Sečenje AB panela do 10 cm

U stambenim zgradama građenim montažnim sistemima zidovi su različite debljine, zavisno od uloge koju imaju. Noseći zidni paneli su po pravilu deblji, oko 14 do 15 cm i više. Tanji paneli, do približno 10 cm, u mnogim sistemima služe kao pregrade između soba, prema kuhinji ili predsoblju. Tačna debljina i funkcija zida razlikuju se po tipu zgrade i godini gradnje. Zato ih uvek treba proveriti, a ne proceniti od oka.

Tipične situacije u kojima se naručuje baš ova stavka:

• nov otvor za vrata u betonskoj pregradi, na primer iz sobe u kuhinju,
• proširenje postojećeg otvora kada se ugrađuje šira štok-futrola ili klizna vrata,
• delimično otvaranje pregrade za pult ili šank između kuhinje i dnevne sobe,
• skraćivanje ili prilagođavanje prefabrikovanog elementa, betonske ploče ili panela lođe,
• isecanje otvora za ventilaciju, veću cev ili revizioni otvor.

Zašto je debljina toliko važna? Od nje zavisi kojim diskom panel može da se preseče, da li je dovoljan rez sa jedne strane i koliko će biti teški isečeni komadi. Na 10 cm iskusan izvođač posao završava relativno brzo i čisto, pod uslovom da je radno mesto pripremljeno.

U cenovniku postoji i posebna stavka za panel do 15 cm. Razlika nije samo pet centimetara više betona. Vidi se u tehnici, u vremenu i u tome šta se dešava sa isečenim materijalom.

• Dubina reza: panel do 10 cm se po pravilu preseče sa jedne strane ručnom dijamantskom testerom sa diskom prečnika oko 350 do 400 mm, koja još ima rezervu u dubini. Na 15 cm se često seče sa obe strane ili većom zidnom testerom na šini.
• Preciznost: kod sečenja sa obe strane rezovi moraju tačno da se sretnu u sredini zida. Kod tankog panela, sečenog u jednom prolazu, ta briga otpada i ivice su obično ravnije.
• Težina komada: armirani beton ima približno 2,5 tone po kubnom metru. Kvadratni metar panela debljine 10 cm teži oko 250 kg, a na 15 cm oko 375 kg. I tanji panel se zato seče na manje komade, samo što kod debljeg mora biti više komada.
• Funkcija zida: tanki paneli su češće pregrade, debeli češće noseći zidovi. To nije pravilo bez izuzetka, ali kod 15 cm je veća verovatnoća zahvata u noseću konstrukciju. Uz to rastu i zahtevi statičara i ojačanja otvora.
• Vreme i voda: deblji rez traje duže, troši više vode i stvara više mulja. Kod 10 cm posao je kraći i manje opterećuje stan u kom se živi.

Niste sigurni koja vam stavka treba? Izmerite debljinu zida u postojećem otvoru, na primer kod štoka, i oduzmite malter ili gletovanje. Računa se debljina betona, a ne celog zida sa završnim slojevima.

Da li je zid noseći ili nije?

To je prvo pitanje. Odgovor na njega daje statičar, a ne izvođač ni komšija. I tanak panel u nekim sistemima može da nosi opterećenje ili da ukrućuje zgradu. Statičar procenjuje da li otvor može da se napravi, koliko sme da bude veliki i da li ga treba ojačati, na primer čeličnim ramom. Bez te procene u panel stambene zgrade ne bi trebalo seći.

Upravnik, stambena zajednica i nadležni organ

U stambenoj zgradi zid je deo zajedničke konstrukcije, čak i kada stoji u vašem stanu. Zahvat zato unapred dogovorite sa upravnikom ili stambenom zajednicom. Oni po pravilu traže projekat ili statički izveštaj. Da li vaša prepravka traži rešenje, prijavu radova ili neki drugi postupak, određuju važeći propisi o planiranju i izgradnji. Proverite to u nadležnom organu lokalne samouprave. Ne oslanjajte se na to da „za unutrašnje radove ne treba ništa“. Kod zahvata u zidove montažnih zgrada to ne mora biti tako.

Instalacije u zidu

U panelima su često zabetonirani električni kablovi, razvodne kutije, a ponekad i cevi. Pre sečenja treba isključiti odgovarajuće strujno kolo i izmestiti vodove sa mesta reza. Taj posao mora da radi ovlašćeni električar. Ako u zidu ima vode ili grejanja, pozovite vodoinstalatera. Detektor instalacija pomaže, ali u starijim zgradama nije sto posto pouzdan. Zato je korisno proveriti i trase prema prekidačima i utičnicama, sa obe strane zida.

Radno mesto

Pre dolaska izvođača dobro je da imate:

• ispražnjen prostor oko zida, najmanje dva metra sa obe strane,
• pokrivene podove i nameštaj, najbolje folijom i čvrstom pločom koja štiti od pada komada,
• pristup vodi i struji, a neke testere traže i trofaznu utičnicu, pa to proverite unapred,
• ucrtan otvor prema projektu, sa izmerenim dimenzijama štoka ili rama,
• dogovoren odvoz isečenih komada i mulja,
• obaveštene komšije i radove u vreme koje dozvoljava kućni red.

Obeležavanje i merenje u dužnim metrima

Izvođač prema projektu obeleži obris otvora sa obe strane zida i proveri vertikalnost libelom ili laserom. Cena se računa po dužnom metru reza, dakle kao zbir dužina svih rezova. Kod otvora za vrata širine 90 cm i visine 200 cm to su dva vertikalna reza od po dva metra i jedan horizontalni gornji rez, ukupno približno 4,9 m. Ako treba preseći i donji deo kod poda, dodaje se još jedan rez. Pomoćni rezovi kojima se isečena površina deli na manje komade često se po dogovoru takođe računaju. Zato unapred raščistite kako će izvođač meriti.

Podupiranje i osiguranje

Ako statičar to propiše, iznad otvora se pre sečenja postavljaju privremeni podupirači ili se prvo ugrađuje gornji deo čeličnog rama. Površina koja se iseca osigurava se tako da ne padne kada se završi poslednji rez. U praksi se koriste klinovi, razupirači ili ankerisani držači. Njima se komad pridrži i zatim kontrolisano izvadi.

Sam rez

Panel do 10 cm se obično seče sa jedne strane ručnom električnom ili hidrauličnom testerom sa dijamantskim diskom. Disk u jednom prolazu preseca i beton i armaturnu mrežu. Seče se na mokro: voda hladi disk i vezuje prašinu. Gde voda nije moguća, seče se na suvo uz industrijski usisivač klase H, koji hvata sitnu kristalnu silicijumsku prašinu. Ta prašina šteti zdravlju, pa je ne treba potcenjivati ni kod kratkog posla.

Uglovi otvora

Kružni disk sa jedne strane ne može da iseče oštar pravi ugao, a da rez u uglu malo ne pređe liniju. Postoje dve mogućnosti. Prva je da rez u uglu blago pređe liniju. To je brzo, ali u zidu ostaje kratak zarez. Druga je da se rez zaustavi pre ugla, a ugao dovrši ručno, manjom testerom ili bušenjem krunom. Kod nosećih ili statički osetljivih zidova statičar prelaze u uglovima po pravilu ne dozvoljava. Zato to pitanje rešite već pri naručivanju.

Deljenje na komade i vađenje

Površina otvora se iseče na komade koje dva čoveka mogu bezbedno da ponesu ili izvezu kolicima. Na debljini od 10 cm komad 50 × 50 cm teži približno 60 kg, što je za dvojicu još izvodljivo. Komadi se vade redom odozgo, da nijedan ne padne na pod ili na noge. Na kraju se usisa mulj i očiste ivice.

Tanak panel je jednostavniji od debelog, ali složenost konkretnog posla može dosta da se razlikuje. Od toga zavise i trajanje i konačan iznos.

Posao olakšava:

• slobodan pristup zidu sa obe strane i ispražnjene prostorije,
• prazan stan tokom renoviranja, gde ne smetaju voda i buka,
• lift ili nizak sprat, što skraćuje iznošenje komada,
• precizno ucrtan otvor i unapred doneta odluka o uglovima,
• električne instalacije izmeštene pre sečenja.

Posao otežava:

• stan u kom se živi, gde podove, nameštaj i susedne prostorije treba pažljivo zaštititi od vode i prašine,
• suvo sečenje sa usisavanjem, koje je sporije od mokrog,
• gušća armatura, čelični elementi u panelu ili ugrađeni štokovi koji usporavaju disk,
• rez tik uz plafon, pod ili ugao, gde testera ne može potpuno da prione,
• zahtev za uglove bez prelaza, koje treba dovršiti ručno,
• visok sprat bez lifta i dug put do kontejnera za šut,
• keramičke pločice ili debeli slojevi na zidu, koje keramičar ili izvođač mora prvo da skine ili takođe da preseče.

Sečenje panela je samo jedan korak u lancu. Ako se zanati ne usklade, otvor može danima da čeka bez ojačanja ili se posao bez potrebe radi dva puta.

1. Statičar projektuje otvor i eventualno ojačanje.
2. Električar izmešta instalacije sa mesta reza.
3. Pri rušenju se skidaju pločice i slojevi poda, ako smetaju.
4. Izvođač iseca otvor i odvozi komade.
5. Bravar ili građevinska firma ugrađuje čelični ram ako ga je statičar propisao, po pravilu odmah posle sečenja.
6. Zidar ili moler obrađuje i krpi ivice, ugrađuje se štok, a zatim slede krečenje i podovi.

Sam rez otvora za vrata u panelu do 10 cm obično traje nekoliko sati, sa pripremom i čišćenjem. Veći otvor ili više otvora u istom stanu mogu da potraju ceo dan. Beton posle sečenja ne mora da se suši kao malter. Ipak, posle mokrog sečenja zidovi i podovi po pravilu treba da se prosuše pre narednih radova, naročito ako sledi gipsani malter ili drveni pod. Proizvođači lepkova i maltera navode koja je vlažnost podloge još dozvoljena.

Ako otvor dobija čelični ram, neka se izradi prema tačnim merama posle sečenja, a ne prema projektu. Između projekta i stvarnog stanja obično postoji razlika od nekoliko milimetara, a kod rama upravo ona odlučuje.

Većina problema ne nastaje tokom samog reza, nego pre njega ili odmah posle.

• Sečenje bez statičke procene. Zid izgleda kao pregrada, a nosi opterećenje. Kasnije se pojave pukotine iznad otvora ili u susednim stanovima, a rešenje je složeno.
• Prelazi u uglovima tamo gde ne smeju. Zarezi slabe uglove otvora i iz njih mogu da krenu fine pukotine.
• Presečen kabl. Nestanak struje je manji problem. Gori su kratak spoj ili oštećen vod susednog kola. Zato vodove uvek isključiti i izmestiti unapred.
• Neosiguran isečeni komad. Padne na pod, ošteti parket ili pločice, ili nekoga povredi.
• Voda kod komšije. Pri mokrom sečenju voda procuri ispod zida ili kroz šupljine u podu u stan ispod. Pomažu dobro pregrađivanje i stalno usisavanje mulja.
• Otkrivena armatura bez zaštite. Presečeni krajevi šipki na ivici otvora koji ostanu nezaštićeni s vremenom korodiraju, pa malter iznad njih puca ili dobija mrlje od rđe.
• Otvor prema pogrešnoj meri štoka. Otvor je pretesan ili preširok, pa se štok mora dopunjavati. Dimenzije proverite direktno kod isporučioca vrata.
• Dugo čekanje na ram. Ako je statičar propisao ojačanje, otvor ne bi trebalo da duže stoji bez njega.

Gotov otvor pregledajte odmah posle sečenja, dok je izvođač još na licu mesta. Tada je eventualno dosecanje jednostavno. Pri preuzimanju proverite:

• dimenzije otvora prema projektu i prema štoku ili ramu, izmerene u gornjem, srednjem i donjem delu,
• vertikalnost bočnih ivica i horizontalnost gornjeg reza, proverene libelom ili laserom,
• ravnost reznih površina bez izraženih stepenika i odlomljenih delova,
• uglove urađene prema dogovoru, sa prelazima ili bez njih,
• okolinu otvora bez novih pukotina u panelu, plafonu i susednim zidovima,
• stanje presečene armature i dogovor ko će je i čime zaštititi od korozije,
• neoštećene električne instalacije i ispravna strujna kola posle uključivanja osigurača,
• odvezene komade betona, usisan mulj i čiste podove,
• da nije bilo curenja vode kod komšija, naročito u stan ispod,
• spisak stvarno isečenih dužnih metara koji se slaže sa dogovorenim načinom merenja.