Poliuretanski dekorativni liveni pod

Pod ovom stavkom se obično podrazumeva ceo sistem: priprema podloge, penetracija, osnovni poliuretanski sloj, dekorativni sloj i završni zaštitni lak. Ukupna debljina je, zavisno od sistema, otprilike 2 do 3 mm. Pod se zato skoro ne podiže, pa vrata najčešće ne treba skraćivati.

Zašto poliuretan, a ne epoksid? Epoksid je tvrđi i bolje se uklapa u garažu, radionicu ili magacin. Poliuretan je elastičniji, pod nogom blago popušta, topliji je na dodir i manje lupka kada se po njemu hoda. Zato se uglavnom koristi u stambenim prostorima. Ipak, ne treba očekivati čuda. Ovako tanak sloj smanjuje buku koraka u samoj prostoriji, ali zvuk koraka koji čuju komšije ispod vas rešava tek pravilno izveden sastav poda sa izolacijom.

Pod se dobro slaže sa podnim grejanjem, jer je tanak i toplota kroz njega prolazi bez velikih gubitaka. Izvođaču unapred recite da imate podno grejanje, kako bi izabrao odgovarajući sistem i plan postepenog uključivanja grejanja.

U prosečnoj prostoriji radovi obično traju nekoliko dana, jer svaki sloj mora da sazri. Postupak izgleda otprilike ovako:

1. Proceniti podlogu: čvrstoću, ravnost, pukotine i vlagu. Vlaga se meri uređajem, a dozvoljenu vrednost određuje proizvođač sistema.
2. Izbrusiti površinu i ukloniti ostatke lepka, premaza, ulja i masnoće. Zatim sve temeljno usisati.
3. Sanirati pukotine i oštećena mesta, a po potrebi izravnati podlogu samonivelišućom masom.
4. Naneti penetraciju koja učvršćuje površinu, smanjuje upijanje i poboljšava prijanjanje.
5. Razliti osnovni poliuretanski sloj u propisanoj debljini i odzračiti ga valjkom sa iglicama.
6. Izraditi dekorativni sloj: jednobojan, sa pigmentima, metalik efektom ili šarom.
7. Kada sloj sazri, naneti zaštitni lak u izabranom stepenu sjaja, po potrebi sa dodatkom protiv klizanja.
8. Poštovati vreme sazrevanja: po podu se obično može hodati posle otprilike jednog dana, a nameštaj i puno opterećenje dolaze tek posle nekoliko dana, prema uputstvu proizvođača.

Dok se pod izliva i sazreva, prostoriju treba provetravati, a deca, kućni ljubimci i osetljive osobe treba da budu van stana. Neočvrsle smole iritiraju kožu, a njihova isparenja nisu prijatna. Gotov, potpuno očvrsli pod više nema miris.

• Jednobojan pod u sivoj, bež, peščanoj ili antracit boji. Deluje mirno, ne izlazi iz mode i tehnički je najjednostavniji.
• Metalik efekat ima dubinu koja se menja sa svetlom. Pogodan je za reprezentativne prostore, ali je rezultat uvek pomalo jedinstven i teže ga je unapred tačno predvideti.
• Šara ili imitacija betona ili kamena. Radi se ručno na licu mesta, pa je dobro da pogledate uzorak upravo tog izvođača.
• Mat ili satenski lak manje pokazuje prašinu, otiske stopala i sitne ogrebotine. U stanu sa psom ili decom to je praktičniji izbor.
• Sjajni lak izgleda efektno, ali pokazuje svaku nečistoću, a na mokroj površini može da bude klizav.
• Završna obrada protiv klizanja ima smisla u kuhinji, predsoblju i kupatilu.

Ako birate svetlu površinu, pitajte da li je završni lak otporan na UV zračenje. Neki poliuretani na suncu vremenom žute, dok otporniji sistemi zadržavaju boju.

Brže i jednostavnije ide kada je površina velika, ravna, suva i bez prepreka, na primer nova betonska ili čvrsta anhidritna košuljica u novogradnji. Jednobojna površina je manje zahtevna od šare ili metalik efekta.

Više posla donose:

• stare pločice koje treba izbrusiti, popuniti im fuge i izravnati,
• podloga koja se mrvi, masna je ili vlažna,
• razuđeni prostori sa nišama, prelazima i stepenicama,
• spoj sa zidom ili izlivene stepenice,
• mala kvadratura, kod koje se priprema i oprema raspoređuju na malo metara,
• rad u stanu u kome se živi, gde sve treba izneti i zaštititi.

U stambenoj zgradi je dobro da unapred obavestite upravnika ili stambenu zajednicu, pre svega zbog buke pri brušenju. Sam novi završni sloj poda obično nije građevinska intervencija koja traži dozvolu. Ako biste ipak menjali sastav poda ili dirali konstrukciju, uslove proverite prema važećim propisima o planiranju i izgradnji u nadležnom organu.

• Potcenjena podloga. Prljavština, prašina ili vlaga kasnije se pokažu kao mehurići, ljuštenje i pucanje. Vlaga odozdo je čest razlog zbog kog se sloj odvoji.
• Pogrešna debljina i redosled slojeva. Tanji sloj je manje otporan, a kada se ne poštuje vreme sazrevanja, nastaju mrlje i neravnomerna polja.
• Zanemarene dilatacije. Dilatacione fuge iz podloge moraju da se prenesu i u liveni sloj, inače će pod iznad njih pući.
• Uključeno grejanje tokom izlivanja. Podno grejanje tokom nanošenja treba da bude isključeno, a posle sazrevanja se uključuje postepeno, prema uputstvu proizvođača.
• Neodgovarajuća površina. Sjajan pod bez zaštite od klizanja u predsoblju ili kupatilu je nepotreban rizik.
• Prerano opterećenje. Nameštaj postavljen na pod koji nije sazreo ostavlja tragove.

• površina je celovita, bez mehurića, kratera i vidljivih spojeva,
• boja i sjaj su ujednačeni, bez mrlja i pruga pri bočnom svetlu,
• ivice uz zidove, štokove i prelaze su čisto završene,
• dilatacione fuge su zadržane i popunjene,
• pod je ravan, bez talasa koji se osete ispod letve,
• izvođač vam je predao podatke o upotrebljenom sistemu, vremenu do punog opterećenja i uključivanju grejanja,
• dobili ste preporuke za čišćenje i održavanje.