Montaža kuhinjske opreme - bez uređaja

Montažer se bavi stolarskim delom kuhinje. Njegov zadatak je da elementi stoje ravno i čvrsto i da se sve pravilno otvara i zatvara. Obično to izgleda ovako:

• sklapanje korpusa ormarića prema planu proizvođača,
• postavljanje i nivelisanje donjih elemenata na podesivim nogicama,
• kačenje i ankerisanje gornjih elemenata u zid,
• međusobno spajanje ormarića u jednu celinu,
• merenje, sečenje i postavljanje radne ploče sa otvorima za sudoperu i ploču za kuvanje,
• montaža cokli, maski, bočnih panela i lajsni uz zid,
• podešavanje šarki, vrata i fioka.

Van ovog posla ostaju priključenje rerne, ploče, mašine za sudove i aspiratora, ugradnja sudopere i slavine, povezivanje vode i odvoda, pomeranje utičnica, nove instalacije i rasveta ispod elemenata. Električne priključke radi ovlašćeni električar. Ako u kuhinji imate gas, priključenje ili isključenje gasnog šporeta sme da obavi samo ovlašćeni izvođač, u skladu sa pravilima vašeg distributera gasa. Ako osetite miris gasa, zatvorite ventil, otvorite prozore, ne dirajte prekidače i pozovite 112.

Iskusan montažer počinje proverom. Izmeri prostoriju, proveri koliko su zidovi i pod ravni i uporedi sve sa projektom kuhinje. Pronađe najvišu tačku poda, jer od nje zavisi visina cele kuhinje. Tek tada na zidu ucrta horizontalnu liniju za donje elemente i za šinu na koju se kače gornji.

Zašto se kreće od donjih elemenata? Oni su osnova na koju kasnije leže radna ploča, a prema njima se proverava cela linija. Ormarići se postave, poravnaju libelom u oba pravca i spoje šrafovima. Zatim dolaze gornji elementi. Njihova visina zavisi od aspiratora i od toga ko će najviše kuvati. Između radne ploče i gornjih elemenata obično se ostavlja razmak od otprilike 50 do 60 cm.

Sledi radna ploča. Mora se seći precizno, jer zidovi retko zatvaraju savršen prav ugao. Otvori za sudoperu i ploču za kuvanje seku se po šablonu ili po merama proizvođača uređaja. Ugaoni spojevi kod kvalitetnijih ploča rade se glodanjem i spajaju zateznim okovom, pa se jedva vide i bolje podnose vlagu. Na kraju se postave cokle, lajsne i paneli i podese se sva vrata i fioke.

Kuhinja se montira među poslednjim poslovima. Pre dolaska montažera treba da budu gotovi:

• završni pod, da se kuhinja kasnije ne bi podizala ili rasklapala,
• malter i molerski radovi, kao i pločice ako keramičar oblaže i zid iza elemenata,
• izvodi za vodu, odvod, struju i odvod aspiratora na mestima predviđenim projektom.

Instalacije ne moraju biti priključene, ali njihov položaj mora biti jasan. U suprotnom se lako desi da utičnica završi iza bočne stranice ormarića ili da odvod bude tačno ispod pregrade. Ispraznite prostoriju i oslobodite put od ulaza. Dugačka radna ploča traži prostor za manevrisanje, a elemente treba negde raspakovati i pregledati da nisu oštećeni još pre montaže.

Najviše zavisi od stanja prostorije. U novogradnji sa ravnim zidovima i novim podom montaža ide glatko. U starijim stanovima, naročito u panelnim zgradama ili starim kućama sa krivim zidovima, treba izravnati veće odstupanja, prilagoditi lajsne i dosecati ploču prema neravnom zidu. To traje duže.

Važni su i veličina i oblik kuhinje. Ravna kuhinja je jednostavnija od kuhinje u obliku slova L ili U, sa ugaonim elementima, visokim kolonama ili ostrvom. Veliku ulogu ima i materijal radne ploče:

• laminirana ploča je uobičajena, seče se na licu mesta i ivice reza moraju da se zaštite od vlage,
• masivno drvo traži prostor za prirodno radno širenje i zaštitu uljem,
• kamen i kompozit se obično mere tek na postavljenim elementima, a otvore seče proizvođač ploče.

I zid utiče na posao. U ciglu i beton se ankeriše običnim tiplovima, siporeks traži posebne ankere, a u gips-karton idu tiplovi za šuplje zidove ili, još bolje, ojačanje ugrađeno u konstrukciju pregrade.

U praksi se često dešava da kuhinja na dan montaže izgleda dobro, a problemi se jave posle nekoliko meseci. Uzroci su obično ovi:

• elementi nisu nivelisani, pa se vrata sama otvaraju, a fioke zapinju,
• gornji elementi su okačeni na neodgovarajuće tiplove i vremenom popuštaju,
• ivice reza laminirane ploče kod sudopere nisu zaštićene i ploča nabubri,
• ploča je pritegnuta uz zid bez razmaka i pri promeni vlažnosti se talasa ili puca,
• kuhinja je postavljena pre završetka poda ili pločica, pa mora da se rasklapa.

Dobra zaštita je da se poštuje redosled radova i da se ne štedi na materijalu za ankerisanje.

Jednostavnu ravnu kuhinju može da sklopi i postavi spretan majstor amater sa libelom, bušilicom i pomoćnikom. Struju, vodu i gas ipak prepustite stručnjacima. Gornje elemente nikada ne kačite sami, uvek u dvoje.

1. Proveriti isporuku prema spisku i raspakovati elemente.
2. Pronaći najvišu tačku poda i od nje ucrtati horizontalnu liniju za donje elemente.
3. Detektorom proveriti gde kroz zid prolaze kablovi i cevi.
4. Sklopiti korpuse prema uputstvu proizvođača, zasad bez vrata.
5. Postaviti donje elemente, poravnati ih nogicama i spojiti šrafovima.
6. Pričvrstiti šinu za kačenje ankerima koji odgovaraju vrsti zida.
7. Okačiti gornje elemente u dvoje i pritegnuti okove za kačenje.
8. Izmeriti i iseći radnu ploču, a ivice reza zaštititi.
9. Pričvrstiti ploču odozdo za elemente i postaviti lajsnu uz zid.
10. Postaviti vrata, fioke i cokle i sve podesiti.

Pri preuzimanju prođite kroz kuhinju polako i sa libelom u ruci. Proverite da li su:

• radna ploča vodoravna i po dužini i po dubini,
• razmaci između vrata ujednačeni i vrata u istoj liniji,
• vrata stabilna u svakom položaju i da se sama ne otvaraju,
• fioke lake za pomeranje i da se zatvaraju do kraja,
• gornji elementi čvrsti i da se ne pomeraju kad ih povučete,
• spojevi ploče glatki, a ivice reza zaštićene,
• otvori za sudoperu i ploču za kuvanje usklađeni sa merama uređaja,
• izvodi za vodu i struju dostupni kroz otvore u elementima,
• cokle i lajsne dobro nalegle i da ništa nije izgrebano.