Štemovanje kanala za vodoinstalacije (beton)

Dobar posao počinje pre nego što se mašina uključi. Vodoinstalater prvo razjasni gde će biti priključci za slavine, WC šolju, mašinu za veš i sudoperu. Na osnovu toga planira što kraću trasu, sa što manje kolena i spojeva.

1. Zatvoriti vodu i ispustiti je iz dela stana u kome se radi, ako se radi pored postojećih instalacija.
2. Detektorom potražiti skrivene vodove i uporediti nalaz sa dostupnom dokumentacijom, posebno za struju, gas i grejanje.
3. Olovkom, libelom ili laserom ucrtati trase na zidu, samo vertikalno i horizontalno.
4. Pokriti pod i nameštaj folijom, zaptiti vrata i pripremiti usisavanje prašine.
5. Glodalicom zaseći dve paralelne linije do potrebne dubine.
6. Laganim štemaricom ili dletom izbiti beton između rezova.
7. Očistiti kanal, proveriti dubinu i širinu i ukloniti sve labave komade.

Zatim vodoinstalater postavlja cevi u izolaciju, učvršćuje ih i pre zatvaranja radi probu pritiska. Kanal se zatvara cementnim malterom ili odgovarajućom reparaturnom masom tek kada instalacija drži pritisak.

Za beton se danas uglavnom koristi glodalica za kanale sa dva dijamantska diska. Seče precizno, dubina se podesi unapred, a uz priključen usisivač prašine ima mnogo manje. Zid ne trpi nepotrebne udarce, pa okolni malter i beton ostaju čvrsti.

Ručno štemovanje čekićem i dletom, ili samo štemaricom bez prethodnog zasecanja, ima smisla tamo gde glodalica ne može da priđe: u uglovima, iza vertikala, pored štokova. Takav rad je spor, kanal je obično širi i neravan, a oko njega često otpadne veći komad materijala koji posle treba popuniti.

Zašto je to važno? Uzak i ravan kanal brzo se zatvara, ne troši mnogo maltera i ispod pločica ne ostaju grbe. Razbijen zid se, nasuprot tome, mora popravljati na većoj površini.

U mnogim stambenim zgradama, bilo da su od montažnih panela ili od livenog betona, veliki deo zidova i sve međuspratne konstrukcije su od armiranog betona. Mnogi zidovi u stanu su noseći, a armatura je često samo nekoliko centimetara ispod površine. Dublji kanal lako je pogodi. Presečena armatura slabi zid koji nosi i stanove iznad vas.

• U noseće zidove štemujte samo uz mišljenje statičara. Posebno oprezno birajte horizontalne kanale, jer noseći zid slabe više od vertikalnih.
• U tavanice i međuspratne ploče kanali za vodu se ne štemuju.
• Pre početka radova obavestite upravnika ili stambenu zajednicu. Često postoje pravila za zahvate na konstrukciji, a kućni red određuje i kada se smeju izvoditi bučni radovi.
• Da li zahvat na nosećoj konstrukciji traži odobrenje prema važećim propisima o planiranju i izgradnji, proverite u nadležnom organu lokalne samouprave. Ne oslanjajte se na pretpostavku da je dovoljno nekoga samo obavestiti.

Ako trasa kroz noseći zid ne može da se zaobiđe, uobičajeno rešenje je predzid od gips-kartona ili instalacioni sistem, u kome cevi idu bez štemovanja. U kupatilu je to često i praktično, jer u predzid staje ugradni vodokotlić za konzolnu WC šolju.

Koliko je posao zahtevan, pa time i kolika će biti konačna cena, zavisi od nekoliko stvari koje možete da pogledate unapred:

• materijal zida: običan beton seče se lakše od tvrdog armiranog betona sa gustom armaturom,
• dužina i broj kanala: svaki priključak i svako odvajanje znači još jedan rez i još štemovanja,
• dubina: deblje cevi sa izolacijom traže dublji i širi kanal,
• pristup: malo kupatilo, uglovi, rad oko vertikala ili namešten stan usporavaju posao,
• prazan prostor: u stanu bez nameštaja i bez starih pločica radi se brže i čistije,
• nepoznate instalacije: ako nema dokumentacije, traženje struje i drugih vodova oduzima više vremena.

U praksi se često dešava da kanali idu ukoso, da bi trasa bila kraća. Posle nekoliko godina neko u taj zid buši rupu za policu i pogodi cev. Vertikalne i horizontalne trase lako se pogode i bez plana.

Druga greška je preplitak kanal. Cev tada viri, malter iznad nje puca, a na cevi hladne vode može da se skuplja kondenz. Preduboko štemovanje, s druge strane, nepotrebno slabi zid i u armiranom betonu zalazi u armaturu. Obično se navodi dubina od oko 3 do 5 cm i širina od otprilike 4 do 6 cm, ali uvek prema prečniku cevi sa izolacijom i prema materijalu zida.

Česta greška je i zatvaranje cevi bez probe pritiska i bez fotografija. Spoj koji curi ispod pločica znači razbijanje gotovog zida. Cev tople vode dobro je postaviti u zaštitnu izolaciju, da bi mogla malo da se pomera kada se menja temperatura i da malter ne bi pucao.

Na kraju, bezbednost: betonska prašina šteti plućima. Potrebni su respirator klase FFP2 ili FFP3, naočare, zaštita za uši i usisavanje prašine. Ako se pri radu ošteti gasna cev, odmah prekinite posao. Ne palite i ne gasite električne uređaje i ne koristite otvoren plamen. Provetrite, napustite stan i pozovite dežurnu službu svog distributera gasa ili 112. Ako se ošteti električni vod, isključite osigurač i pozovite električara.

Pre nego što se kanali zatvore, isplati se da sa majstorom prođete kroz nekoliko tačaka:

• kanali idu samo vertikalno i horizontalno, po dogovorenoj trasi,
• dubina i širina odgovaraju cevi sa izolacijom, cev nigde ne izlazi iznad ravni zida,
• ivice kanala su ravne, a okolni malter nije odvojen,
• nije oštećen nijedan električni, gasni ni grejni vod,
• u nosećim zidovima ispoštovano je mišljenje statičara,
• cevi su učvršćene, u izolaciji i prošle su probu pritiska,
• postoje fotografije trasa na kojima se vide razmaci od uglova i poda,
• kanali su čvrsto popunjeni i u ravni sa zidom, spremni za malter, molera ili keramičara.