Epoksidni liveni pod sa Teraco / Mermer uzorkom

Osnova je kod oba uzorka ista: dvokomponentni epoksid, odnosno smola i učvršćivač koji se pre sipanja mešaju u odnosu koji propisuje proizvođač. Razlika je u načinu na koji nastaje dekor.

• teraco efekat nastaje od obojenog čipsa, to jest sitnih komadića plastike, kamena ili stakla. Izvođač ih rasipa po svežem sloju, a zatim ih preliva novim slojem epoksida. Uzorak deluje mirno, dobro skriva sitnu prljavštinu i odgovara i prostorijama kroz koje se mnogo prolazi,
• mermerni efekat nastaje takozvanim živim mermerisanjem. U jedan sloj se istovremeno uliva više nijansi, a izvođač ih gleterom ili četkom spaja u žilice. Deluje luksuzno, ali se svaka greška u potezu vidi, pa je to zahtevnija tehnika,
• metalik pigmenti se dodaju kada želite dubinu i sedefasti sjaj. Često se kombinuju sa mermerisanjem.

Pri izboru mislite i na svetlo. Isti uzorak izgleda drugačije na dnevnom svetlu, a drugačije ispod spot lampi. Zato se isplati da zatražite uzorak ili probnu površinu i da je pogledate baš u toj prostoriji.

1. Izmeriti vlagu i čvrstoću podloge i proveriti pukotine.
2. Podlogu izbrusiti ili izglodati, ukloniti stare premaze, lepkove i masnoću.
3. Površinu temeljno usisati industrijskim usisivačem.
4. Naneti prajmer koji ujednačava upijanje i učvršćuje površinu.
5. Popraviti pukotine i neravnine, po potrebi izravnati masom za izravnavanje iz sistema proizvođača.
6. Ispoštovati dilatacije po obodu i na prelazima, a zidove, pragove i štokove zaštititi.
7. Umešati epoksid sa pigmentima i razliti osnovni sloj nazubljenim gleterom u ujednačenoj debljini.
8. Napraviti uzorak: rasuti čips ili sipati boje i spojiti ih u mermerne žilice.
9. Preći površinu valjkom sa iglicama da izađu mehurići vazduha.
10. Posle stvrdnjavanja naneti zaštitni lak, sjajni, mat ili protivklizni.
11. Ostaviti pod da se stvrdne i zaštititi ga od prašine, vlage i opterećenja.

Po podu se obično može hodati otprilike posle 24 sata. Puno opterećenje, kao što su nameštaj i tepisi, proizvođači uglavnom dozvoljavaju tek posle otprilike nedelju dana. Za sipanje se obično traži temperatura oko 15 do 25 °C i relativna vlažnost vazduha ispod približno 75 %. Tačne vrednosti piše u tehničkom listu konkretnog sistema.

U praksi se često dešava da se lep uzorak posle godinu dana ljušti ili puca. Problem skoro nikad nije u epoksidu, već ispod njega. Epoksid je tanak i krut sloj, pa verno prati svaki pokret i svaku pukotinu podloge.

• betonska ili cementna košuljica mora biti čvrsta, suva i bez cementnog mleka na površini. Dozvoljenu vlažnost određuje proizvođač sistema i ona se meri pre početka radova,
• anhidritna košuljica je osetljiva na vlagu i traži odgovarajući prajmer,
• stare keramičke pločice često mogu da ostanu ako čvrsto drže. Izbruse se, fuge se popune i koristi se prajmer za neupijajuće podloge,
• drvene i OSB podloge rade sa vlagom i temperaturom. Liveni epoksid se na njih uglavnom ne preporučuje, osim ako to konkretni sistem izričito dozvoljava.

Ako iz podloge može da izlazi vlaga, na primer u podrumu ili u staroj kući bez hidroizolacije, to treba rešiti pre sipanja. U suprotnom se ispod epoksida stvaraju plikovi. Ako živite u stanu, unapred obavestite upravnika ili stambenu zajednicu, jer je brušenje bučno i stvara mnogo prašine. Ako zadirete u sastav poda ili u noseće konstrukcije, prema važećim propisima o planiranju i izgradnji proverite u nadležnom organu šta vam je potrebno.

• stanje podloge: ravan i suv beton znači manje pripreme, a stari lepkovi, ostaci bitumena ispod parketa ili pukotine znače više posla,
• oblik prostorije: velika pravougaona površina se lakše izliva nego mali hodnik sa mnogo uglova, štokova i stepenikom,
• složenost uzorka: jednobojni teraco je jednostavniji od višebojnog mermera sa metalik žilicama ili sa ugrađenim logom,
• broj slojeva i vrsta laka: protivklizni ili UV stabilan završni sloj znači još jedan radni korak,
• detalji: slivnici, tuš kada u nivou poda, prelazi na drugu podnu oblogu i lajsne traže vreme i preciznost,
• pristup i vreme: ako se kroz prostor tokom stvrdnjavanja uopšte ne može prolaziti, radove treba podeliti u faze.

Greška koja se viđa vrlo često je potcenjena priprema. Prašina, masnoća ili vlažna košuljica dovode do lošeg prianjanja, mehurića i ljuštenja. Druga je neprecizno mešanje. Ako odnos smole i učvršćivača nije tačan ili smeša nije dobro izmešana, ostaju meka i lepljiva mesta koja se više nikad neće stvrdnuti.

Probleme prave i loši uslovi. U hladnoj i vlažnoj prostoriji epoksid se sporo stvrdnjava, a površina može da postane mutna ili zamagljena. Ako se preskoči valjak sa iglicama, u podu ostaju sitni mehurići i krateri. Kod mermera se dešava da uzorak deluje nasumično ili da se na spoju dva zahvata vidi prelaz. Pomaže dobro osmišljen plan sipanja i dovoljno ljudi da se površina izlije odjednom.

Poslednja greška je prerano opterećenje. Ko prerano položi tepih ili vrati nameštaj, može na podu dobiti trajne otiske.

Pri preuzimanju pogledajte pod na dnevnom svetlu i pod kosim svetlom baterijske lampe. Kosa svetlost otkriva neravnine koje se pri običnom osvetljenju ne vide.

• površina je neprekinuta, bez mehurića, kratera, zrnaca prašine i lepljivih mesta,
• uzorak odgovara dogovorenom uzorku po boji i po gustini čipsa ili žilica,
• na spoju pojedinih zahvata nema vidljivog prelaza,
• ivice uz zidove, štokove i pragove su čiste, a zidovi nisu zaliveni,
• kod slivnika i u tuš zoni voda otiče u pravom smeru i nigde ne stoji,
• lak ima dogovoreni stepen sjaja i protivkliznu obradu tamo gde je naručena,
• pod ne zvuči šuplje kada se kucne,
• dobili ste pisana uputstva za stvrdnjavanje, čišćenje i održavanje, kao i naziv korišćenog sistema.