Krečenje livenih radijatora (1 rebro)

Člankasti radijator se sastoji od rebara poređanih jedno pored drugog. Svako rebro ima razuđenu površinu sa obe strane, ispupčenja i uske procepe do kojih se četkom teško dolazi. Zato se ovaj posao ne računa po kvadratu kao zid, već po komadu: koliko rebara, toliko jedinica. Običan radijator ispod prozora ima nekoliko desetina rebara, a velika grejna tela u starijim zgradama i kućama i više.

U farbanje rebra obično spadaju čišćenje, odmašćivanje, brušenje i nanošenje završnog sloja. Skidanje rđe, antikorozivna osnova ili demontaža radijatora često su posebne stavke, pa se sa molerom unapred dogovorite šta tačno ulazi u posao.

Prvo se radijator zatvori i ostavi da se potpuno ohladi. Na toploj površini boja se prebrzo suši, pravi fleke i slabije prianja. Ako živite u stanu priključenom na daljinsko grejanje, najlakše je posao zakazati van grejne sezone, jer tada su cevi hladne i ne zavisite od toga da li ventil dobro zatvara. Zatim se pod, zid iza radijatora i stvari oko njega pokriju folijom ili zaštitnim platnom, jer boja između rebara lako kapne.

Sledi čišćenje. Prašina iz procepa se izvuče uskom četkom, površina se opere vodom sa deterdžentom i odmasti. Delovi starog premaza koji otpadaju i rđa skidaju se čeličnom četkom, brusnim papirom ili brusnim nastavkom za bušilicu. Pre farbanja površina treba da bude čista, suva i bez mesta koja se ljušte.

Zarđala mesta se premažu konvertorom rđe ili antikorozivnom osnovom. Kod starijih radijatora koji su farbani više puta, osnovni premaz poboljšava prianjanje završnog sloja. Samo farbanje se radi u tankim slojevima: savijenom četkom za radijatore u procepima i malim valjkom na ravnim delovima. Drugi sloj ide tek kada se prvi osuši, prema uputstvu na pakovanju.

Obična unutrašnja boja za zidove i lak za drvo ne idu na radijator. Od toplote žute, pucaju i ljušte se. Koristite boje koje proizvođač izričito označava kao pogodne za grejna tela, a otpornost na temperaturu uvek proverite na etiketi.

• Emajl za radijatore na vodenoj (akrilnoj) bazi: brzo se suši, slabo miriše i pogodan je za stan u kome se živi. Za obično centralno grejanje je dovoljan.
• Sintetički emajl za radijatore (na bazi razređivača): tvrđi i otporniji na habanje, ali se duže suši i jako miriše. Traži dobro provetravanje, pa se češće bira za podrume, radionice i tehničke prostorije.
• Boje sa antikorozivnim dodatkom: pogodne za starije radijatore sa sitnom rđom. Neke se mogu nanositi direktno na očišćen metal.

Kod boje nije bitna samo nijansa. Bela je i dalje klasika, ali radijator danas može biti i antracit, mat crn ili u boji zida, da se uklopi u prostoriju. Kod metalik nijansi računajte na to da, prema navodima nekih proizvođača, mogu malo smanjiti odavanje toplote.

Brzo ide radijator koji ima ceo, samo izbledeo premaz, do koga se lako dolazi i koji ostaje na mestu. Dovoljno je očistiti ga, prebrusiti i ofarbati.

Više vremena traže:

• rđa, ispucao ili debeo premaz nanošen mnogo puta,
• velika ili neobična rebra sa dubokim procepima,
• radijator tik uz zid, ispod niske prozorske daske ili iza nameštaja,
• potreba za osnovnim premazom i dodatnim slojevima,
• prelazak sa tamne na svetlu boju, kada jedan sloj ne pokriva.

Najtemeljniji rezultat dobija se kada se radijator skine sa zida. To je međutim zahvat na instalaciji grejanja. U stambenoj zgradi ispuštanje vode i demontažu treba unapred dogovoriti sa upravnikom ili stambenom zajednicom, a kod daljinskog grejanja i sa lokalnom toplanom. Taj deo posla treba da radi vodoinstalater, odnosno instalater grejanja. Moler obično farba radijator na mestu.

• Farbanje toplog radijatora. Boja se suši neravnomerno i posle nekoliko dana može početi da se ljušti.
• Debeo sloj. Boja curi, pravi kapi i mrlje, a u procepima ostaju nakupine. Dva tanka sloja su uvek bolja od jednog debelog.
• Preskočeno čišćenje i brušenje. Na prašini i masnoći nov premaz ne drži. Upravo priprema odlučuje koliko će premaz trajati.
• Pogrešna boja. Boja za zidove ili drvo na toplom metalu požuti i ispuca.
• Prerano uključivanje grejanja. Toplota na premazu koji nije očvrsnuo izaziva fleke, plikove ili promenu nijanse.
• Ofarbani ventili. Termostatska glava, ventil za ispuštanje vazduha i holenderi se ne farbaju, inače se zaglave ili ne mogu da se odviju.

Radijator na mestu možete ofarbati i sami, ako imate strpljenja za procepe između rebara. Veoma stari premazi mogu sadržati olovo, zato ih ne brusite na suvo bez respiratora, a prašinu posle rada obrišite vlažnom krpom.

1. Zatvoriti ventil na radijatoru i ostaviti ga da se potpuno ohladi.
2. Pokriti pod i zid iza radijatora folijom, ventile i glavu zalepiti trakom.
3. Izvući prašinu iz procepa uskom četkom i oprati površinu vodom sa deterdžentom.
4. Skinuti premaz koji otpada i rđu čeličnom četkom ili brusnim papirom, preostali premaz lagano prebrusiti.
5. Obrisati prašinu, odmastiti površinu i ostaviti je da se osuši.
6. Premazati zarđala mesta konvertorom rđe ili antikorozivnom osnovom.
7. Ofarbati prvo unutrašnje delove i procepe savijenom četkom, zatim prednje strane rebara.
8. Ostaviti da se osuši prema uputstvu na pakovanju i naneti drugi tanak sloj.
9. Skinuti traku, provetriti prostoriju i uključiti grejanje tek posle vremena koje preporučuje proizvođač boje.

• premaz je ujednačen i pokriva i procepe između rebara,
• nigde nema kapi, curenja ni nakupina boje,
• ispod premaza ne proviruju rđa ni stara nijansa,
• ventili, glava i holenderi nisu ofarbani i mogu da se okreću,
• pod, zid i okolina su čisti, bez fleka,
• posle prvog grejanja premaz ne žuti, ne pravi plikove i ne lepi se.