kamen ne utiskuje u zemlju.
6. Dovesti prvi sloj krupnijeg kamena i razgrnuti ga na ujednačenu debljinu.
7. Sabiti sloj vibro pločom uzdužno i poprečno, s preklapanjem prolaza.
8. Naneti sledeći sloj i sabiti ga na isti način, dok se ne dostigne ukupna debljina.
9. Poravnati gornji sloj prema visinama i padu, uz stalnu kontrolu letvom i nivelirom.

Jedan sloj obično ima otprilike 10 do 20 cm, zavisno od toga koliko je jaka mašina za sabijanje. Laka vibro ploča sabije samo tanji sloj, a teža ploča ili valjak izlaze na kraj i sa debljim. Zato se ni podloga od 30 cm ne nasipa odjednom: bila bi čvrsta samo na vrhu, a ispod bi ostala rastresita mesta.

Podloga radi kao sendvič: dole krupan, noseći kamen, gore sitniji materijal koji se može precizno poravnati. Uobičajen sastav izgleda ovako:

• donji noseći sloj od krupnijeg drobljenog kamena, koji preuzima opterećenje i dobro propušta vodu,
• gornji sloj od kamene drobine sa sitnijim zrnima, na primer frakcije 0/31,5, koji popunjava šupljine i povezuje podlogu u celinu,
• posteljica od sitne drobine ili peska ispod kaldrme, odnosno sitnija drobina ili šljunak sa peskom ispod betona.

Zašto baš drobljeni kamen, a ne obli rečni šljunak? Oštre ivice zrna se posle sabijanja uklope jedna u drugu i sloj se „zaključa“. Obla zrna lakše klize jedno preko drugog. Materijal treba da bude čist, bez zemlje i organskih ostataka, jer se inače posle kiše pretvara u blato i gubi nosivost. Pri naručivanju u separaciji vredi tražiti tampon materijal namenjen podlogama, a ne bilo kakav šljunak.

Koliko je posao zahtevan, a time i koliko košta, najviše zavisi od uslova na placu. Posao olakšavaju:

• ravan teren i čvrsto, suvo tlo,
• dobar prilaz za bager i kamion sve do površine,
• mogućnost da iskopana zemlja ostane na placu.

Posao poskupljuju i produžavaju:

• nagnut teren koji treba izravnati,
• glinovito ili raskvašeno tlo kome trebaju geotekstil ili drenaža,
• skučen prostor iza kuće, gde se materijal vozi kolicima, a iskop radi ručno,
• odvoz zemlje na veću udaljenost i rad u kišnom periodu.

• Predebeli slojevi odjednom. Površina deluje čvrsto, ali dublje ostaje nesabijen materijal koji se vremenom slegne.
• Premalo prolaza pločom. U praksi se često dešava da se površina pređe jednom i to je to. Sabija se dok ploča ne prestane da ostavlja tragove.
• Suv materijal. Potpuno suva drobina se slabo sabija. Malo kvašenja pomaže, a previše vode škodi.
• Humus ili blato ostavljeni na dnu. Organska zemlja vremenom truli i podloga iznad nje tone.
• Zaboravljen pad i odvodnjavanje. Voda koja stoji u podlozi smanjuje nosivost, a zimi kad se zaledi podiže kaldrmu.
• Štednja na debljini tamo gde se vozi. Ispod prilaza za automobile tanka podloga se brzo utisne u kolotrage.

Gotovu podlogu pregledajte pre nego što na nju dođe kaldrma ili beton. Kasnije se greške ispravljaju samo rasturanjem. Pri prijemu proverite:

• ukupna debljina odgovara dogovorenoj, do 30 cm,
• humus i meka zemlja uklonjeni su do čvrstog tla,
• svaki sloj je sabijen posebno, a ne cela debljina odjednom,
• pri hodanju i prelasku vibro pločom ne ostaju tragovi i površina ne propada,
• visine se poklapaju sa planom, a pad vodi od kuće ili prema odvodnom kanalu,
• ispod letve od dva metra nema izraženih udubljenja ni grba,
• ivice su sabijene jednako dobro kao sredina površine,
• kod podloge ispod temeljne ploče sabijenost je proverena na način koji je propisao projektant, na primer opitom kružnom pločom.