Elektroinstalacija u petosobnom stanu: montaža i kompletaža

Paušal znači da se posao računa za ceo stan, a ne za svaku utičnicu posebno. Da bi to funkcionisalo, obe strane moraju da znaju šta je uključeno, a šta nije. Kod petosobnog stana je to važnije nego kod malog, jer razlike u broju tačaka umeju da budu velike.

Gruba instalacija (montaža)

• obeležavanje trasa i položaja kutija na zidovima prema dogovorenom planu,
• štemovanje ili sečenje šliceva i bušenje otvora za kutije,
• ugradnja kutija za prekidače i utičnice, razvodnih kutija (dozni) i po potrebi instalacionih kutija,
• polaganje kablova za strujna kola rasvete i utičnica, kuhinju, kupatila i posebne potrošače,
• ugradnja i povezivanje nove stanske razvodne table,
• povezivanje na dovod iz razvodnog ormana na hodniku zgrade, ako je to u dogovorenom obimu,
• izjednačavanje potencijala u kupatilima prema potrebi.

Kompletaža

Kompletaža dolazi tek posle malterisanja, gletovanja i krečenja. Električar ugrađuje utičnice, prekidače i dimere, povezuje kleme za svetiljke, oprema razvodnu tablu zaštitnim elementima i sve ispituje. Tada se vidi da li je gruba instalacija urađena precizno: kutija koja je utisnuta preduboko ili postavljena iskrivljeno teško se ispravlja u ovoj fazi.

Šta obično nije u paketu

Posebno se po pravilu rešavaju zatvaranje šliceva, montaža svetiljki (posebno lustera i LED traka), slaba struja (internet, TV, interfon, alarm), pametna kuća, zamena vertikale u zgradi i povećanje odobrene snage kod Elektrodistribucije. Utičnice i prekidače kupac često bira sam, pa unapred razjasnite da li ih nabavlja električar ili vi. Ispitivanje instalacije sa izdavanjem izveštaja ponekad je deo paketa, a ponekad nije. Pitajte to izričito.

U cenovniku ćete naći isti posao i za jednosoban, dvosoban, trosoban i četvorosoban stan, svaki na posebnoj stranici. Princip je isti, ali sa veličinom stana ne raste samo broj utičnica. Menja se i koncepcija cele instalacije.

• jednosoban i dvosoban stan: malo strujnih kola, mala tabla sa jednim ili dva reda, posao za jednog ili dva električara na nekoliko dana. Kuhinja i kupatilo su jedina zahtevnija mesta,
• trosoban stan: tipičan stan u zgradi od montažnih panela ili starijoj zidanoj zgradi. Strujnih kola ima više, tabla po pravilu ima više redova, ali je koncepcija i dalje jednostavna,
• četvorosoban stan: često već dva kupatila ili poseban toalet sa lavaboom, više potrošača i duže trase,
• petosoban stan: najveći obim. Obično dva kupatila, velika kuhinja sa indukcionom pločom, radna soba sa mnogo utičnica, garderober, ponekad klima-uređaji u više soba. Strujnih kola ima toliko da je tabla višeredna, a raspodelu na FID sklopke treba dobro promisliti.

Šta to u praksi znači kod petosobnog stana:

• duži kablovi: od table do najudaljenije sobe trasa može biti dugačka. Kod jakih potrošača treba voditi računa o padu napona i izabrati odgovarajući presek,
• više FID sklopki: kada bi ceo veliki stan bio na jednoj sklopki, pri jednom kvaru bi nestalo struje svuda. Strujna kola se zato dele na više FID sklopki ili se za važna kola koriste kombinovane sklopke sa osiguračem (RCBO),
• snaga priključka: veliki stan sa indukcijom, rernom, dva bojlera i klimama može da dođe do granice odobrene snage. U Srbiji mnogi stanovi već imaju trofazni priključak, ali ponekad treba tražiti povećanje odobrene snage,
• veća ekipa: na grubu instalaciju se obično šalje više ljudi istovremeno, inače bi posao nedeljama zadržavao ostale majstore,
• veći rizik od greške u planu: u pet soba se lako zaboravi utičnica pored kreveta ili prekidač kod drugog ulaza u dnevnu sobu. Dobar plan je ovde važniji nego kod malog stana.

Plan utičnica i rasvete

Najveću vrednost ima plan koji nastane pre nego što iko počne da seče šliceve. Dovoljan je tlocrt stana sa ucrtanim nameštajem: gde će biti krevet, radni sto, televizor, kuhinjski elementi, veš-mašina, sušilica. Tek onda se crtaju utičnice i prekidači. Zašto? Zato što je utičnica iza ormara beskorisna, a prekidač iza otvorenih vrata niko neće napipati. Za kuhinju tražite od proizvođača kuhinje crtež sa položajem uređaja, inače se kutije često moraju premeštati.

Dogovor sa upravnikom i stambenom zajednicom

U stambenoj zgradi niste sami. Dovod u stan ide iz zajedničkih prostorija, brojilo pripada distributeru, a zidovi mogu biti noseći. Pre početka radova obavestite upravnika zgrade, dogovorite isključenje dovoda i pristup razvodnom ormanu na hodniku. Mnoge zgrade imaju svoja pravila o bučnim radovima i iznošenju šuta.

Propisi i nadležni organ

Da li renoviranje elektroinstalacije u stanu zahteva prijavu radova ili neki drugi postupak zavisi od obima posla, naročito ako se istovremeno ruše pregradni zidovi ili se dira u noseće zidove. Nemojte se oslanjati na to da ništa nije potrebno. Prema važećim propisima o planiranju i izgradnji proverite to u nadležnom organu lokalne samouprave pre početka radova.

Elektrodistribucija

Ako planirate veću snagu, na primer zbog indukcije, toplotne pumpe za grejanje vode ili punjača za električni automobil u garaži zgrade, zahtev za povećanje odobrene snage podnosi se Elektrodistribuciji Srbije. Rešavanje traje neko vreme, zato ga pokrenite paralelno sa planiranjem, a ne tek po završetku.

Stanje stana

Stan treba da bude prazan, stare pločice i dotrajali malter na mestima šliceva uklonjeni, a pregradni zidovi koji se ruše ili zidaju već završeni. Električar mora da zna gde će biti konačni zidovi, inače crta trase naslepo. Treba obezbediti i privremeni izvor struje za alat, na primer gradilišni ormarić ili dogovoreno privremeno strujno kolo.

1. Isključenje i demontaža stare instalacije. Stari aluminijumski kablovi se u panelnim zgradama često ostavljaju u zidu isključeni, ako bi izvlačenje oštetilo malter. Važno je da nigde ne ostanu pod naponom.
2. Obilazak stana sa kupcem i obeležavanje svih kutija i trasa na zidovima. Kod petosobnog stana to je obično posao za ceo dan, ali se isplati.
3. Sečenje šliceva i bušenje otvora za kutije. Koristi se glodalica za šliceve sa usisivačem, koja znatno smanjuje prašinu. Trase idu vertikalno i horizontalno u dogovorenim zonama, ne koso preko zida.
4. Ugradnja kutija u gips ili brzovezujući malter. Kutije moraju biti u ravni sa budućom površinom zida, dakle uz uračunatu debljinu maltera ili pločica.
5. Provlačenje kablova. Svako strujno kolo se na kraju u tabli obeleži, da bi kasnije bilo jasno šta kuda vodi.
6. Ugradnja razvodne table i povezivanje dovoda. Dovod sa hodnika se povezuje tek po dogovoru sa upravnikom i dok je isključen.
7. Kontrolno merenje grube instalacije i fotografisanje trasa pre zatvaranja. Fotografije zidova sa kablovima su kasnije neprocenjive kada budete bušili zid.
8. Zatvaranje šliceva i malterisanje, krečenje i oblaganje pločicama. To rade zidar, moler i keramičar.
9. Kompletaža: ugradnja uređaja, opremanje table, povezivanje klema za svetiljke.
10. Završno ispitivanje i merenje instalacije od strane ovlašćenog lica i predaja izveštaja o ispitivanju.

Kablovi

U stanovima se uobičajeno koriste bakarni kablovi tipa PP-Y ili PP00-Y. Strujna kola rasvete su obično preseka 1,5 mm², a kola utičnica 2,5 mm². Za ploču za kuvanje vuče se poseban višežilni kabl, u zavisnosti od toga da li je priključak monofazni, dvofazni ili trofazni, i prema zahtevima proizvođača ploče. Kod dužih trasa do jakih potrošača u petosobnom stanu električar može izabrati veći presek, da bi ograničio pad napona.

Razvodna tabla

Za veliki stan bira se višeredna tabla sa rezervom mesta. Rezerva se isplati: ako kasnije dodate klimu ili punjač, ne morate menjati kutiju. Ugradna tabla lepše izgleda, ali traži dovoljno debeo zid. U panelnoj zgradi nije preporučljivo seći veliki otvor u nosećem panelu, pa se tada bira nadgradna tabla ili drugo mesto.

Zaštita

• FID sklopka 30 mA: štiti ljude od strujnog udara pri dodiru. Danas je uobičajena na kolima utičnica i u kupatilima,
• kombinovana FID sklopka sa osiguračem (RCBO): spaja obe funkcije za jedno strujno kolo. Pri kvaru isključi se samo to kolo, a ne pola stana. Kod pet soba to se ceni, na primer na kolu frižidera ili računara,
• prenaponska zaštita: štiti elektroniku od prenapona iz mreže. Da li je potrebna i koji tip, procenjuje električar prema onome što je ugrađeno u zgradi.

Kutije i uređaji

U gips-karton se ugrađuju kutije namenjene šupljim zidovima, a u zidane i betonske zidove klasične. Dublje kutije olakšavaju povezivanje, naročito ako u njima ima više kablova ili dimer. Kod uređaja razlika između jeftinih i kvalitetnih je pre svega u čvrstini klema i mehanici prekidača. U pet soba ih ima mnogo, pa se ušteda po komadu kasnije često vidi na olabavljenim utičnicama.

Klasični prekidači ili pametna instalacija

Ako razmišljate o pametnom upravljanju rasvetom i roletnama, odlučite se pre grube instalacije. Neki sistemi traže nulti provodnik u svakoj kutiji prekidača, drugi poseban komunikacioni kabl ili dublje kutije. Naknadno se to u gotovom stanu teško rešava.

Obim posla u petosobnom stanu ne zavisi samo od broja soba. U stanu iste veličine posao može biti znatno jednostavniji ili zahtevniji.

Posao olakšava:

• gotov i usaglašen plan koji se tokom radova ne menja,
• prazan stan i završeni pregradni zidovi,
• gips-karton obloge i spušteni plafoni, u kojima se kablovi vode bez sečenja šliceva,
• zidovi od opeke, koji se lakše seku od betona,
• pristupačan i prostran razvodni orman na hodniku i predusretljiv upravnik.

Posao otežava:

• betonski paneli, gde je sečenje šliceva sporo, a u nosećim zidovima ograničeno,
• plafoni bez spuštenog plafona, kada kablove do svetiljki treba voditi ispod maltera ili u šlicevima u plafonu,
• izmene plana tokom radova, koje znače nove šliceve i premeštanje kutija,
• mnogo posebnih tačaka: podno grejanje u dva kupatila, klime, električne roletne, izvlačne utičnice u kuhinji,
• spajanje dva stana u jedan, kada treba rešiti dva postojeća dovoda i eventualno ukidanje jednog brojila.

Kod nosećih panela važi jedno važno pravilo: duboki horizontalni šlicevi mogu oslabiti noseći zid. Ako niste sigurni koji su zidovi noseći, proverite to kod upravnika u projektnoj dokumentaciji zgrade ili sa statičarem.

Električar dolazi u stan dva puta, a između toga rade drugi. Gruba instalacija sledi posle rušenja i zidanja pregrada, ali pre malterisanja, gletovanja, estriha i pločica. Mora se uskladiti sa vodoinstalaterom: u kupatilu i kuhinji kablovi i vodovodne cevi ne treba da se mimoilaze slučajno, nego po dogovoru. Kod podnog grejanja treba znati gde će biti termostat i senzor.

Keramičar mora da zna gde su kutije, da bi ih precizno isekao u pločicama, najbolje u sredini pločice ili u fugi. Majstor za gips-karton treba da zna gde će biti ugradne svetiljke pre nego što zatvori plafon. Moler bi trebalo da kreči pre kompletaže, a ne posle nje, inače će na okvirima ostati fleke od boje.

Gruba instalacija u petosobnom stanu sa dobro uigranom ekipom traje po pravilu od jedne do dve nedelje, zavisno od materijala zidova i broja tačaka. Kompletaža je kraća, uglavnom nekoliko dana. Između njih prođe vreme za malterisanje, sušenje i krečenje, što može biti i nekoliko nedelja. Gips ispod kutija brzo veže, ali malter u šlicevima mora da se osuši prema uputstvu proizvođača pre nanošenja gleta.

• premalo utičnica u radnoj sobi i pored kreveta: vidi se po produžnim kablovima po podu odmah po useljenju. U petosobnom stanu to se dešava naročito u sobama koje pri planiranju „još nemaju namenu“,
• kutije utisnute preduboko ili izbočene: okviri ne naležu, utičnice se klimaju,
• sve na jednoj FID sklopki: pri kvaru jednog uređaja ostaje bez struje ceo stan, uključujući frižider,
• neobeležena strujna kola u tabli: pri kvaru niko ne zna šta da isključi,
• kose trase kablova: kasnije ih pogodi bušilica pri kačenju police,
• slab dovod za kuhinju: indukcija isključuje osigurač ili ne može da se poveže prema uputstvu proizvođača,
• zaboravljena slaba struja: mrežni kablovi do soba se posle krečenja vode još samo kanalicama,
• nedostatak fotografija: pri kasnijim izmenama trase se traže detektorom i uz rizik.

Napomena o bezbednosti: elektroinstalaciju u stanu sme da izvodi samo lice sa odgovarajućom stručnom osposobljenošću, a pre puštanja u rad instalacija mora biti ispitana i izmerena prema važećim standardima SRPS. Zato nijedan deo električnih radova nije za samostalno izvođenje. Ako tokom radova u stanu osetite miris gasa, ne dirajte električne prekidače, napustite stan i pozovite 112, a zatim i distributera gasa.

Same električne radove prepustite električaru. Ali dosta posla oko pripreme i kontrole možete uraditi sami, i time skratiti vreme majstora na gradilištu i smanjiti broj izmena.

1. Nacrtati tlocrt svih pet soba, kuhinje, kupatila i hodnika u razmeri i ucrtati nameštaj i uređaje.
2. Za svaku sobu zapisati šta će se u njoj koristiti: računar, TV, punjači, grejalica, klima.
3. Ucrtati željene utičnice, prekidače i svetla, i označiti mesta gde se svetlo pali sa dva mesta.
4. Pribaviti od proizvođača kuhinje crtež sa položajem uređaja i tehničke podatke ploče i rerne.
5. Isprazniti stan i zaštititi podove, prozore i vrata koji ostaju.
6. Pre zatvaranja šliceva fotografisati svaki zid sa metrom u kadru.
7. Posle kompletaže pritisnuti dugme TEST na svakoj FID sklopki i proveriti da isključuje.

Za primopredaju odvojite dovoljno vremena i prođite stan sobu po sobu. Uključite svako svetlo, proverite svaku utičnicu, na primer jednostavnim testerom za utičnice, i testirajte FID sklopke dugmetom TEST. Tražite da vam objasne razvodnu tablu.

• izveštaj o ispitivanju instalacije je predat i potpisan,
• u tabli postoji opis svih strujnih kola, čitljiv i u skladu sa stvarnim stanjem,
• svaka FID sklopka isključuje posle pritiska na dugme TEST,
• sve utičnice i prekidači su čvrsti, ravni i okviri naležu na zid,
• svako svetlo se pali sa dogovorenih mesta, kod naizmeničnog spoja sa oba,
• u kuhinji je dovod za ploču i rernu pripremljen prema zahtevima proizvođača,
• u kupatilima je urađeno izjednačavanje potencijala i uređaji odgovaraju zonama oko kade i tuša,
• nigde nisu ostali neizolovani krajevi kablova ni otvorene kutije bez poklopca,
• imate fotografije trasa pre zatvaranja i ažuriran plan izvedenog stanja,
• dogovorene dodatne ili izostavljene tačke upisane su u zapisnik o primopredaji.