Krečenje zidova - bojenje u boji

Moler počinje pripremom, a ne bojom. Nameštaj se iznese ili skupi na sredinu prostorije, podovi i prozori se pokriju, a utičnice i prekidači se zalepe trakom ili im se skinu maske. Zatim sledi sam posao:

• čišćenje podloge od prašine, masnoće i paučine i struganje starih slojeva koji se ljušte,
• popravka zidova: zatvaranje pukotina i rupa i brušenje popravljenih mesta,
• podloga (penetrant), koja izjednačava upijanje zida, da se boja na popravljenim mestima ne bi sušila drugačije nego na ostatku površine,
• beli osnovni sloj, ako je zid taman, fleka ili ima mnogo popravki,
• prvi sloj boje valjkom, a uglovi i ivice četkom,
• drugi sloj kad se prvi osuši, koji ujednačava ton i daje puno pokrivanje.

Zašto dva sloja? Jedan sloj boje u nijansi skoro uvek otkrije mesta gde je valjak pokupio manje boje. Kod jakih i tamnih nijansi ponekad je potreban i treći sloj, ili osnovna boja tonirana u sličnu nijansu, ako je proizvođač preporučuje.

Kod izbora odlučuju dve stvari: vrsta boje i nijansa. Većina boja za unutrašnje zidove razređuje se vodom. U radnjama ćete najčešće videti poludisperzije, disperzije i perive boje, a razlikuju se uglavnom po tome koliko dobro podnose pranje i trljanje.

• obične disperzije propuštaju paru i odgovaraju dnevnoj sobi, spavaćoj sobi ili radnoj sobi, gde se zidovi retko dodiruju,
• perive boje (često označene kao akrilne ili lateks) imaju čvršću površinu koja podnosi brisanje vlažnom krpom i pripadaju hodniku, kuhinji, dečjoj sobi ili zidu pored trpezarijskog stola,
• boje sa malo rastvarača i bez jakog mirisa isplate se u spavaćim i dečjim sobama i tamo gde žive alergičari, a tačna svojstva treba proveriti u tehničkom listu proizvoda.

Za nijansu postoji jednostavno pravilo: svetli tonovi prostoriju optički povećavaju i osvetljavaju, a tamni je čine prijatnijom, ali i manjom. Prostorijama okrenutim ka severu više odgovaraju toplije nijanse, a sunčanim sobama hladnije, koje uravnotežuju toplo dnevno svetlo. Tamnija ili upadljiva boja često se stavlja samo na jedan zid, na primer iza kreveta ili kauča.

Nijansa iz kataloga u radnji izgleda drugačije nego kod kuće. Zato je dobro probni komad naneti direktno na zid i pogledati ga ujutru, tokom dana i uveče pri veštačkom svetlu.

Dve prostorije iste veličine mogu da traže sasvim različit trud. Posao olakšava:

• prazna prostorija, na primer u novogradnji,
• novi, suvi i ravni gletovani zidovi,
• svetla nijansa koja dobro pokriva,
• uobičajena visina plafona, gde su dovoljni merdevine ili produžna drška za valjak.

Više vremena i materijala traže:

• stara boja koja se ljušti ili je masna i mora da se skine,
• mnogo pukotina i popravki,
• prelaz sa tamne boje na svetlu ili obrnuto i jake nijanse koje traže dodatni sloj,
• stepeništa i visoki zidovi, gde je potrebna skela,
• mnogo uglova, niša, oštrih prelaza između dve boje i dekorativne tehnike,
• namešten stan, gde sve treba pomerati i pokrivati.

Kad dobijete ponudu od molera, proverite šta sve obuhvata: pokrivanje nameštaja i podova, popravke, podlogu, broj slojeva i čišćenje posle rada. Ako živite u zgradi, za bojenje stana nikakva dozvola nije potrebna, ali je za radove na stepeništu i zajedničkim delovima nadležan upravnik, odnosno stambena zajednica.

U praksi se često dešava da problem ne nastane tokom krečenja, nego već tokom pripreme. Ovo su greške koje se viđaju najčešće:

• bojenje preko vlažnog gleta ili maltera: boja se tada fleka ili ljušti, pa treba sačekati da se podloga potpuno osuši,
• preskočena podloga: popravljena mesta se posle sušenja vide kao mat ili tamnije fleke,
• loše pripremljena boja: pregusta se razvlači i pravi tragove, preretka slabo pokriva, a razređuje se samo prema uputstvu proizvođača,
• pauza na sredini zida: na mestu gde se boja osušila pa se nastavilo kasnije ostaje vidljiva traka,
• boja iz različitih serija: tonirana boja može malo da se razlikuje od kante do kante, pa je bolje odjednom naručiti celu količinu ili kante pre rada izmešati zajedno,
• drugi sloj prerano: prvi sloj mora da se osuši prema preporuci proizvođača, a na hladnom i vlažnom to traje duže.

Bojenje obične sobe možete uraditi i sami, ako imate strpljenja i stabilne merdevine. Visoke zidove stepeništa i rad na skeli ipak prepustite moleru.

1. Izneti nameštaj ili ga skupiti na sredinu i pokriti folijom.
2. Pokriti pod i zalepiti molersku traku na lajsne, prozore i štokove vrata.
3. Isključiti osigurač za utičnice i prekidače u sobi i tek onda skinuti njihove maske.
4. Očistiti zid, sastrugati delove koji se odvajaju, zatvoriti pukotine i posle sušenja ih prebrusiti.
5. Naneti podlogu valjkom i ostaviti je da se osuši prema uputstvu.
6. Ako je podloga tamna ili fleka, prvo je ofarbati belom bojom.
7. Boju dobro promešati, a toniranu boju iz više kanti izmešati zajedno.
8. Četkom ofarbati traku u uglovima, uz plafon i oko otvora.
9. Valjkom ofarbati ceo zid u jednom potezu, odozgo nadole, unakrsnim potezima i uvek mokro na mokro.
10. Ostaviti da se osuši prema preporuci proizvođača i na isti način naneti drugi sloj.
11. Skinuti traku dok je boja još malo vlažna, da se ne bi otkinula zajedno sa ivicom.
12. Provetriti, ali tokom sušenja izbegavati promaju i jako direktno sunce na svežem zidu.

Zid je dobro pogledati pri dnevnom svetlu, a zatim lampom posvetliti koso preko površine. Koso svetlo otkriva greške koje se pri pogledu spreda ne vide. Pri preuzimanju proverite:

• da je boja ujednačena po celom zidu, bez traka i mat ili sjajnijih fleka,
• da kroz boju ne prosijava stara boja ni popravljena mesta,
• da su uglovi, okolina utičnica i spoj sa plafonom dobro ofarbani i čisti,
• da su linije između dve boje ravne i oštre,
• da na zidu nema dlačica sa valjka, kapi ni curenja,
• da su podovi, prozori, lajsne i nameštaj čisti i bez fleka od boje,
• da je ostatak boje sačuvan i obeležen nazivom nijanse za kasnije popravke.