Montaža detektora curenja gasa

U cenovniku je to rad na postavljanju i povezivanju jednog detektora curenja gasa. Obično obuhvata:

• izbor mesta i visine prema vrsti gasa i uputstvu proizvođača,
• postavljanje montažne pločice ili nosača na zid i pričvršćivanje detektora,
• priključenje napajanja zavisno od tipa detektora: u utičnicu, fiksnim vodom ili iz centrale,
• kod povezivanja sa ventilom ili centralom, priključenje signalnog kabla na izlazni relej,
• uključivanje, čekanje da se senzor zagreje i probu rada test sredstvom koje propisuje proizvođač,
• objašnjenje vlasniku šta znače svetlosni i zvučni signali.

Montaža ne obuhvata sam detektor, elektromagnetni ventil, nove kablove kroz stan, radove na gasnoj instalaciji ni ispitivanje gasne instalacije. Ugradnja ventila u cev je poseban posao ovlašćenog izvođača gasnih instalacija. Ako se pritom menja ili produžava cev, pogledajte i stranicu premeštanje i povezivanje gasne instalacije.

• Gasni šporet u kuhinji. Najčešći slučaj. Gorionik koji je ostao otvoren ili olabavljeno crevo tipični su uzroci curenja.
• Kotao u stanu ili kući. Detektor pored kotla otkriva curenje na priključku i armaturi.
• Kotlarnica i tehnička prostorija. Ovde se detektor često kombinuje sa ventilom koji pri alarmu zatvara dovod.
• Stan koji se izdaje. Vlasnici ga postavljaju preventivno, jer ne mogu da utiču na to kako zakupac rukuje šporetom.
• Propan-butan iz boce ili rezervoara. Na primer u vikendici ili u kući koja nije priključena na gasnu mrežu. Ovaj gas je teži od vazduha i skuplja se pri podu.
• Posle rekonstrukcije gasne instalacije. Kada se radi nov razvod ili se premešta potrošač, to je dobar trenutak da se doda i detektor.

U običnom domaćinstvu detektor se najčešće postavlja dobrovoljno, kao dodatna zaštita. Za kotlarnice, naročito one ispod nivoa terena, i za neke načine postavljanja potrošača, detekciju gasa mogu da zahtevaju projekat ili propisi. Tada o tipu i povezivanju odlučuje projektant.

Ovo je najvažnija odluka i pri kupovini i pri montaži. Prirodni gas iz distributivne mreže je pretežno metan. Lakši je od vazduha i kada iscuri, diže se ka plafonu. Propan-butan (TNG) iz boca i rezervoara je, naprotiv, teži od vazduha. Zadržava se pri podu i sliva se u niža mesta, na primer u podrum ili u šaht.

Zato proizvođači za prirodni gas navode montažu oko 30 cm ispod plafona, a za propan-butan oko 30 cm iznad poda. Detektori se proizvode za tačno određeni gas ili sa podešavanjem za oba. Detektor za metan postavljen pri podu i detektor za propan-butan ispod plafona otkriće curenje kasno ili ga uopšte neće otkriti.

Detektor curenja gasa nije detektor ugljen-monoksida. Ugljen-monoksid nastaje pri lošem sagorevanju, na primer kada je dimnjak zapušen. Za njega postoji drugi uređaj, sa drugačijim pravilima postavljanja. Zato se pored kotlova i kamina često montiraju oba.

Montaža jednog detektora je kratak posao. Da ne bi bilo zastoja i da detektor završi na pravom mestu, nekoliko stvari treba rešiti unapred:

• Vrsta gasa. Ako je kuća priključena na mrežu, u pitanju je prirodni gas, a kod boce ili rezervoara propan-butan. Prema tome se kupuje detektor.
• Tip detektora. Odlučite da li vam treba samo alarm ili i zatvaranje gasa ventilom, a možda i obaveštenje na telefon.
• Napajanje. Proverite da li na odgovarajućoj visini postoji utičnica ili izvod. Detektoru za prirodni gas ispod plafona uglavnom treba nov kabl ili produžetak u kanalici.
• Pristup cevi. Ako se ugrađuje ventil, izvođač gasnih instalacija mora slobodno da priđe dovodnoj cevi i glavnom zapornom ventilu.
• Uputstvo i dokumenta. Pripremite uputstvo za detektor. Ako imate raniji zapisnik o pregledu ili ispitivanju gasne instalacije, neka bude pri ruci.

Ako se ugrađuje ventil, gas će na kratko biti isključen. Kotao i šporet tada ne rade, pa je bolje zakazati termin van najhladnijih dana.

Izbor mesta

1. Utvrditi koji je gas u kući, prirodni gas ili propan-butan, i proveriti da li je detektor namenjen tom gasu.
2. Izabrati prostoriju sa potrošačem i mesto u njegovoj blizini, obično nekoliko metara od šporeta ili kotla, prema uputstvu proizvođača.
3. Odrediti visinu: za prirodni gas oko 30 cm ispod plafona, za propan-butan oko 30 cm iznad poda.
4. Izbegavati mesta koja proizvođači zabranjuju: prostor iznad sudopere, pored aspiratora, kraj prozora i vrata, iza zavese, u ormariću, u vlazi i prašini.
5. Proveriti da će na tom mestu biti dostupno napajanje i kabl prema ventilu ili centrali.

Pričvršćivanje

Pločica se postavlja na zid prema šablonu. Detektor mora čvrsto da stoji, a otvori na senzoru ne smeju biti pokriveni. Lepljive trake nisu dobro rešenje, jer se u kuhinji od toplote i masnoće vremenom odlepe.

Povezivanje napajanja

Detektori se prave u tri uobičajene verzije. Prva se uključuje direktno u utičnicu, druga se priključuje fiksnim vodom 230 V, a treća na nizak napon iz centrale ili napojne jedinice, obično 12 V. Fiksni vod i povezivanje u razvodnoj tabli radi električar. Uputstva proizvođača za fiksno povezane detektore po pravilu traže prekidač koji odvaja sve fazne provodnike i povezivanje samo od strane stručnog lica.

Povezivanje sa ventilom

Ako detektor treba da zatvori gas pri alarmu, na dovod se ugrađuje elektromagnetni ventil. Ventil ide u gasnu cev, obično iza glavnog zapornog ventila, i taj deo radi ovlašćeni izvođač gasnih instalacija. Posle svakog rada na gasnoj cevi sledi ispitivanje nepropusnosti i zapisnik. Električar ili monter detektora zatim povezuje izlazni relej detektora sa ventilom prema šemi proizvođača. Ventili koji se posle zatvaranja otvaraju ručno ne puštaju gas sami posle alarma. Neko prvo mora da utvrdi uzrok curenja.

Puštanje u rad i proba

Posle uključivanja senzor se nekoliko minuta zagreva i stabilizuje. Zatim se detektor testira na način koji propisuje proizvođač, test gasom ili test sredstvom. Neki proizvođači dozvoljavaju probu krpicom natopljenom alkoholom. Proverava se da li se oglasi alarm i, kod povezanog ventila, da li ventil zatvori dovod. Na kraju se vlasniku objasni šta znače pojedina svetla i tonovi.

• Samostalni detektor za utičnicu. Najjednostavnije rešenje, samo sa alarmom. Pogodan za kuhinju sa jednim potrošačem.
• Detektor sa relejnim izlazom. Može da upravlja ventilom, ventilatorom ili da šalje signal alarmnom sistemu. Proizvođači navode dva stepena alarma, kod prirodnog gasa otprilike na 10 % i 20 % donje granice eksplozivnosti.
• Sistem sa centralom. Više detektora u različitim prostorijama i jedna centrala koja upravlja ventilom. Koristi se u kotlarnicama i većim kućama.
• Povezivanje sa alarmnim sistemom ili pametnom kućom. Alarm stiže na telefon ili u dojavni centar.

U domaćim prodavnicama jednostavni kućni detektori za utičnicu obično koštaju otprilike od 2.500 do 7.000 dinara, a kompleti detektora sa elektromagnetnim ventilom poznatih italijanskih proizvođača znatno više. Senzori imaju ograničen vek trajanja. Proizvođači obično navode minimalni vek od oko pet godina. Posle toga se menja ceo detektor ili samo senzor, prema uputstvu. Zato datum montaže zapišite direktno na detektor.

• Pogrešna visina. Dešava se da se detektor za prirodni gas postavi nisko, kod utičnice iznad radne ploče, jer je tamo napajanje. A gas koji curi zadržava se ispod plafona.
• Detektor za drugi gas. U vikendici sa propan-butanom ispod plafona visi detektor za metan.
• Detektor iznad šporeta ili pored aspiratora. Para i masnoća zaprljaju senzor, a aspirator razblažuje gas. Detektor onda daje lažne alarme ili ne reaguje.
• Detektor u ormariću ili iza zavese. Gas ne stiže do senzora na vreme.
• Proba upaljačem. Gas iz upaljača može trajno da ošteti senzor i proizvođači to izričito zabranjuju.
• Sprejevi za čišćenje i rastvarači u blizini. Alkohol, lakovi, silikoni i aerosoli mogu da utiču na senzor ili da pokrenu alarm.
• Zaboravljen vek trajanja. Detektor deset godina visi na zidu i svetli zeleno, ali senzor više ne reaguje kako treba.
• Ventil bez ovlašćenog izvođača. Elektromagnetni ventil se samostalno ugradi u cev, bez ispitivanja nepropusnosti i zapisnika.

Kada detektor često pišti bez razloga, ljudi ga vremenom prestanu ozbiljno shvatati i pre ili kasnije ga isključe iz utičnice. Zato je dobro znati najčešće uzroke. Poluprovodnički senzori ne reaguju samo na gas, već i na neka isparenja. Alarm zato može da pokrene lak za nokte, sredstvo za čišćenje sa alkoholom, lak za kosu, razređivač, rastvarač pri krečenju ili silikon pri popravci kuhinje. Para i isparenja iz tiganja takođe mogu da smetaju, ako detektor visi preblizu šporeta.

Kada se alarm oglasi, uvek se prvo ponašajte kao da gas zaista curi. Tek kada je prostorija provetrena i uzrok jasan, ima smisla razmatrati lažni alarm. Ako se ponavlja bez vidljivog razloga, senzor je možda na kraju veka ili je detektor loše postavljen. Tada ga treba premestiti ili zameniti, a ne isključiti.

Detektor koji se samo uključuje u utičnicu vlasnik može i sam da postavi, ako se pridržava uputstva proizvođača. Fiksno priključenje na 230 V i povezivanje u razvodnoj tabli posao su kvalifikovanog električara. Rad na gasnoj instalaciji, dakle ugradnju elektromagnetnog ventila, sme da izvede samo registrovani i ovlašćeni izvođač gasnih instalacija. Mnogi lokalni distributeri gasa vode sopstveni spisak izvođača kojima to odobravaju. Proverite kod lokalnog distributera gasa da li se za ugradnju ventila u unutrašnju gasnu instalaciju traži prijava ili pregled. Posle rada slede ispitivanje i pregled instalacije i zapisnik, o čemu pišemo na stranici izveštaj o pregledu gasnih instalacija. Ako se istovremeno menja ili priključuje kotao, sve se rešava zajedno sa montažom i priključenjem gasnog kotla.

• detektor je namenjen gasu koji imate u kući i postavljen je na visini koja odgovara tom gasu,
• nalazi se blizu potrošača, ali ne iznad sudopere, pored aspiratora, u ormariću ni pored prozora,
• čvrsto je pričvršćen, a otvori senzora su slobodni,
• posle zagrevanja svetli signal normalnog rada prema uputstvu,
• pri probi se oglašava alarm, a ako je povezan ventil, ventil zatvara dovod gasa,
• ako se radilo na cevi, imate zapisnik o ispitivanju,
• na detektoru ili u dokumentaciji upisan je datum montaže i preporučeni rok zamene.

Tokom korišćenja probu ponovite prema uputstvu proizvođača, na primer pri godišnjem servisu kotla. Detektor povremeno blago obrišite suvom ili malo vlažnom krpom, prema uputstvu, dok je isključen.

1. Ne paliti i ne gasiti svetla i uređaje, ne koristiti zvono ni otvoren plamen.
2. Zatvoriti glavni zaporni ventil gasa, ako je to bezbedno.
3. Otvoriti prozore i vrata i provetriti.
4. Napustiti stan ili kuću i sa bezbednog mesta pozvati dežurnu službu distributera gasa ili vatrogasno-spasilačku službu na broj 193.
5. Ne puštati gas ponovo dok stručno lice ne utvrdi uzrok.

Cena rada u NUMIQ cenovniku za montažu detektora curenja gasa iznosi oko 3.450 dinara po komadu. To je cena rada uključujući sitan potrošni materijal, bez samog detektora, ventila i kablova. Cene se razlikuju po regionima i gradovima.

Na konačan iznos utiču:

• tip detektora, da li je za utičnicu, fiksno povezan ili sistem sa centralom,
• broj detektora i prostorija,
• dužina i način vođenja kabla do napajanja i do ventila, u kanalici ili u šlicu,
• ugradnja elektromagnetnog ventila u cev od strane ovlašćenog izvođača i ispitivanje posle toga,
• povezivanje sa alarmnim sistemom ili pametnom kućom.

Ostale srodne stavke naći ćete u odeljku gasne instalacije.