Bušenje otvora u AB panelu do prečnika 10 cm

Prečnik do 10 cm pokriva veliki deo uobičajenih prodora u stanu. Tipične situacije:

• klima uređaj: snop cevi za freon, crevo za kondenzat i kabl između unutrašnje i spoljne jedinice obično staju u otvor prečnika oko 6 do 8 cm,
• manji odvodi: odvod sudopere, lavaboa ili veš mašine manjih dimenzija, kada kuhinju ili kupatilo pomerate za jedan zid dalje,
• vodovod i grejanje: cevi u izolaciji ili u zaštitnoj cevi koje prolaze kroz zid u drugu prostoriju,
• struja i slaba struja: zaštitna cev za kablove, antenu ili mrežu između prostorija (samo povezivanje je posao za električara sa odgovarajućim ovlašćenjem),
• manja ventilacija: ventilator ili dovod vazduha sa cevi manjeg prečnika.

Zašto bušenje, a ne štemovanje? Armirani beton se pri štemovanju lomi neravnomerno, odvaljuju se komadi sa obe strane, a otvor je skoro uvek veći nego što treba. Dijamantska kruna iseče precizan valjak. Zgrada pritom ne trpi udarce koje bi u panelnoj zgradi čuli komšije nekoliko spratova iznad i ispod, a beton oko otvora ostaje neoštećen.

U cenovniku postoji i posebna stavka Bušenje otvora u AB panelu do 15 cm, sa svojom stranicom i svojom cenom. Odlučuje spoljna mera onoga što kroz otvor prolazi, a ne nazivna dimenzija cevi. Otvor obično treba da bude nekoliko milimetara, pa i centimetar ili dva veći, da u njega stane cev zajedno sa izolacijom, zaštitnom cevi ili manžetnom i da ostane mesta za zaptivanje.

• Do 10 cm je dovoljno za klima uređaj, manje odvode, vodovodne i cevi grejanja i kablove. Kruna je lakša, okreće se brže, manje opterećuje stalak i motor i seče manje betona. Manja je i verovatnoća da pogodi šipku armature, mada se to ne može potpuno isključiti.
• Do 15 cm treba za deblju kanalizaciju, aspirator, veću ventilacionu cev ili lokalni rekuperator. Kada sama cev ima prečnik oko 10 cm, otvor za nju gotovo uvek prelazi granicu manje varijante.
• Zahvat u konstrukciju je kod većeg prečnika izraženiji. Na 15 cm se lakše preseče više šipki armature i statičar strože gleda na takav otvor u nosećem panelu. Kod 10 cm je procena obično jednostavnija, ali nikada nije podrazumevana.
• Vreme i oprema: veća kruna buši sporije, traži jači motor, čvršće ankerisanje i stvara više mulja koji treba usisati.

U praksi se često desi da naručilac poruči manji otvor, a tek pri montaži vidi da cev u izolaciji ne prolazi. Na istom mestu se može bušiti ponovo većom krunom, ali to je dodatni posao i ivice više nisu tako čiste. Zato tačan prečnik unapred potvrdite sa vodoinstalaterom ili monterom klima uređaja.

Saglasnost upravnika i mišljenje statičara

Noseći zidovi, međuspratne ploče i fasada stambene zgrade spadaju u zajedničke delove zgrade, iako se nalaze u vašem stanu. Pre nego što zakažete bušenje, obratite se upravniku stambene zajednice. Mnoge zgrade imaju svoja pravila i traže mišljenje statičara, naročito za otvore u nosećim panelima i pločama. Statičar će reći da li otvor na tom mestu može da se izvede, da li ga treba pomeriti i šta raditi ako kruna naiđe na armaturu.

Da li vaši radovi zahtevaju neku prijavu ili odobrenje, zavisi od ukupnog obima adaptacije, a ne samo od jednog otvora. To se određuje prema važećim propisima o planiranju i izgradnji. Nemojte pretpostavljati da ništa ne treba. Proverite u nadležnom organu lokalne samouprave, najbolje sa opisom cele adaptacije.

Provera instalacija u zidu

Kroz panele prolaze električni kablovi, ponekad i vodovod, grejanje ili gas. Pre bušenja mesto treba proveriti detektorom instalacija i skenerom armature, i to sa obe strane zida. Pogledajte i gde će kruna izaći: u susednoj sobi može biti utičnica, kuhinjski element ili prekidač. Kod međuspratne ploče saznajte šta se nalazi ispod, kod komšije.

U blizini gasne instalacije se ne buši bez dogovora sa distributerom gasa ili ovlašćenim izvođačem. Ako bilo kada osetite miris gasa, ništa ne uključujte i ne isključujte, napustite stan i pozovite 112 i dežurnu službu distributera gasa.

Prostor i zaštita stana

• osloboditi oko mesta bušenja metar do dva prostora za stalak i majstora,
• pomeriti ili pokriti nameštaj i pod sa obe strane zida,
• obezbediti utičnicu zaštićenu FID sklopkom ili računati na to da majstor ima prenosnu zaštitu, jer se radi sa vodom,
• kod fasadnog zida rešiti pristup spolja, ako treba pridržati dasku ili uhvatiti izvađeno jezgro,
• obavestiti komšije o terminu i poštovati vreme rada prema kućnom redu.

Postupak je kod otvora do 10 cm uvek sličan. Razlikuje se uglavnom po tome da li se buši zid ili ploča i da li otvor ide napolje kroz termoizolaciju.

1. Obeležiti centar otvora prema dogovoru sa vodoinstalaterom i još jednom proveriti mesto izlaza na drugoj strani.
2. Skenirati mesto da u njemu nema instalacija ili guste armature i po potrebi pomeriti otvor za nekoliko centimetara.
3. Pričvrstiti stalak bušilice. U beton se obično izbuši manja rupa za anker, a na glatkoj površini može se koristiti vakuum ploča.
4. Podesiti vertikalnost ili nagib. Za kondenzat od klima uređaja otvor ima blag pad prema spolja, obično nekoliko stepeni.
5. Priključiti dovod vode na krunu i pripremiti usisivač za vodu ili prsten za prihvat mulja.
6. Započeti bušenje polako i sa malim pritiskom, dok kruna ne napravi trag i ne prestane da „luta“.
7. Bušiti ravnomerno, sa stalnim pritiskom. Kada kruna udari u armaturu, menjaju se zvuk i brzina, i tada se postupa prema dogovoru sa statičarem.
8. Neposredno pred proboj smanjiti pritisak da se beton na izlazu ne odlomi. Po potrebi završiti bušenje sa druge strane.
9. Izvaditi jezgro. Betonski valjak ponekad ostane zaglavljen u kruni i izbija se.
10. Skinuti stalak, zatvoriti rupu od ankera, usisati mulj i obrisati okolinu.

Samo bušenje kroz običan panel kod ovog prečnika traje obično od nekoliko minuta do nekoliko desetina minuta. Zavisi od debljine i od toga na koliko gvožđa kruna naiđe. Priprema, ankerisanje i čišćenje često traju duže od samog bušenja. Zato se kod više otvora u istom stanu posao povoljnije raspoređuje, iako se svaki komad obračunava posebno.

Bušenje ploče

Kod međuspratne ploče buši se iznad glave i voda se sliva niz krunu. Koristi se prsten za prihvat sa usisavanjem, a pod ostaje pokriven. Jednako je važno šta se dešava ispod ploče: jezgro i voda padaju kod komšije. Bez dogovora sa komšijom i bez zaštite njegove prostorije ploča se ne buši. Neke ploče imaju šupljine ili drugačije raspoređenu armaturu. O tome da li se u njima sme bušiti i gde, odlučuje statičar.

Fasadni panel i termoizolacija

Fasadni paneli su obično slojeviti: spoljni betonski sloj, izolacija i unutrašnji noseći sloj. Na fasadi često postoji i naknadna termoizolacija. Kruna mora biti dovoljno duga da prođe kroz celu debljinu odjednom. Izolacija u sredini se pri bušenju cepa, pa se otvor na kraju očisti, a prodor dobro zaptije. U suprotnom kroz njega prodire voda i nastaje toplotni most.

Armirani beton se gotovo uvek buši mokro. Voda hladi dijamantske segmente, odnosi samleveni beton i vezuje prašinu. Suvo bušenje betona stvara sitnu prašinu sa kvarcom koja šteti plućima. Kruna se pritom pregreva i brže troši. Suvo bušenje se koristi samo izuzetno, kada voda ne sme da dođe u dodir sa okolinom, i tada uz jako usisavanje i respirator.

Mali prečnici do 10 cm se u mekšem materijalu mogu bušiti i iz ruke. U armiranobetonskom panelu iskusan majstor ipak po pravilu koristi stalak. Kada naiđe na armaturu, ručna bušilica može naglo da se zaglavi i istrgne iz ruku, otvor tada nije prav, a kruna se lakše ošteti. Stalak drži pravac i nagib, a pritisak je ravnomeran.

I pri istom prečniku jedan otvor može biti rutina, a drugi složen zadatak. Šta obično pomaže:

• slobodan pristup zidu i dovoljno mesta za stalak,
• uobičajena debljina unutrašnjeg panela, koja zavisno od sistema gradnje često iznosi približno 14 do 16 cm,
• tačno obeleženo mesto i unapred dobijena saglasnost,
• utičnica i voda u blizini,
• više otvora u istom terminu.

Šta posao otežava:

• debeo fasadni panel sa termoizolacijom, za koji treba duža kruna,
• gusta armatura, koja usporava bušenje i troši krunu,
• otvor tik uz plafon, u uglu ili uz dovratak, gde se stalak teško pričvršćuje,
• bušenje ploče iznad glave uz zaštitu stana ispod,
• kos otvor ili tačno zadat nagib,
• nameštten stan, gde treba štititi nameštaj, podove i pločice,
• rad na visini ili sa skele, na primer kod spoljne jedinice klima uređaja.

Pazite na mesta gde se paneli spajaju. Spoj između panela nije dobro mesto za otvor, jer se tu nalaze zaliveni beton, spojna armatura i često zaptivanje fasade. Otvor se po pravilu postavlja u površinu panela, na razumnoj udaljenosti od ivica.

Majstor za bušenje pravi samo otvor. Šta kroz njega prolazi i kako se zatvara, rešava drugi zanat, pa je dobro da sve bude dogovoreno unapred.

• Pre bušenja: vodoinstalater ili monter klima uređaja određuje mesto, prečnik i nagib, električar potvrđuje kuda idu kablovi, a statičar i upravnik daju saglasnost,
• odmah posle bušenja: vodoinstalater postavlja cev, zaštitnu cev ili prolaznicu i prostor oko nje popunjava prema nameni, na primer kitom, manžetnom ili malterom,
• kod fasadnog zida: spoljna strana se zaptiva protiv vode, a fasada oko prodora se popravlja tako da voda otiče dalje od otvora,
• na kraju: moler ili keramičar sređuje okolinu. Pošto je bušeni otvor čist, popravka je obično mala.

Kod požarno odvojenih prostora, na primer pri prolazu u instalacionu vertikalu ili na hodnik, prodor će možda trebati zaptiti protivpožarnim materijalom. Pitajte upravnika zgrade za to pre početka radova.

• Premali prečnik. Cev u izolaciji ne prolazi i izolacija se pri ugradnji pocepa. Kasnije se na cevi kondenzuje voda ili se u otvoru pojavi buđ.
• Neprovereni izlaz. Kruna izađe u kuhinjski element, u utičnicu ili komšiji u pločice. Popravka je tada skuplja od celog otvora.
• Kondenzat bez pada. Voda od klima uređaja ostaje u otvoru, sliva se niz zid unutra i na unutrašnjoj strani nastaju fleke.
• Odlomljen izlaz. Bez smanjenja pritiska na drugoj strani se odlomi komad betona i otvor treba popravljati.
• Presečena armatura bez dogovora. Odmah se ne vidi, ali u nosećem panelu to je zahvat u konstrukciju za koji odgovara vlasnik.
• Nezaptiven prodor u fasadnom zidu. Pri kiši voda ulazi u izolaciju panela, a zimi nastaje hladno mesto i vlaga.
• Voda ispod ploče. Kod bušenja ploče bez prihvata mulja voda procuri kod komšije i uprlja mu plafon.

Samo bušenje nosećeg armiranobetonskog panela nije posao za samostalan rad, jer je reč o zahvatu u konstrukciju i o opasnom alatu. Pripremu prostora i dogovore ipak možete obaviti sami, i time majstoru skratiti posao na licu mesta.

1. Dogovoriti sa vodoinstalaterom ili monterom tačan prečnik, mesto i nagib otvora.
2. Pribaviti saglasnost upravnika stambene zajednice i, ako se traži, mišljenje statičara.
3. Proveriti šta se nalazi sa druge strane zida ili ispod ploče i obavestiti komšiju.
4. Obeležiti olovkom predloženo mesto otvora sa obe strane, bez bušenja.
5. Isprazniti prostor oko mesta bušenja i skloniti nameštaj.
6. Pokriti pod folijom i kartonom, a ivice zalepiti trakom.
7. Obezbediti utičnicu sa FID sklopkom i slobodan put do vode.
8. Obavestiti komšije o terminu i proveriti vreme rada prema kućnom redu.

Gotov otvor može se pregledati odmah, ništa ne mora da se suši. Dovoljni su metar i libela. Izmerite prečnik i uporedite ga sa dogovorenim. Pređite na drugu stranu i pogledajte izlaz. Otvor treba da bude na pravom mestu, sa očuvanim ivicama i bez većih odlomljenih delova. Kod otvora za kondenzat stavite libelu na donju stranu ili sipajte malo vode i gledajte da li otiče napolje.

Pitajte majstora da li je kruna naišla na armaturu i koliko šipki je presekla. Ta informacija spada u dokumentaciju o radovima u stanu i može je tražiti upravnik ili statičar. Ako je armatura zaobiđena pomeranjem otvora, proverite da li nova pozicija i dalje odgovara vodoinstalateru.

• prečnik otvora odgovara dogovorenoj meri i u njega staje cev sa izolacijom,
• položaj i izlaz na drugoj strani odgovaraju planu,
• otvor je prav ili ima dogovoreni nagib, kod kondenzata prema spolja,
• ivice sa obe strane su cele, bez većih odlamanja,
• u otvoru nisu ostali delovi jezgra ni izolacije,
• rupa od ankera stalka je zatvorena,
• mulj je usisan, pod i nameštaj su neoštećeni,
• kod komšije, ako se bušila ploča ili zajednički zid, nema tragova vode ni oštećenja,
• majstor je rekao da li je i koliko armature presekao,
• kod fasadnog zida je dogovoreno ko i kada zaptiva prodor.