Montaža stepenišnih gazišta

Na prvi pogled razlika deluje sitno. U stvari se između ove dve stavke menjaju izgled stepeništa, postupak i zahtevi za podlogu. Odluku je dobro doneti pre nego što naručite gazišta, jer stolar prema njoj bira prepust i oblik prednje ivice.

• Montaža stepenišnih gazišta (ova stavka) bira se za otvoreno stepenište na čeličnom nosaču ili obrazima, gde između gazišta ostaje slobodan prostor. Bira se i za betonsko stepenište čije će vertikalne strane dobiti drugu obradu: malter i boju, keramičke pločice ili glet.
• Montaža stepenišnih gazišta sa čelom bira se kada želite celo stepenište u drvetu, dakle i vertikalne površine. Stolar tada rešava spoj gazišta i čela, redosled montaže i precizniju pripremu betona na vertikalnim stranama.
• Prepust gazišta je kod gazišta bez drvenog čela važniji. Prednja ivica prekriva gornju ivicu betonskog čela ili je kod otvorenog stepeništa jedina vidljiva linija. Zato mora biti ujednačena duž celog stepeništa.
• Betonska čela u ovoj stavci ostaju vidljiva. Ako su kriva ili okrnjena, treba ih popraviti pre montaže, jer se ispod gotovog gazišta kasnije teško popravljaju.
• Vreme na gradilištu je kraće kada se postavljaju samo gazišta, jer otpadaju merenje, sečenje i lepljenje drvenih čela. Kod otvorenog stepeništa, s druge strane, dodaje se precizno podešavanje svakog gazišta na nosaču.

Praktično: ako birate za betonsko stepenište i znate da vertikalne strane želite u drvetu, odmah naručite varijantu sa čelom. Naknadno dodavanje čela ispod već zalepljenih gazišta obično je mukotrpno, a rezultat retko izgleda tako čisto.

Postupak zavisi od toga na čemu gazište leži. Pri obilasku stolar prvo pita za podlogu, pa tek onda za drvo.

Betonsko stepenište

Najčešći slučaj u porodičnim kućama. Monolitno betonsko stepenište je samo po sebi noseće, a drveno gazište je samo obloga. Lepi se celom površinom elastičnim lepilom, ponekad se dodatno osigura ankerima. Prednost je to što gazište pod nogom ne škripi i deluje čvrsto. Mana je to što beton nikada nije potpuno precizan: stepenici su često različite visine, različite dubine i ne baš u libeli.

Čelični nosač

Centralni nosač, u narodu „riblja kost“, ili dva bočna čelična obraza. Ovde je gazište noseći element, pa mora imati dovoljnu debljinu prema rasponu i uputstvu proizvođača konstrukcije. Pričvršćuje se odozdo vijcima kroz čelične pločice, često preko elastične podloške koja ublažava zvuk koraka i sprečava škripu. Rupe u pločicama i u drvetu moraju tačno da se poklope, inače se gazište iskrivi.

Drveni obrazi

Gazišta se ili uvlače u žlebove u obrazima, ili leže na njihovoj gornjoj ivici. Takvo stepenište se uglavnom pravi kao celina u radionici, pa je montaža gazišta deo sklapanja. Samostalna montaža gazišta dolazi u obzir na primer kod zamene istrošenih gazišta na starijem drvenom stepeništu.

Konzolna gazišta ankerovana u zid

Gazišta izgledaju kao da „vise“ iz zida. Tu gazište nosi teret: skriveni ankeri, noseći zid, statički proračun. To nije uobičajena obloga, već posao za firmu koja ima statičko rešenje. Ako zid nije noseći ili je od lakog zida, takvo rešenje možda uopšte nije moguće.

Ako se stepenište gradi iznova ili se menja njegova konstrukcija, to više nije samo obloga. U tom slučaju prema važećim propisima o planiranju i izgradnji proverite u nadležnom organu šta vaša izmena zahteva. U stambenoj zgradi zajedničko stepenište se ne menja bez saglasnosti upravnika ili stambene zajednice.

Većina problema sa gazištima nastaje pre montaže, zbog loše usklađenosti sa drugim zanatima. Pre merenja i montaže trebalo bi da važi sledeće:

• Beton je suv. Sveže betonsko stepenište traži vreme. Vlaga izlazi iz betona još nedeljama, a drvo zalepljeno na vlažnu podlogu bubri, krivi se, a lepilo možda neće držati. Stolar vlagu po pravilu izmeri. Dozvoljenu vrednost određuje proizvođač lepila.
• Malteri su završeni i suvi. Mokri radovi u unutrašnjosti podižu vlažnost vazduha, a drvo je upija. Gazišta se montiraju tek posle maltera i estriha.
• Podovi gore i dole su poznati. Tačnije, znate visinu gotovog poda na oba kraja stepeništa. Prvi i poslednji stepenik posle montaže moraju imati istu visinu kao ostali. Ako se pod tek radi, stolaru je potreban tačan sastav slojeva, a ne procena.
• Električar je završio pripremu. Ako želite LED osvetljenje gazišta, kablovi i kutije moraju biti u zidu ili betonu pre montaže. Električno povezivanje radi električar sa odgovarajućim ovlašćenjem, ne stolar.
• Ograda je dogovorena. Bravar ili stolar koji radi ogradu mora da zna da li će je ankerovati u gazište, u betonsko čelo ili u zid. Ankerovanje kroz gotovo drveno gazište treba isplanirati da bi se bušilo na pravim mestima.
• Betonska čela su popravljena. U ovoj stavci ostaju vidljiva, pa ih zidar, moler ili keramičar obrade unapred. Druga mogućnost je dogovor da se završe posle montaže gazišta, uz zaštitu drveta.
• Prostor je dostupan. Na gradilištu mora postojati struja, mesto za sečenje i stepenište bez drugih majstora tokom montaže i vezivanja lepila.

Merenje i šabloni

Kod betonskog stepeništa svaki stepenik se meri posebno. Stolar izmeri dužinu kod zadnje i prednje ivice, dubinu na oba kraja i visinu svakog stepenika. Kod kosih gazišta u zaokretu prave se šabloni od kartona ili tanke šperploče, jer se ugao zida i oblik gazišta razlikuju od komada do komada. Gazišta se numerišu odozdo nagore, da se pri montaži ne pomešaju.

Kod otvorenog stepeništa na nosaču proverava se razmak pločica, njihova visina i ravnost. Ako je pločica iskrivljena, popravlja je bravar, a ne stolar podmetanjem.

Izjednačavanje visina

Zašto je ovo toliko važno? Noga se na ritam stepenica navikne posle dva stepenika. Ako je jedan stepenik viši ili niži makar nekoliko milimetara, čovek se na njemu lako sapleće. Stolar zato razlike u betonu izjednači: niske stepenike podigne malterom za izravnavanje ili debljim slojem lepila, koliko lepilo to dozvoljava, a kod većih razlika koristi podesive podloške ili podložne ploče. Cilj je da gotova gazišta imaju istu visinu i istu dubinu.

Priprema podloge

Beton se očisti od prašine, ostataka maltera i lepka, po potrebi se izbrusi. Zatim se premaže prajmerom koji odgovara sistemu lepila. Na mastnu, prašnjavu ili trošnu površinu lepilo ne drži.

Postavljanje gazišta

Gazište se prvo proba na suvo: da li odgovara po dužini, ima li pravilan razmak od zida i ujednačen prepust. Uz zid se ostavlja dilataciona fuga od približno 3 do 5 mm, da drvo može da radi. Zatim se na beton nanosi elastično lepilo, po pravilu poliuretansko ili na bazi MS polimera, nazubljenom gletericom po celoj površini ili u gustim trakama prema uputstvu proizvođača. Gazište se položi, izravna libelom i optereti dok lepilo ne počne da vezuje. Kod otvorenog stepeništa gazište se postavlja na pločice sa podloškom, izravna i odozdo pritegne vijcima odgovarajuće dužine, tako da ne izađu na gornjoj strani.

Koliko to traje

Pravo stepenište sa pripremljenim gazištima stolar po pravilu postavi za jedan do dva dana. Kosa gazišta, neravan beton i izrada šablona produžavaju vreme. Lepilu je prema proizvođaču obično potrebno približno 24 sata dok se po gazištima može oprezno hodati, a puno opterećenje dolazi kasnije. Ako se površina ulji ili lakira tek na licu mesta, dodaje se vreme sušenja svakog sloja.

Vrsta drveta

Za gazišta se najčešće koriste hrast, bukva i jasen, ređe orah ili smrča. Hrast je tvrd, otporan i dobro podnosi svakodnevno habanje. Bukva je tvrda, ali osetljivija na promene vlažnosti i više radi. Meko drvo kao smrča lako se ugnječi, pa više odgovara stepeništima koja se retko koriste, na primer ka tavanu.

Lamelirana ili masivna

Većina gazišta pravi se kao lepljena ploča od lamela. Lamele mogu ići celom dužinom gazišta ili biti nastavljane na zupčasti spoj. Gazište sa celim lamelama izgleda mirnije, nastavljano je nešto jednostavnije za izradu i izgleda „živahnije“. Oba su čvrsta ako su pravilno izrađena i ako drvo ima vlažnost približno 8 do 10 %.

Debljina

Na beton se obično stavljaju gazišta debljine približno 30 do 40 mm. Kod otvorenog stepeništa gazište je noseće, pa se debljina bira prema rasponu između oslonaca, često približno 40 do 60 mm. Tu odlučuje proizvođač konstrukcije, a ne izgled.

Prednja ivica i protivklizna zaštita

Kod gazišta bez drvenog čela prednja ivica je vidljivija nego kod varijante sa čelom. Obično se zaobli ili obori, jer se oštra ivica lako okrnji. U prednji deo mogu se izglodati protivklizni žlebovi ili umetnuti protivklizna traka. To se isplati naročito kod uljane površine i u domaćinstvu sa decom ili starijim ljudima.

Površinska obrada

Ulje ističe šaru drveta, površina deluje prirodno i popravlja se lokalno. Ipak, traži obnavljanje prema habanju. Lak stvara otporniji film i lakše se održava, ali se oštećenje popravlja brušenjem celog gazišta. Praktično je da gazišta stignu obrađena iz radionice, pa se na licu mesta radi samo poslednji sloj ili ništa.

Pošto se ova stavka obračunava po komadu, zahtevnost svakog komada utiče na ukupan ishod. Brže i jednostavnije ide kada je:

• stepenište pravo i sva gazišta imaju isti oblik,
• beton precizan, suv i bez velikih razlika u visini,
• gazišta stižu gotova, isečena na meru i površinski obrađena,
• visina gotovih podova poznata, pa prvi i poslednji stepenik ne treba rešavati naknadno,
• kod otvorenog stepeništa pločice nosača tačno postavljene.

Posao, naprotiv, produžavaju i otežavaju:

• kosa gazišta u zaokretu ili spiralno stepenište, gde svaki komad ima drugi oblik,
• krivi bočni zidovi koje treba preneti na gazište,
• neravan beton koji se izravnava stepenik po stepenik,
• stepenište slobodno sa obe strane, gde se vide bočne ivice gazišta i moraju biti savršeno obrađene,
• dodatni izrezi za stubiće ograde, osvetljenje ili prelaz na podest,
• skučen pristup, na primer usko stepenište u staroj kući, gde se dugačkim gazištima teško manipuliše.

• Lepljenje na vlažan beton. Drvo nabubri, gazišta se podignu na krajevima ili popucaju. Često se to pokaže tek posle prve grejne sezone.
• Tačkasto lepljenje umesto lepljenja celom površinom. Ispod gazišta ostanu šupljine, gazište pod nogom „tutnji“ i s vremenom počne da škripi.
• Nedostaje dilataciona fuga uz zid. Pri promeni vlažnosti drvo pritiska zid, malter puca ili se gazište izdigne.
• Prvi ili poslednji stepenik druge visine. Najčešća greška u usklađivanju sa podopolagačem. Na takvom stepeniku ljudi se sapliću, a naknadno se to veoma teško ispravlja.
• Neujednačen prepust. Kod stepeništa bez drvenog čela to se odmah vidi, linija prednjih ivica gledano odozdo „igra“.
• Drvo direktno na metalu bez podloške. Drvo na čeliku pri hodu škripi i prenosi buku kroz celu kuću.
• Predugački vijci ili pogrešna burgija. Na gornjoj strani pojavi se vrh vijka ili pukotina oko njega.
• Veliki otvori između gazišta na otvorenom stepeništu. Ako u kući žive mala deca, slobodan prostor između gazišta može biti opasan. Pri projektovanju se po pravilu pazi da otvor ne bude prevelik. Rešenje je obično dodatna prečka ili ispuna, a ne drveno čelo.

Ako imate pravo betonsko stepenište, gotova gazišta po meri i iskustvo sa preciznim radom, oblogu možete da uradite sami. Otvorena stepeništa na nosaču, konzolna gazišta i stepeništa u zaokretu prepustite stolaru, jer je tu reč o nosivosti i preciznosti koja se teško nadoknađuje. Osvetljenje gazišta povezuje isključivo električar.

1. Izmeriti vlažnost betona ili je dati na merenje i sačekati da odgovara zahtevu proizvođača lepila.
2. Izmeriti visinu i dubinu svakog stepenika i utvrditi razlike, uključujući visinu gotovih podova gore i dole.
3. Očistiti beton od prašine i ostataka maltera, izbrusiti neravnine i niska mesta izravnati odgovarajućim malterom.
4. Premazati podlogu prajmerom koji odgovara sistemu lepila i ostaviti da se osuši.
5. Probati svako gazište na suvo, proveriti fugu uz zid i prepust prednje ivice.
6. Početi od donjeg stepenika i naneti lepilo nazubljenom gletericom po celoj površini.
7. Položiti gazište, izravnati ga libelom po dužini i po širini i proveriti visinu u odnosu na prethodni stepenik.
8. Opteretiti gazište, na primer džakovima ili tegovima, i ukloniti istisnuto lepilo pre nego što se osuši.
9. Nastaviti naviše i ne hodati po stepeništu tokom vremena vezivanja prema uputstvu proizvođača.
10. Popuniti fuge uz zid elastičnim kitom u boji drveta ili zida i završiti betonska čela.

Gotovo stepenište pređite nekoliko puta gore i dole polako, a zatim normalnim korakom. Noga ni na jednom mestu ne bi smela da zastane. Pri preuzimanju proverite:

• istu visinu svih stepenika, uključujući prvi i poslednji u odnosu na gotov pod,
• istu dubinu gazišta i ujednačen prepust prednje ivice duž celog stepeništa,
• vodoravnost gazišta u oba pravca, proverenu libelom,
• da se nijedno gazište ne pomera, ne tutnji i ne škripi pri prolasku,
• dilatacione fuge uz zid, čisto popunjene kitom,
• čistu površinu bez ostataka lepila, ogrebotina i okrnjenih ivica,
• kod otvorenog stepeništa čvrsto pritegnute vijke, podloške na pločicama i nijedan vrh vijka na gornjoj strani,
• pripremljena mesta za ankerovanje ograde prema dogovoru,
• predate podatke o lepilu, vrsti drveta i površinskoj obradi, zajedno sa uputstvom za održavanje.