Sabijanje podloge vibro pločom

Sabija se u više faza i svaka se nastavlja na prethodnu. Jedan prelaz mašinom preko gotovog kamena nije dovoljan.

• sabijanje posteljice: kada se skine humus i meka zemlja sa korenjem, prvo se sabije samo dno iskopa, koje se zove posteljica, jer ako je meko ili glinovito, kamen iznad njega će "raditi",
• tampon u slojevima: drobljeni kamen se razastire u sloju debljine obično oko 10 do 20 cm, lakša ploča radi tanji sloj, a teža može i deblji, i svaki sloj se sabije pre nego što dođe sledeći,
• prelazi sa preklopom: ploča se vodi ravnomerno u trakama koje se malo preklapaju, za jedan sloj obično je potrebno oko 3 do 6 prelaza, naizmenično uzduž i poprečno,
• provera visine i ravnosti: posle svakog sloja letvom i kanapom se proveri visina i pad, a kod popločavanja uz kuću pad ide od objekta, obično oko 1 do 2 %.

Na jednu stvar treba paziti, jer je stariji saveti često mešaju: sloj za polaganje od sitnog kamena ili peska, odmah ispod ploča, ne sabija se pre polaganja. Samo se izravna letvom. Vibro ploča ponovo dolazi na red tek kada su ploče položene, i to preko zaštitne gumene podloge, da bi se ploče slegle i ne bi oštetile.

Dobro se sabija drobljeni kamen sa mešanim zrnima, dakle mešavina krupnijih i sitnijih frakcija. Krupna zrna nose teret i propuštaju vodu, a sitna popunjavaju prostor između njih. Obli rečni šljunak ili kamen samo jedne frakcije pod pločom se pre pomera nego što se sabija.

Ukupna debljina podloge zavisi od toga šta će ići preko površine:

• staza i terasa: obično je dovoljan tanji tampon, često negde oko 15 do 25 cm,
• prilaz i parking za putnički automobil: podloga je deblja, obično oko 30 do 50 cm, i polaže se u više slojeva, a donji je od krupnije frakcije,
• teža vozila: sastav slojeva treba da odredi projektant ili iskusan izvođač.

Zašto toliko slojeva? Jedan debeo sloj se sabije samo pri vrhu, a u dubini ostane rastresit. Više tanjih slojeva daje ujednačenu čvrstoću po celoj dubini. Ako je ispod glina koja ne propušta vodu, razmislite i o odvodnjavanju. Ponekad se između zemlje i kamena stavlja i geotekstil, da se materijali ne bi mešali.

Koliko je posao zahtevan, pa samim tim i skuplji ili jeftiniji, najviše zavisi od sledećeg:

• vrsta tla: peskovita zemlja koja dobro propušta vodu ponaša se mnogo bolje od mokre gline,
• broj i debljina slojeva: ispod prilaza za auto sabijanja ima nekoliko puta više nego ispod staze,
• pristup: uska mesta, stepenice i prostor uz zidove i ivičnjake traže manju mašinu ili ručni rad,
• vlaga i vreme: raskvašenu podlogu treba ostaviti da se prosuši, a previše suvu malo navlažiti,
• nagib: na kosini se ploča teže kontroliše i radi se sporije,
• instalacije u zemlji: ako su plitko, moraju se prvo obeležiti i zaobići.

Za uređenje površina na placu na vreme proverite da li za popločanu površinu ili prilaz treba neka dozvola ili prijava. To se uređuje prema važećim propisima o planiranju i izgradnji, a najsigurnije je proveriti u nadležnom organu opštine. Prilaz sa javne ulice često zahteva i saglasnost upravljača puta. Kod stambene zgrade i zajedničkog dvorišta o radovima odlučuje stambena zajednica, a dogovor ide preko upravnika.

• predebeo sloj odjednom: odozgo deluje čvrsto, ali ispod površine se vremenom slegne,
• premalo prelaza ili prebrz rad: površina izgleda gotovo, ali na pojedinim mestima ostane meka,
• preskočene ivice: uz ivičnjake i zidove podloga je najslabija i ploče tu prve propadaju,
• pogrešna vlažnost: suv kamen se ne sabija, a previše mokar se pretvara u blato,
• neodgovarajući materijal: obli šljunak, šut sa nečistoćama ili zemlja sa organskim ostacima,
• nesabijena posteljica: i odličan tampon na mekom dnu iskopa vremenom popusti.

Za stazu ili terasu ovo možete uraditi i sami, sa pločom iz rentiranja alata. Za prilaz za automobil ili na lošem tlu bolje je pozvati izvođača. Pre kopanja proverite kod komunalnih preduzeća, elektrodistribucije i distributera gasa gde prolaze podzemne instalacije. Ako tokom iskopa oštetite gasnu cev ili osetite miris gasa, udaljite se sa tog mesta i pozovite 112.

1. Obeležiti površinu, visine i pad kanapom i kočićima.
2. Skinuti humus, korenje i meku zemlju do nosivog dna.
3. Sabiti posteljicu sa nekoliko prelaza ploče, a meka mesta zameniti kamenom.
4. Postaviti ivičnjake ili drugi ivični završetak, prema izabranom postupku.
5. Razastreti prvi sloj kamena debljine oko 10 do 20 cm, u zavisnosti od težine ploče.
6. Proveriti vlažnost: materijal stisnut u šaci treba da zadrži oblik, ali iz njega ne sme da curi voda.
7. Preći površinu u trakama koje se preklapaju, počevši od ivica prema sredini.
8. Ponoviti prelaze poprečno, dok ploča ne prestane da ostavlja vidljive tragove.
9. Proveriti visinu i ravnost letvom, udubljenja dopuniti i ponovo sabiti.
10. Na isti način položiti i sabiti sledeće slojeve, do visine ispod sloja za polaganje.

Tokom rada nosite čvrstu obuću, rukavice i zaštitu za uši. Mašinu sa benzinskim motorom ne koristite u zatvorenom prostoru. Na kosini vodite ploču niz pad i uz pad, nikada bočno. Pored starijih zidova i podruma radite pažljivo, jer jake vibracije mogu da oštete slabe konstrukcije.

Pre nego što se krene sa slojem za polaganje i pločama, prođite sa izvođačem kroz ovu listu:

• posteljica je sabijena pre nasipanja kamena,
• kamen je nasipan u slojevima i svaki je sabijen posebno,
• posle hoda u teškoj obući i prelaza ploče ne ostaju tragovi,
• uz ivice i ivičnjake nema mekih ni ulegnutih mesta,
• letva položena na površinu ne pokazuje veće razmake ni grbe,
• pad ide od kuće i voda nema gde da se zadržava,
• debljina podloge odgovara onome što je dogovoreno prema opterećenju,
• kod prilaza i većih površina urađeno je, ako je dogovoreno, i ispitivanje nosivosti, na primer opitom kružnom pločom.