Montaža zidne rasvete

Laiku to može izgledati kao nekoliko šrafova i dve žice. Električar ipak na svakom koraku proverava da li je sve bezbedno, jer u starijim instalacijama ima raznih iznenađenja.

1. Isključiti odgovarajući osigurač u razvodnoj tabli. Prekidač nije dovoljan, jer može biti pogrešno povezan, pa na svetiljci ostaje napon.
2. Indikatorom napona ili multimetrom proveriti da na provodnicima zaista nema napona.
3. Skinuti staru svetiljku i pregledati provodnike, kleme i razvodnu kutiju. Tada se često vide skrivene greške, na primer napuknut provodnik, pregorela izolacija ili zaštitni provodnik koji nedostaje.
4. Prepoznati fazni, nulti i zaštitni provodnik. Boje provodnika u starim stanovima ne moraju odgovarati današnjem označavanju, pa se to proverava merenjem.
5. Pripremiti mesto montaže: libelom označiti rupe, proveriti da na mestu bušenja ne prolaze drugi kablovi i izabrati tiple prema vrsti zida.
6. Povezati provodnike u priključnicu svetiljke ili u kvalitetne kleme i proveriti čvrstinu svakog spoja.
7. Pričvrstiti svetiljku na zid tako da se ne pomera, a da provodnici ne budu prignječeni ni zategnuti.
8. Uključiti osigurač i isprobati paljenje, gašenje i, ako postoji, prigušivanje svetla.

Postupak je kod većine svetiljki sličan, ali neke vrste imaju svoje posebnosti.

• svetiljka sa grlom za sijalicu: jednostavna je, ali treba poštovati najveću snagu izvora koju navodi proizvođač, jer jača sijalica pregreva grlo i provodnike,
• LED svetiljka sa ugrađenim izvorom: troši malo struje, ali neki modeli imaju spoljni napajač (drajver) kome treba mesta u kutiji ili iza svetiljke, a pošto LED ne podnosi pregrevanje, ne treba ga pokrivati izolacijom ni oblogom,
• svetiljka sa prigušivanjem: stari dimer namenjen klasičnim sijalicama često ne radi dobro sa LED izvorom, što se vidi kao treperenje, zujanje ili svetlo koje ne može da se priguši do kraja, pa dimer i svetiljka moraju biti međusobno usklađeni,
• svetiljka za kupatilo: presudne su zone oko kade i tuša i stepen zaštite IP, što je bliže vodi, to je potrebna veća zaštita, u praksi se obično koristi najmanje IP44, a tačne zahteve daju standardi iz serije SRPS HD 60364 za kupatila i uputstvo proizvođača,
• spoljna svetiljka: mora biti namenjena za spoljnu upotrebu i dobro zaptivena od kiše, a u stambenoj zgradi fasada je zajednički deo zgrade, pa se montaža na nju unapred dogovara sa upravnikom ili stambenom zajednicom.

Kako izabrati pravu visinu? Svetiljka pored kreveta je obično niže, a u hodniku ili na stepeništu više, najčešće oko dva metra od poda. Najvažnije je da svetlo ne zaslepljuje i da svetiljka ne smeta pri prolazu.

Najjednostavnije je kada u zidu već postoji izvod na pravom mestu, provodnici su u dobrom stanju, a svetiljka ima jasan nosač za montažu. Električar je tada postavi brzo i bez diranja zida.

Posao se produžava i komplikuje uglavnom u ovim situacijama:

• izvod nije tamo gde treba da stoji svetiljka, pa ga treba pomeriti ili produžiti, što znači štemovanje kanala i krpljenje maltera posle toga,
• u zidu su stari aluminijumski provodnici, koji su krti i lome se pri savijanju,
• u stanu je stariji dvožilni razvod bez zaštitnog provodnika, što je uobičajeno u starijim zgradama i kućama, a svetiljka zaštitni provodnik zahteva,
• zid je od gips-kartona ili gas-betona, gde su potrebne posebne tiple, a teža svetiljka se po potrebi kači na profil,
• svetiljka ima složen nosač, spoljni napajač, senzor pokreta ili pametno upravljanje,
• uz montažu se menja i prekidač ili dimer.

Ako se montira više svetiljki odjednom, na primer u celom stanu, električar bolje organizuje posao i na jednu svetiljku potroši manje vremena.

Priključenje svetiljke je zahvat na električnoj instalaciji i treba da ga uradi stručno osposobljen električar. Zamenjene provodnike, slab kontakt u klemi ili zaštitni provodnik koji nedostaje laik često ne primeti, a to može dovesti do strujnog udara, pregrevanja spoja ili požara. Zato ovde nema uputstva za samostalan rad.

Ono što možete sami da pripremite:

• izaberite svetiljku i proverite da li odgovara prostoru (stepen zaštite IP, usklađenost sa dimerom),
• sačuvajte uputstvo i montažni pribor iz kutije,
• oslobodite prostor ispod mesta montaže i sklonite lomljive stvari,
• u stambenoj zgradi unapred dobijte saglasnost upravnika ili stambene zajednice ako se radi o fasadi ili zajedničkim prostorijama.

Isplati se da električaru pokažete svetiljku pre kupovine ili mu pošaljete njen model. Tako izbegavate situaciju da kupljena svetiljka ne može bezbedno da se poveže na vašu instalaciju.

• faza na pogrešnom mestu: prekidač prekida nulti umesto faznog provodnika, pa svetiljka ostaje pod naponom i kada je ugašena, a pri zameni sijalice preti udar,
• nepovezan zaštitni provodnik: kod metalnih svetiljki to je ozbiljna greška, jer pri kvaru celo kućište može doći pod napon,
• slabo pričvršćivanje: neodgovarajuće tiple u gips-kartonu ili gas-betonu, pa se svetiljka vremenom olabavi ili padne,
• premalo razmaka od zapaljivih materijala: jake svetiljke i halogeni izvori traže razmak od drvene obloge ili zavesa koji navodi proizvođač,
• unutrašnja svetiljka u vlažnom prostoru: u kupatilu ili napolju bez dovoljne zaštite dolazi do korozije i kratkih spojeva,
• prevelika snaga izvora: jača sijalica nego što svetiljka dozvoljava skraćuje joj vek i opterećuje spojeve.

Pri preuzimanju proverite nekoliko stvari na licu mesta, dok je električar još kod vas.

• svetiljka čvrsto stoji na zidu i ne pomera se ni pri laganom pritisku,
• postavljena je pravo, što se vidi libelom ili poređenjem sa ivicom vrata ili prozora,
• pouzdano se pali i gasi, bez kašnjenja i treperenja,
• prigušivanje radi glatko u celom opsegu, ako ga svetiljka ima,
• posle nekog vremena rada kućište i okolina se ne greju preterano i ništa ne miriše na zagorelo,
• provodnici ne vire ispod svetiljke i otvor u zidu je pokriven,
• okolina je očišćena od prašine i ostataka materijala,
• dobili ste informaciju o odgovarajućem izvoru svetla, održavanju i garanciji na rad.