Gasne instalacije: cena razvoda po m' 2026, zatvarači i revizija

Gasna instalacija i gasni uređaji spadaju u delove kuće koji traže posebnu stručnost. Montažu, popravke, prepravke i stručne preglede sme da radi samo gasni instalater sa važećim ovlašćenjem, koji radi za firmu ovlašćenu za tu vrstu radova. To važi i za poslove koji deluju kao sitnica: produžiti cev za pola metra, zameniti zatvarač ili pomeriti priključak šporeta malo dalje duž kuhinjskog elementa.

Zašto su pravila tako stroga? Curenje gasa ne možete da „pritegnete kasnije“ kao slavinu koja kaplje. Prirodni gas pomešan sa vazduhom eksplodira već pri niskoj koncentraciji. Loše povezan ili loše podešen uređaj uz to može da proizvodi ugljen-monoksid, koji ne vidite i ne osećate. Zato kao laik na gasnoj instalaciji ne radite ništa što traži da popustite spoj, nešto skinete ili dirate cev.

U praksi se često dešava da pri renoviranju kuhinje ili kupatila neko od majstora „samo pomeri“ gasni priključak, a gasni instalater dođe tek na kraju, na pregled. Ovlašćeni izvođač neće potpisati pozitivan nalaz za tuđi neovlašćeni rad, pa razvod mora da se radi iznova. Prođete jeftinije ako gasnog instalatera pozovete odmah na početku, dok još odlučujete gde će stajati šporet i kotao.

Gas stiže do kuće distributivnom mrežom i priključkom koji se završava glavnim zatvaračem. Iza njega su regulator pritiska i gasomer. Gasomer pripada distributeru gasa i plombiran je. Ako neko skine plombu ili sam premesti gasomer, to je neovlašćen zahvat, a distributer ga tretira kao ozbiljno kršenje ugovora i može da obustavi isporuku. Ako želite da premestite ormarić ili gasomer, dogovorite se sa distributerom unapred.

Iza gasomera počinje kućna gasna instalacija, odnosno razvod u kući ili stanu sve do uređaja. Ona je vaša kao vlasnika nekretnine. Vi odgovarate za to da bude u bezbednom stanju i da redovno prolazi preglede.

U stambenoj zgradi stvar je složenija. Vertikale i zajednički razvodi su zajednički delovi zgrade, pa na njima smete da radite samo uz saglasnost upravnika ili stambene zajednice. Upravnik obično organizuje i preglede za celu zgradu. Tada kontroloru morate da omogućite ulazak u stan, inače pregled nije potpun.

Za novi priključak, povećanje kapaciteta ili veću prepravku razvoda po pravilu vam treba projekat gasne instalacije i saglasnost distributera. Da li je za vaš zahvat potrebna prijava radova, rešenje ili ništa, određuju važeći propisi o planiranju i izgradnji. Pre početka radova to proverite u nadležnom organu vaše opštine i kod distributera gasa. Ne oslanjajte se na savet da je „dovoljno samo javiti“.

Ako planirate zamenu starog kotla, proverite i javne pozive za energetsku sanaciju. Lokalne samouprave u Srbiji ih raspisuju povremeno, a uslovi i dozvoljene mere razlikuju se od opštine do opštine.

Klasičan materijal za unutrašnje razvode je čelična cev spajana zavarivanjem. Var ne može da se rastavi, a kada je dobro urađen, veoma je pouzdan. Zato se zavareni čelik i danas koristi pre svega u žlebovima i na dužim trasama.

Česta alternativa je bakar spajan tvrdim lemljenjem. Meko lemljenje, koje možda znate sa vodovodnih instalacija, za gas se ne koristi. Brzo i bez otvorenog plamena montiraju se sistemi sa presovanim spojevima od čelika, bakra ili inoksa. Za gas se, međutim, smeju koristiti samo fitinzi i zaptivke koji su izričito namenjeni gasu. Proizvođač ih označava, često žutom trakom ili simbolom. Fiting za vodu i fiting za gas liče jedan na drugi, ali njihova zamena je ozbiljna greška.

Spoljašnji razvodi u zemlji rade se od polietilenske cevi za gas, obično žute boje. Cev se polaže u peščanu posteljicu na dubinu prema projektu, orijentaciono oko 0,8 m, a iznad nje ide žuta upozoravajuća traka. Na mestu gde cev izlazi iz zemlje i ulazi u objekat koristi se prelazni komad sa PE na čelik, a kroz zid cev prolazi u zaštitnoj cevi.

Trasa treba da bude kratka i pregledna. U žlebu ispod maltera smeju da budu samo spojevi koji ne mogu da se rastave: varovi, tvrdo lemljeni spojevi ili presovani spojevi odobreni za ugradnju pod malter. Rastavljivi spojevi, na primer navojni priključak zatvarača, moraju da ostanu dostupni. Zatvarač zato nikada ne zazidavajte i ne skrivajte iza fiksne obloge bez revizionih vratanca. Ako zidar ili keramičar predloži da „samo zatvori“ niša sa ventilom, recite ne.

Gasna cev mora da ima propisano rastojanje od struje, vode i kanalizacije i nikada ne sme da služi kao uzemljenje. Kada prolazi kroz zid ili tavanicu, ide u zaštitnu cev, da je ne ošteti pomeranje konstrukcije. U šupljine gips-karton pregrada, u neprovetrena okna ili ispod poda, gde ne možete da pogledate, gas se vodi samo kada to projekat i odgovarajući standard SRPS EN izričito dozvoljavaju.

Vidljive cevi se boje žuto ili označavaju, da svako odmah zna šta kroz njih prolazi. Kada za nekoliko godina moler ili električar bude bušio zid u vašem stanu, to će mu uštedeti vreme i živce.

Probom pritiska proverava se da li je cev zaptivena, i to pre nego što se razvod zatvori i priključe uređaji. Razvod se napuni vazduhom ili inertnim gasom do probnog pritiska i prati se da li pritisak tokom propisanog vremena pada. Rezultat se upisuje u zapisnik, koji ide uz izveštaj o ispitivanju.

Zapisnik o ispitivanju gasne instalacije potvrđuje da je instalacija na dan pregleda bila bezbedna i u skladu sa propisima. To nije trajna garancija. Ako posle pregleda zamenite uređaj ili se razvod prepravi, potreban je novi pregled.

Pored prvog ispitivanja pre puštanja u rad, gasna instalacija se pregleda i periodično. Rokove određuju važeći propisi i uslovi distributera, a datum sledećeg pregleda obično piše u poslednjem zapisniku. Kotao uz to ima sopstveni servis prema uputstvu proizvođača, često jednom godišnje, i od njega obično zavisi garancija.

U EU od septembra 2015. važe zahtevi za ekodizajn, koji su klasične nekondenzacione kotlove praktično potisnuli sa tržišta, a ponuda u Srbiji uglavnom prati taj pravac. Kada menjate stari kotao, gotovo sigurno ćete dobiti kondenzacioni. Sa njim dolaze promene koje se pri planiranju lako zaborave.

• Odvod dimnih gasova: dimni gasovi kondenzacionog kotla su hladni i vlažni. Stari zidani dimnjak to ne bi izdržao, pa se u njega ubacuje plastična ili inoks cev namenjena kondenzacionom radu ili se koristi koaksijalni odvod kroz zid.
• Kondenzat: kotao stvara kiseli kondenzat, koji preko sifona otiče u kanalizaciju. Zato vam treba odvod blizu kotla, o čemu se dogovorite sa vodoinstalaterom.
• Nalaz dimničara: pre puštanja kotla u rad dimničar proverava dimovodni put i izdaje nalaz. Kod gasa se kontrola dimovoda posle toga obično ponavlja jednom godišnje, a tačne rokove propisuje lokalna samouprava.
• Prvo puštanje u rad: radi ga ovlašćeni servis proizvođača. On podešava sagorevanje i upisuje puštanje u rad, što je važno za garanciju.

Kod zagrevanja vode gasom postoje dve mogućnosti. Gasni akumulacioni bojler priključuje se direktno na gas i ima sopstveni odvod dimnih gasova. Indirektno grejani bojler se na gas uopšte ne priključuje: greje ga voda iz kotla preko izmenjivača, a njegovo povezivanje je posao instalatera grejanja i vodoinstalatera.

Šporet ili ploča za kuvanje priključuje se na razvod kruto ili odobrenim fleksibilnim crevom, a ispred uređaja mora da bude zatvarač. Priključiti i isključiti uređaj sme samo ovlašćeni gasni instalater, koji pritom proverava zaptivenost i rad. Kada ljudi pri selidbi ili novoj kuhinji sami zamene crevo, to je tipičan rizičan zahvat u domaćinstvu koji se potcenjuje.

Fleksibilna creva ne traju večno. Datum proizvodnje ili rok upotrebe piše direktno na crevu. Gumena se menjaju ranije, obično posle nekoliko godina, a talasasta od nerđajućeg čelika traju duže. Crevo ne sme da prolazi iza rerne ni iznad vruće površine i ne sme da bude zategnuto, presavijeno ili priklješteno fiokom.

Novije ploče imaju na svakom gorioniku zaštitu od gašenja plamena: kada se plamen ugasi, ona zatvara dovod gasa. Kod starog šporeta bez te zaštite dovoljno je da iskipi mleko i gas izlazi bez plamena. I to je praktičan razlog da se stari šporet zameni.

Prirodni gas je lakši od vazduha i penje se ka tavanici, pa njegov detektor ide visoko, obično neposredno ispod tavanice. Propan-butan iz boca je teži, zadržava se pri podu i njegov detektor se stavlja nisko iznad poda. U Srbiji mnoga domaćinstva i dalje kuvaju na boci, pa ako prelazite sa boce na prirodni gas, detektor treba premestiti ili zameniti.

Detektor curenja gasa ne zamenjuje detektor ugljen-monoksida. Ugljen-monoksid nastaje pri nepotpunom sagorevanju, na primer kada je dimnjak zapušen ili nema dovoljno vazduha, a gas pritom uopšte ne mora da curi. U prostoriji sa kotlom ili protočnim bojlerom sa otvorenom komorom sagorevanja detektor CO je razumna zaštita. Senzori imaju ograničen vek, koji proizvođač navodi na nalepnici.

Kotlovi i bojleri koji uzimaju vazduh iz prostorije traže stalan dovod vazduha. Ako stare prozore zamenite dobro zaptivenim PVC prozorima bez ventilacione rešetke ili ugradite jak kuhinjski aspirator sa odvodom napolje, mogu da se promene odnosi pritisaka u stanu. Dimni gasovi tada mogu da se vraćaju u prostoriju.

Prirodni gas sam po sebi nema miris. Distributer mu dodaje odorant, materiju jakog mirisa, da biste curenje osetili pre nego što koncentracija postane opasna. Kada osetite gas, držite se ovih pravila:

• ne koristite otvoreni plamen, ne pušite i ne palite uređaje,
• ne uključujte i ne isključujte svetla ni električne uređaje, ne izvlačite utikače i ne zvonite komšijama, jer varnica u prekidaču može da zapali smešu,
• otvorite prozore i vrata i, ako to možete bezbedno, zatvorite glavni zatvarač gasa,
• izađite iz prostora i upozorite ostale kucanjem i glasom,
• tek napolju, na bezbednom mestu, pozovite dežurnu službu svog distributera gasa (broj obično piše na računu ili ormariću gasomera), hitnu službu na 112 ili vatrogasce na 193.

Mesto curenja nikada ne tražite plamenom ili upaljačem. Ako je miris slab, oseća se samo kod šporeta i nestane kada zatvorite zatvarač ispred uređaja, šporet ne koristite dok ga ne pregleda ovlašćeni gasni instalater.

U ovom uputstvu ništa ne rastavljate i ne dirate razvod ni spojeve. Radi se o redovnoj proveri koju može da uradi svaki vlasnik stana ili kuće. Pomoći će vam da na vreme prepoznate kada treba pozvati gasnog instalatera.

1. Pronaći glavni zatvarač gasa i zatvarač ispred šporeta i proveriti da su slobodno dostupni i da ih ništa ne zaklanja.
2. Potražiti poslednji zapisnik o pregledu i pogledati kada ističe rok za sledeći pregled.
3. Kada je šporet hladan i zatvarač zatvoren, pregledati priključno crevo, proveriti rok upotrebe i da li je ispucalo, presavijeno, zategnuto ili vođeno preko vrućeg mesta.
4. Skinuti razdelnike plamena i poklopce gorionika, oprati ih toplom vodom sa deterdžentom prema uputstvu proizvođača i ostaviti da se potpuno osuše.
5. Vratiti delove tačno na svoje mesto, upaliti gorionik i pogledati plamen: treba da bude plav, miran i ravnomeran po celom obodu.
6. Pritisnuti taster za test na detektoru gasa i na detektoru CO i proveriti datum isteka veka senzora.
7. Proveriti da ventilacioni otvori i rešetke u prostoriji sa uređajem nisu zatvoreni ni zalepljeni.
8. Zapisati žut ili čađav plamen, odvajanje plamena, oštećeno crevo ili istekao rok pregleda i pozvati ovlašćenog gasnog instalatera.

• kopija ovlašćenja izvođača i kontrolora gasne instalacije,
• zapisnik o probi pritiska urađenoj pre zatvaranja razvoda,
• zapisnik o ispitivanju gasne instalacije sa pozitivnim nalazom i rokom sledećeg pregleda,
• nalaz dimničara o dimovodu za uređaje sa odvodom dimnih gasova,
• zapis ovlašćenog servisa o puštanju kotla u rad,
• glavni zatvarač i zatvarači ispred uređaja dostupni, označeni i ispravni,
• vidljive cevi obojene ili označene, žlebovi zatvoreni tek posle probe,
• creva uređaja odobrena za gas i sa čitljivim datumom,
• detektori postavljeni prema vrsti gasa i ispravni,
• skica trase razvoda u zidovima za kasnije prepravke.