Montaža spoljne solbanke

Kod uobičajenog PVC ili aluminijumskog prozora sa podprozorskim profilom montaža ima nekoliko stalnih koraka. Redosled se menja samo u zavisnosti od toga da li je fasada završena ili se tek radi.

Merenje i priprema

Majstor izmeri širinu otvora između špaletni i dubinu od prozorskog rama do spoljne linije fasade. Na dubinu dodaje prepust koji viri ispred fasade, obično približno 30 do 40 mm. Kod demit fasade meri se do završnog sloja maltera, ne do golog zida. Solbanka se zatim skrati na dužinu tako da posle postavljanja bočnih kapica ostane malo prostora za širenje materijala.

Podloga ispod solbanke

Ispod solbanke mora biti ravna i čvrsta podloga sa nagibom ka spolja. Kod zida od opeke to je izravnat malter ili lepak, kod termoizolacije stiropor ili kamena vuna oblikovani u nagib. Spoj između prozora i zida sa spoljne strane prekriva se paropropusnom zaptivnom trakom. Ona pušta vlagu iz montažne pene napolje, a kišu ne pušta unutra. Ovaj korak se kod jeftine montaže često preskače, a posledice se vide posle nekoliko godina.

Postavljanje i pričvršćivanje

Solbanka se zadnjom savijenom ivicom uvlači ispod prozorskog rama ili u žleb podprozorskog profila. Ispod nje se nanosi niskoekspanzivna lepljiva pena ili montažni lepak u trakama, da bi solbanka nalegla celom površinom i ne bi bila šuplja. Na donju stranu se često lepi antivibraciona traka koja ublažava lupanje kiše. Zadnji pregib se pričvršćuje vijcima od nerđajućeg čelika za podprozorski profil. Dok pena ne očvrsne, solbanka se optereti, da je pena ne bi podigla.

Bočne kapice i zaptivanje

Na krajeve solbanke postavljaju se bočne kapice. Kod aluminijuma i lima one moraju da dozvole da se solbanka leti raširi, a zimi skupi. Spoj kapice sa malterom i sa ramom zaptiva se odgovarajućim kitom. Na kraju se skida zaštitna folija i solbanka se proba vodom.

Na tržištu postoji nekoliko vrsta spoljnih solbanki. Svaka odgovara drugoj situaciji i montira se malo drugačije.

Aluminijumska solbanka

Na kućama i zgradama u Srbiji danas se najčešće ugrađuje uz nove PVC i ALU prozore. Laka je, ne rđa i dolazi u mnogo boja. Presovani aluminijum je tanji, a vučeni (ekstrudirani) je krući, ima ojačana rebra i manje lupa. Aluminijum se na suncu primetno širi, zato mu trebaju klizne bočne kapice, a kod dužih komada i dilatacioni spoj. Proizvođači obično navode od koje dužine solbanku treba deliti.

Plastificirani ili lakirani pocinkovani lim

Ovo je limarska, savijena solbanka od pocinkovanog lima sa zaštitnim premazom. Radi se po meri, pa je dobra za netipične dimenzije, lukove i ugaone prozore. Sečene ivice i rupe treba zaštititi, inače na ivicama krene rđa. Često je ugrađuje limar zajedno sa ostalim opšivkama na kući.

PVC solbanka

Plastična spoljna solbanka je pristupačna i lako se seče. Na suncu se ipak širi još više od aluminijuma, a u tamnim bojama može da se iskrivi. Pogodnija je za manje prozore, podrume i pomoćne objekte.

Kamen, beton i keramika

Kamene solbanke od granita ili mermera i betonske solbanke viđaju se na starijim kućama, pri renoviranju i kod kamenih fasada. Teške su, lepe se fleksibilnim lepkom i sa donje strane moraju imati okapni žleb koji otkida kap vode. Spojevi sa zidom moraju se elastično zaptiti. Montaža je sporija i teža, ali takva solbanka ne lupa i traje decenijama.

Titan-cink i bakar

Koriste se uglavnom na kućama gde su od cinka ili bakra i krov i opšivke. Spajaju se limarskim tehnikama i traže iskusnog majstora.

Spoljna solbanka je na granici tri posla: montaže prozora, izrade fasade i limarskih ili stolarskih radova. Većina problema nastaje upravo tamo gde jedan majstor čeka drugog.

Prozor i podprozorski profil

PVC i aluminijumski prozori sa donje strane imaju podprozorski profil. To je plastična letvica koja podiže prozor i služi za postavljanje solbanke. Ako ga nema, solbanka nema gde da se uvuče i voda curi ispod rama. Kada naručujete prozore, isplati se da profil izričito naručite i proverite njegovu visinu prema debljini buduće izolacije.

Redosled kod demit fasade

Kod kontaktne termoizolacije solbanka se obično postavlja posle lepljenja izolacije i utapanja mrežice, a pre završnog tankoslojnog maltera. Bočne kapice tada ulegnu u malter i spoj je čist. Može se montirati i posle maltera, ali onda spoj između kapice i maltera treba pažljivo zaptiti. Važno je unapred dogovoriti ko nabavlja solbanku, a ko je ugrađuje, da posao ne ostane ni na kome.

Debela izolacija i veliki prepust

Kod termoizolacije debljine oko 15 do 20 cm solbanka je duboka i daleko izlazi od prozora. Ispod takve solbanke stavlja se izolacioni klin ili termoizolacioni podprozorski profil, a kod velikog prepusta i metalne konzole. Bez podrške solbanka se pod opterećenjem ugiba, na primer kada se na nju osloni merdevine.

Stanovi i stambene zgrade

Na stambenoj zgradi solbanka je deo fasade, koja je zajednički deo zgrade. Pre zamene se zato posavetujte sa upravnikom ili stambenom zajednicom. Često postoji dogovor o boji i vrsti solbanke, da bi fasada izgledala ujednačeno. Ako se menja izgled fasade ili se radi termoizolacija cele zgrade, šta je potrebno prema važećim propisima o planiranju i izgradnji proverite u nadležnom organu lokalne samouprave. Nemojte pretpostaviti da ništa nije potrebno, proverite to direktno.

Rad se obračunava po dužnom metru, ali isti metar može jednom biti jednostavan, a drugi put zahtevan. Dobro je znati od čega to zavisi.

Posao olakšava:

• nov prozor sa podprozorskim profilom odgovarajuće visine,
• ravne i čvrste špaletne pod pravim uglom,
• pristup sa tla ili sa već postavljene skele,
• više prozora iste širine na jednom mestu,
• solbanka unapred isečena i pripremljena prema tačnoj meri.

Posao produžava i otežava:

• demontaža stare solbanke, posebno uzidanog lima ili kamena,
• popravka maltera i špaletne posle razbijanja,
• prozori na visini bez skele, kada treba platforma ili alpinistička tehnika,
• velika dubina solbanke kod debele izolacije i potreba za konzolama,
• ugaoni, lučni i netipični prozori sa solbankom po meri,
• podprozorski profil koji nedostaje ili je oštećen,
• krive špaletne, kada kapice treba prilagođavati.

Loše postavljena solbanka ne pokaže se odmah. Problem izađe na videlo posle prve zime ili posle jake kiše sa vetrom.

• mali ili obrnut nagib: voda stoji na solbanci ili teče ka prozoru, ispod rama se javljaju vlažne fleke, a unutra se buđa širi po špaletni. Nagib treba da bude jasno vidljiv, obično najmanje oko 3 do 5 stepeni,
• kratak prepust: voda se sliva direktno niz fasadu i ispod svakog prozora ostaju tamne pruge ili zelene alge,
• čvrsto zalepljene kapice bez dilatacije: aluminijum se leti raširi i izboči, ili kapica izlomi malter,
• šuplja solbanka bez pene: lupa pri kiši, lako se ulubi i ugne pod težinom,
• previše ekspanzivne pene: pena podigne solbanku, nagib se izgubi ili se ona izvuče iz zadnjeg spoja,
• solbanka nije uvučena ispod rama: voda nađe put iza zadnje ivice i curi u zid,
• nedostaje zaptivna traka: spoj prozora i zida zaštićen je samo kitom, koji posle nekoliko godina popuca,
• vijci kroz horizontalnu površinu: svaka rupa bez zaptivanja je mesto kroz koje prodire voda,
• neskinuta zaštitna folija: na suncu se zapeče i kasnije se teško skida,
• nezaštićene ivice pocinkovanog lima: na ivicama se pojavi rđa koja se sliva niz fasadu.

U praksi se često dešava da vlasnik uzrok vlage ispod prozora traži u samom prozoru, a voda zapravo ulazi ispod loše postavljene solbanke. Pre reklamacije prozora zato se isplati prvo proveriti solbanku.

Samo postavljanje obične solbanke na pripremljenu podlogu iskusnoj ekipi obično traje manje od sat vremena po prozoru. Više vremena oduzimaju demontaža stare solbanke, priprema podloge i netipični komadi.

Niskoekspanzivnoj peni ili montažnom lepku obično treba nekoliko sati da očvrsnu, a punu čvrstoću prema proizvođaču postižu kasnije. Kitu na spojevima obično treba oko jedan dan. U tom periodu na solbanku ne bi trebalo da pada kiša, ne bi trebalo da se opterećuje i ne bi trebalo da se na nju staje. Pena i lepak ne nanose se po mrazu, većina proizvoda ima navedenu minimalnu temperaturu primene. Kamena solbanka u lepku ostavlja se na miru duže, obično najmanje dan do dva pre zaptivanja spojeva.

Ako imate prozor u prizemlju, do kog udobno stižete sa zemlje, i fasada je završena, solbanku možete zameniti i sami. Kod prozora na visini, gde biste morali da stojite na merdevinama ili da se naginjete kroz prozor, montažu prepustite ekipi sa skelom ili platformom. Pad sa visine nije rizik koji vredi preuzeti zbog solbanke. Na stambenoj zgradi se unapred dogovorite sa upravnikom.

1. Izmeriti širinu otvora između špaletni i dubinu od rama do fasade, dodati prepust od približno 30 do 40 mm.
2. Naručiti solbanku odgovarajuće dubine i boje zajedno sa bočnim kapicama, antivibracionom trakom i lepljivom penom.
3. Pažljivo ukloniti staru solbanku i pri tome ne oštetiti prozorski ram.
4. Očistiti podlogu od stare pene, prašine i rasutog maltera.
5. Proveriti podprozorski profil i stanje spoja između prozora i zida.
6. Prelepiti spoj prozora i zida paropropusnom spoljnom trakom.
7. Skratiti solbanku finom testerom za metal ili makazama za lim i očistiti ivicu od srha.
8. Zalepiti antivibracionu traku na donju stranu.
9. Postaviti bočne kapice, probati solbanku na suvo i libelom proveriti nagib.
10. Naneti penu ili lepak u nekoliko traka, a ne preko cele površine u debelom sloju.
11. Uvući solbanku ispod rama, pritisnuti je i pričvrstiti zadnji pregib za profil vijcima od nerđajućeg čelika.
12. Opteretiti solbanku, na primer džakom peska, i sačekati da pena očvrsne.
13. Zaptiti spoj kapica sa malterom i sa ramom odgovarajućim kitom.
14. Skinuti zaštitnu foliju i posle očvršćavanja politi solbanku vodom iz kante za zalivanje.

Proveru možete obaviti i bez alata, dovoljni su libela i kanta sa vodom. Uradite je odmah pri predaji radova, dok je majstor još tu.

Postavite libelu na solbanku upravno na prozor, mehurić mora jasno pokazati nagib ka spolja. Zatim polako izlijte vodu na solbanku kod prozora. Voda treba brzo da oteče do prednje ivice i da slobodno kaplje ispred fasade, a ne da se sliva niz malter. Ne sme da se zadržava u barama ni pored kapica.

Kucnite prstom po solbanci celom dužinom. Mala razlika u zvuku je normalna, ali duži šuplji delovi znače da ispod nema pene. Pogledajte i odozdo da li je okapni nos dovoljno udaljen od fasade i da li je prepust isti celom dužinom.

Proverite kapice: treba da sede čvrsto, ali solbanka u njima ne sme da zapinje. Spojevi sa malterom treba da budu neprekinuti, bez procepa. Površina ne sme imati ogrebotine i ulubljenja, a folija treba da bude skinuta.

• solbanka ima vidljiv nagib ka spolja celom dužinom,
• voda pri probi otiče i kaplje ispred fasade,
• prepust ispred fasade je ujednačen i dovoljan,
• solbanka je uvučena ispod rama ili u podprozorski profil,
• ispod solbanke nema dužih šupljih mesta,
• bočne kapice su postavljene i dozvoljavaju dilataciju,
• spojevi sa malterom i ramom su zaptiveni bez procepa,
• na horizontalnoj površini nema nezaptivenih vijaka,
• površina je bez ogrebotina i ulubljenja, folija je skinuta,
• ivice pocinkovanog lima su zaštićene,
• okolina prozora i fasada su očišćeni od pene i kita,
• majstor je predao podatke o materijalu i održavanju.