Krečenje - osnovni premaz zidova (2x beli premaz)

Najčešće posle gletovanja i popravki. Glet, kit i stari malter upijaju boju svaki na svoj način. Sa jednim slojem to se vidi kao mat i sjajnije „mape“, koje posebno izlaze na videlo kada svetlo s prozora pada sa strane. Drugi sloj te razlike izjednači.

U novogradnji su zidovi obično od gipsanog maltera ili gips-kartona. Takva podloga jako upija i nije ujednačena, pa se jedan sloj bukvalno „izgubi“ u njoj. Dvostruki premaz ovde stvara prvi neprekidan sloj boje, na koji se kasnije boja u tonu lakše nanosi i troši je se manje.

Kada prekrivate tamne tonove, na primer plavu, sivu ili crvenu, beli međusloj je neophodan. Računajte ipak na to da kod vrlo zasićenih boja dva sloja možda neće biti dovoljna. Tada je potreban treći sloj ili boja sa jačom pokrivnošću.

Bela se često bira i pre prodaje ili izdavanja stana. Deluje neutralno, vizuelno povećava prostor, a novi vlasnik je lako prekreči po svom ukusu.

Kvalitet krečenja u velikoj meri zavisi od pripreme. Ni dobra boja ne može da sakrije prašinu, masne fleke ili nepopravljene pukotine.

1. Izneti ili pokriti nameštaj, prekriti pod i zalepiti prozore, štokove i lajsne.
2. Očistiti zidove od prašine, paučine i masnih mesta, a staru boju koja se ljušti sastrugati.
3. Zakitovati rupe i pukotine, posle sušenja ih obrusiti i obrisati prašinu.
4. Naneti podlogu (penetrant), naročito na nov malter, glet, gips-karton i popravljena mesta.
5. Četkom obojiti uglove, ivice uz plafon, oko utičnica i mesta iza radijatora.
6. Valjkom naneti prvi sloj i ostaviti ga da se potpuno osuši.
7. Pregledati zid, sitne greške dodatno zakitovati i prebojiti.
8. Naneti drugi sloj, ponovo početi od uglova pa preći na celu površinu.

Zašto se prvo kreči plafon, pa tek onda zidovi? Sa plafona uvek nešto kapne ili prsne, pa je pametno da ti tragovi završe na zidovima koji se tek kreče.

U stambenim prostorijama se najčešće koristi unutrašnja disperzna boja. Propušta vodenu paru, brzo se suši i dobro pokriva. Za dnevnu sobu, spavaću sobu ili radnu sobu sasvim je dovoljna.

Periva boja otporna na habanje odgovara hodnicima, dečjim sobama i kuhinjama, gde se zidovi brže uprljaju i povremeno ih treba obrisati vlažnom krpom. Manje upija, pa fleke ne ulaze toliko duboko u premaz.

Bela boja sa podlogom spaja penetrant i prvi sloj. Pogodna je za nov malter i gips-karton kada želite da skratite posao. Na prašnjavu, trošnu ili jako upijajuću podlogu ipak je pametnije naneti posebnu dubinsku podlogu.

Za kupatila i prostorije u kojima se javlja buđ koriste se boje sa dodatkom protiv buđi. Sama boja ipak neće rešiti problem ako se ne ukloni uzrok, a to su vlaga i slabo provetravanje.

Najjednostavnije je krečenje prazne prostorije sa ravnim, ranije već okrečenim zidovima uobičajene visine. Posao traje duže i košta više kada imate:

• upijajuću ili novu podlogu kojoj treba podloga i više boje,
• mnogo popravki, kitovanja i brušenja,
• tamnu ili jako obojenu staru površinu,
• visoke plafone, stepeništa i mesta gde je potrebna skela,
• razuđene zidove, niše, mnogo uglova, cevi i radijatora,
• nameštaj koji ostaje u prostoriji, pa ga treba pomerati i pokrivati.

Na većim praznim površinama, na primer u novogradnji, moler može da ponudi prskanje mašinom. Brzo je i ne ostavlja tragove valjka, ali zahteva temeljno pokrivanje svega unaokolo i iskustvo. Za nameštten stan nije pogodno.

Običnu sobu možete okrečiti i sami. Potrebne su vam stabilne niske merdevine ili teleskopska drška, valjak sa dlakom srednje dužine (za glatke zidove obično oko 12 do 18 mm), pljosnata četka, rešetka za kantu i najlon za pokrivanje. Tokom rada i sušenja provetravajte prostoriju, ali izbegavajte promaju i direktno sunce na svežem premazu.

1. Isključiti osigurač za utičnice i prekidače u prostoriji ako želite da skinete njihove maske.
2. Prekriti pod i nameštaj, trakom zalepiti lajsne, štokove i okvire prozora.
3. Oprati masna mesta, obrisati prašinu sa zidova i zakitovati sitne rupe.
4. Naneti podlogu na popravljena i upijajuća mesta prema uputstvu na pakovanju.
5. Boju dobro promešati i razređivati samo onoliko koliko navodi proizvođač.
6. Četkom obojiti traku oko uglova, plafona i utičnica.
7. Valjak umočiti, ocediti na rešetki i nanositi boju u trakama koje se međusobno preklapaju.
8. Jedan zid završiti odjednom, bez pauze na sredini površine.
9. Ostaviti sloj da se suši onoliko koliko navodi proizvođač, obično nekoliko sati.
10. Naneti drugi sloj istim alatom i na isti način.
11. Traku skinuti pre nego što se boja potpuno osuši, da ne povuče ivicu premaza.

Bela boja otkriva svaku neravninu i svaki loš potez. U praksi se često dešavaju ove greške:

• preskočena podloga: boja se neravnomerno upija, nastaju fleke i premaz slabije drži,
• nepromešana boja: pigment se slegne na dno i zid nema ujednačenu pokrivnost,
• pregusta ili preretka boja: gusta ostavlja tragove valjka, retka slabo pokriva i curi,
• prelaženje preko već osušenih delova: na granici nastaju vidljive pruge i „mape“,
• drugi sloj prerano: valjak povlači još meki prvi sloj,
• premalo boje na valjku: pokušaj da se boja „razvuče“ na veliku površinu ostavlja providna mesta.

Zid pogledajte i po danu i uz večernje svetlo. Najviše otkriva lampa ili baterijska lampa koju držite koso uz zid.

• premaz je neprekidan, ne naziru se kit, popravke ni stara boja,
• na zidu nema mat i sjajnih fleka ni pruga od valjka,
• uglovi i ivice su obojeni isto kao površina, bez sivih rubova,
• nema curenja, kapi ni zalepljenih dlačica od valjka,
• ivica između zida i plafona je ravna i čista,
• pod, prozori, štokovi i prekidači su bez mrlja od boje,
• prostorija je počišćena i materijal za pokrivanje uklonjen.