Električna instalacija u jednosobnom stanu: montaža i završni radovi

Električari posao dele na dve faze, a između njih rade druge zanatlije.

Gruba montaža se radi pre malterisanja i postavljanja pločica. Električar obeleži trase, iseče šliceve u zidu, ugradi kutije za prekidače i utičnice, razvuče kablove i pripremi mesto za razvodnu tablu. Na kraju ove faze iz zidova vire samo krajevi kablova.

Završni radovi, koje majstori često zovu fina montaža, dolaze tek kada moler završi krečenje. Tada se postavljaju mehanizmi i ramovi prekidača i utičnica, u tabli se povezuju osigurači i zaštitni uređaji, priključuju se izvodi za svetiljke, šporet i bojler, a cela instalacija se meri.

Jednosoban stan obično čine predsoblje, jedna soba, kuhinja ili kuhinjski deo, kupatilo i toalet, koji su često spojeni. Da li paket uključuje i materijal, zatvaranje šliceva, montažu svetiljki i ispitivanje instalacije, razlikuje se od izvođača do izvođača. Proverite to u ponudi stavku po stavku.

Na NUMIQ svaka veličina stana ima svoju stavku. Razlika nije samo u metrima kabla. S brojem soba menja se i razvodna tabla, broj strujnih kola, vreme i organizacija posla.

• Jednosoban stan (ova stavka): mala površina, kratke trase, jedna soba. Najviše posla odlazi na kuhinju i kupatilo, ne na sobu. Tabla je manja, strujnih kola obično ima desetak. Grubu montažu par električara uglavnom završi za nekoliko dana.
• Dvosoban stan: dodaje se soba, a s njom još jedno kolo za svetlo i utičnice. Tabli treba više modula, a trase iz predsoblja su duže.
• Trosoban stan: kola se dele po prostorijama i zonama. Veća tabla je pravilo, a uz veću potrošnju često se rešava i odobrena snaga priključka.
• Četvorosoban i petosoban stan: mnogo kola, često dva kupatila, veća kuhinja, slaba struja u više soba. Posao traje duže i bez detaljnog plana teško se održava red.

Mali stan ima jednu posebnost: kuhinja u njemu nosi veliki deo potrošnje i broja utičnica. Šporet, rerna, sudomašina, frižider, mikrotalasna, kuvalo za vodu i često veš mašina nalaze se na nekoliko metara. Zato u jednosobnom stanu ne treba štedeti na posebnim kolima za kuhinju samo zato što je stan mali. Kod garsonjere sa kuhinjom u sobi dobro razmislite gde će biti radni deo, a gde krevet ili kauč, jer isti zid služi i jednom i drugom.

U Srbiji je česta i grejna tema. Ako stan nije na daljinskom grejanju, uglavnom se greje TA peći ili klima uređajem. TA peć traži sopstveno kolo vezano za noćnu tarifu, a klima takođe posebno kolo. U malom stanu to zna da bude najveći potrošač, pa se o tome odlučuje pre grube montaže.

Ako se dvoumite između ove stavke i dvosobne varijante, odlučuje stvarni broj soba. Stan sa odvojenom kuhinjom je i dalje jednosoban. Kod jednoiposobnog stana pitanje je kolika je i čemu služi ta polovina: ako je to prava zasebna prostorija sa svojim svetlom i utičnicama, posao je bliži dvosobnoj varijanti, pa to dogovorite sa električarem.

Plan utičnica, prekidača i svetla

U praksi se često dešava da električar dođe u prazan stan, a vlasnik pokazuje mesta utičnica direktno na zidu. To može, ali mnogo pomaže makar jednostavna skica svake prostorije:

• gde će biti kuhinjski elementi, kolika će biti visina radne ploče i gde idu uređaji,
• gde će biti krevet, kauč, televizor i radni sto,
• da li veš mašina ide u kupatilo ili u kuhinju,
• gde je plafonsko svetlo i da li želite svetlo iznad radne ploče, kod ogledala ili naizmenični prekidač u predsoblju,
• da li vam treba mrežni kabl do televizora i rutera, zvono ili interfon.

Kuhinju je dobro imati projektovanu pre montaže. Utičnica sakrivena iza elementa ili izvod za rernu na pogrešnoj strani kasnije se teško prepravljaju i znače štemovanje svežeg maltera.

Zgrada, upravnik i stambena zajednica

U stambenoj zgradi nije sve vaše. Orman sa brojilima na hodniku, usponski vodovi i elementi ispred brojila pripadaju zgradi ili operatoru distributivnog sistema i plombirani su. Pre početka radova javite se upravniku stambene zajednice. Saznaćete ko sme da isključi dovod u stan, kakva pravila važe za bučne radove i gde ide šut. Ako vam treba veća odobrena snaga, na primer zbog indukcione ploče, bojlera i klime u isto vreme, to se rešava zahtevom kod Elektrodistribucije, nikako samostalno.

Dozvole

Zamena električne instalacije unutar stana je uobičajen deo renoviranja. Ako pritom rušite pregradne zidove, otvarate nove otvore ili menjate raspored prostorija, proverite u nadležnom organu šta prema važećim propisima o planiranju i izgradnji važi za vaš zahvat. Ne oslanjajte se na pretpostavku da ništa nije potrebno dok vam to ne potvrde.

Šta pripremiti u stanu

Stan treba da bude ispražnjen, sa obezbeđenim pristupom i privremenim izvorom struje za alat. Njega električar obično sam napravi kao gradilišnu utičnicu kod table. Dobro je znati kuda prolaze vodovodne i eventualno gasne cevi, da se u njih ne bi bušilo. Ako osetite miris gasa, napustite stan, ne palite uređaje ni svetlo, pozovite 112 i javite se distributeru gasa.

Demontaža starog razvoda

Električar prvo isključi stan i proveri da vodovi nisu pod naponom. Skida staru tablu, prekidače, utičnice i svetiljke. Stari kablovi se ili izvlače, ili se odvoje i ostave u zidu. U panelnim zgradama stari aluminijumski vodovi se često ostavljaju u šlicevima bez napona, jer bi izvlačenje razbilo veliki deo maltera. Bitno je da nijedan stari kabl ne ostane priključen i da ga kasnije niko greškom ne iskoristi.

Obeležavanje trasa, šlicevi i kutije

Trase se vode vertikalno i horizontalno, nikada koso. Razlog je bezbednost: ko kasnije buši zid za policu, zna gde otprilike može biti kabl. Horizontalne trase obično idu malo ispod plafona ili iznad poda, vertikalne iznad i ispod kutija. Šlicevi se seku mašinom za šliceve sa usisavanjem, otvori za kutije buše se krunom, a kutije se ugrađuju u gips ili lepak. Visina utičnica i prekidača dogovara se unapred i ista je u celom stanu.

Kablovi i stanska razvodna tabla

Za kola osvetljenja obično se koristi bakarni kabl preseka 1,5 mm², za utičnice 2,5 mm². Šporet ili ploča za kuvanje uglavnom imaju poseban, često trofazni priključak. Posebno kolo dobijaju veš mašina, sudomašina, rerna, bojler, klima i TA peć ako je imate. Kupatilo se radi uz poštovanje zona oko kade i tuša, u kojima se utičnice i prekidači ne smeju postavljati. Ta pravila daju srpski standardi za električne instalacije niskog napona, koje električar poznaje.

Razvodna tabla je obično u predsoblju, na starom mestu, jer tu stiže dovod sa hodnika. Pri zameni se ugrađuje nova kutija sa dovoljno modula i rezervom. U nju idu automatski osigurači za pojedina kola i FID sklopka, za utičnička kola obično osetljivosti 30 mA. Po potrebi se dodaje i prenaponska zaštita. Pre zatvaranja šliceva dobro je fotografisati ceo stan, da kasnije znate kuda kablovi prolaze.

Završni radovi

Kada zidar, keramičar i moler završe, električar se vraća. Postavlja mehanizme i ramove prekidača i utičnica, priključuje izvode za svetiljke, šporet i bojler, povezuje i obeležava tablu. Svetiljke se montiraju po dogovoru: negde su deo paketa, negde se ostavi samo kleme pa svetla kačite kasnije.

Merenje i ispitivanje

Na kraju se instalacija meri: otpor izolacije, impedansa petlje, delovanje FID sklopke, ispravna veza zaštitnog provodnika. Ovlašćeno lice izdaje izveštaj o ispitivanju, koji se u praksi zove atest. Bez njega instalaciju ne bi trebalo puštati u rad. Atest dobro dođe i pri prodaji stana ili kod prijave štete osiguranju.

U zidanoj zgradi šlicevi se seku prilično slobodno, samo uz pažnju na nosive zidove i nadvratnike. U panelnoj zgradi je drugačije. Nosive betonske panele nije dobro duboko šlicovati, naročito horizontalno, jer se slabi konstrukcija, a u betonu je armatura. Električar zato bira druge puteve:

• stari šlicevi: novi kabl ide u trasu starog voda, ako to njeno stanje dozvoljava,
• pod: ako se radi nova košuljica, kablovi u zaštitnim cevima idu kroz pod, a u zid samo kratko naviše,
• pregradni zidovi: nenosivi zidovi od blokova ili gips-kartona lakše se šlicuju,
• obloge i spušteni plafoni: u kupatilu i iznad radne ploče kablovi se kriju u gips-kartonu,
• kanalice: gde drugačije ne može, pomaže nadzidna kanalica, iako nije lepa.

U starijim stanovima kupatilo se pri renoviranju obično radi iz početka: skidaju se stare pločice, vodoinstalater menja cevi, a ponekad se pomera i zid. Tada se električna instalacija planira zajedno sa novim zidovima i razvodom vode, da kutije za bojler i veš mašinu ne bi završile na pogrešnom mestu.

I kod iste veličine stana posao može trajati različito. Lakši je kada:

• je stan prazan i spreman za grube radove,
• postoji plan kuhinje i raspored nameštaja,
• se istovremeno radi novi pod i malter, pa šlicevi nikome ne smetaju,
• su zidovi od materijala koji se lako seče,
• je dovod sa hodnika ispravan i ne mora da se menja.

Posao produžava i komplikuje:

• stan u kome se živi ili u kome su ostale stvari,
• betonski nosivi zidovi, gde se traže zamenske trase,
• čuvanje gotovih pločica ili maltera koji ne smeju da se oštete,
• izmene u poslednjem trenutku, kada se kutije premeštaju posle sečenja,
• oštećen ili preslab dovod u stan, koji se rešava sa zgradom i distribucijom,
• mnogo posebnih želja: više krugova svetla, LED trake, mrežni kabl u svakom zidu.

Električar dolazi na početku renoviranja. Uobičajen redosled u jednosobnom stanu: rušenje, gruba elektroinstalacija, razvod vode i kanalizacije, novi zidovi i spušteni plafoni, malterisanje ili gletovanje, podovi i pločice, krečenje, završni elektro radovi, montaža kuhinje i na kraju ispitivanje.

Na šta paziti pri usklađivanju:

• vodoinstalater: kutije kod veš mašine i bojlera moraju se slagati sa izvodima vode,
• keramičar: kutije u pločicama najbolje je rasporediti tako da padnu u fugu ili u sredinu pločice,
• kuhinjski studio: visina radne ploče i položaj uređaja određuju utičnice,
• majstor za gips-karton: kablovi za plafon i obloge moraju biti razvučeni pre zatvaranja.

Gruba montaža u jednosobnom stanu obično traje dva do četiri radna dana za dva električara, zavisno od materijala zidova i obima. Između montaže i završnih radova prolazi vreme za malter, pločice i krečenje, često nekoliko nedelja. Sami završni radovi sa merenjem obično traju jedan dan, ispitivanje još jedan kratak termin. Šlicevi se zatvaraju tek posle provere trasa, a gips prema uputstvu proizvođača treba nekoliko sati do jedan dan pre daljeg rada.

• Malo utičnica kod radne ploče: posle godinu dana kuva se uz produžni kabl preko ploče. U maloj kuhinji dobro je imati utičnice iznad ploče na više mesta.
• Sve na jednom kolu: kada istovremeno rade rerna, kuvalo i veš mašina, izbacuje osigurač. Posebna kola za velike uređaje to sprečavaju.
• Spajanje aluminijuma i bakra: ako se novi bakarni kabl na stari aluminijumski nastavi neodgovarajućim spojem, spoj se greje i može izazvati požar. Pri potpunoj zameni stari vod se potpuno odvaja.
• Bez FID sklopke: instalacija radi, ali nema zaštite od strujnog udara. Merenje to otkriva.
• Utičnice iza elemenata: kutija koja završi iza bočne stranice elementa ili iza frižidera ne može da se koristi. Bez plana kuhinje to se lako desi.
• Prekidač iza vrata: kada se vrata otvaraju na stranu prekidača, traži se iza krila. Smer otvaranja vrata proverite unapred.
• Neobeležena tabla: za godinu dana niko ne zna koji osigurač pripada kupatilu. Opis kola treba da bude deo primopredaje.
• Bez fotografija: pri bušenju za policu probuši se kabl. Fotografije trasa pre malterisanja traže minimum truda.

Zašto se neke greške pojave tek kasnije? Nova instalacija na prvi pogled svetli i radi. Slaba mesta otkrije tek opterećenje u svakodnevnom korišćenju, na primer zimi, kada istovremeno rade TA peć ili grejalica, rerna i veš mašina.

Sam električni deo posla, od povezivanja kablova do table, pripada isključivo električaru. Ipak, priprema koju uradite sami štedi vreme i sprečava kasnije prepravke. Ništa od ovoga ne uključuje rad na vodovima.

1. Isprazniti stan i skloniti stvari koje mogu da se oštete prašinom.
2. Nacrtati skicu svake prostorije sa nameštajem, uređajima i smerom otvaranja vrata.
3. Pribaviti od kuhinjskog studija plan kuhinje sa visinom radne ploče i mestima uređaja.
4. Zapisati sve veće potrošače: šporet, rernu, bojler, klimu, TA peć, veš mašinu, sudomašinu.
5. Obeležiti olovkom ili trakom na zidu željena mesta utičnica i prekidača, pa ih proći sa električarem.
6. Saznati od upravnika ko isključuje dovod u stan i kakva su pravila za radove u zgradi.
7. Fotografisati sve zidove sa trasama i kutijama pre nego što se šlicevi zatvore.
8. Sačuvati fotografije, opis kola i atest na jednom mestu.

Pri preuzimanju neka vam pokažu tablu, a vi prođite stan prostoriju po prostoriju. Pritisnite test dugme na FID sklopki, treba odmah da isključi. Upalite sva svetla i probajte prekidače. U utičnice možete uključiti običan uređaj ili jednostavan tester za utičnice. U unutrašnjost instalacije ne zadirite, to je posao električara i ovlašćenog lica za ispitivanje.

• izveštaj o ispitivanju (atest) je predat i potpisan,
• u tabli postoji opis svih kola i odgovara stvarnom stanju,
• FID sklopka reaguje na test dugme,
• sve utičnice i prekidači su čvrsto postavljeni, ravno i na dogovorenoj visini,
• svako svetlo se pali sa svih dogovorenih mesta,
• šporet, rerna, sudomašina, veš mašina, bojler i klima imaju posebne izvode,
• u kupatilu nema utičnica ni prekidača u zabranjenim zonama,
• neiskorišćeni stari vodovi su odvojeni i izolovani,
• imate fotografije trasa pre malterisanja,
• mrežni i antenski kablovi su završeni i obeleženi,
• okolina kutija i table je obrađena i čista.