Lepljenje ogledala

Lepljenje je dobro rešenje svuda gde ne želite da oštetite pločice, gips-karton ili stariji malter koji se pri bušenju mrvi. Ogledalo bez šrafova izgleda čisto, a njegova težina se raspoređuje na veću površinu, ne samo na dve ili četiri tačke. Za obično kupatilsko ogledalo to je pouzdan i prilično brz posao.

Imajte na umu da je zalepljeno ogledalo praktično trajna montaža. Ne može se pomeriti za nekoliko centimetara, skidanje je naporno i podloga se pri tome lako ošteti. Zato unapred dobro razmislite o mestu: visini, razmaku od lavaboa, svetlu i utičnicama.

Samo lepak nije dovoljan ili nije dobar izbor u ovim slučajevima:

• veoma veliko ili teško ogledalo, otprilike preko 15 do 20 kg, odnosno preko granice koju navodi proizvođač lepka; tada se lepak kombinuje sa donjom letvicom ili skrivenim mehaničkim nosačem,
• nestabilna podloga, na primer boja koja se ljušti, tapeta ili vlažan, trošan malter,
• ogledalo koje ćete možda kasnije premeštati, tu je praktičnija montaža na kukice ili nosače,
• glatka plastika i neki laminati, za koje lepak ne mora dobro da prione; odlučuju podaci proizvođača lepka.

Najvažnije je da na pakovanju lepka jasno piše da je namenjen za ogledala. Ogledalo na poleđini ima tanak reflektujući sloj zaštićen premazom. Običan acetatni silikon (prepoznaćete ga po mirisu na sirće) ili lepkovi sa jakim rastvaračima vremenom oštećuju taj sloj. Na ogledalu se onda pojave tamne mrlje koje više ne mogu da se uklone.

U praksi se uglavnom koriste lepkovi na bazi MS ili hibridnih polimera namenjeni ogledalima. Dobro drže i u vlažnom kupatilu i ostaju blago elastični, pa podnose sitne pokrete zida kada se menja temperatura.

Za podlogu važi jednostavno pravilo: mora biti čvrsta, suva, čista i što ravnija.

• malter i gips-karton: dobro se lepi na njih, ali svež malter mora potpuno da se osuši, a prašnjavu površinu je dobro premazati penetrantom (osnovnim premazom),
• keramičke pločice: može se lepiti preko njih ako čvrsto drže i ako su odmašćene, jer masnoća i ostaci sapuna jako smanjuju prianjanje,
• okrečen zid: drži samo onoliko koliko drži boja ispod lepka; ako se boja ljušti, treba je skinuti.

Za kupatilo se isplati ogledalo sa sigurnosnom folijom na poleđini. Ako ogledalo pukne, folija drži krhotine na okupu.

Malo ogledalo na ravnom, suvom zidu završi se brzo. Posao traje duže i postaje složeniji uglavnom kada:

• je ogledalo veliko i teško, pa ga moraju nositi dve osobe,
• zid nije ravan i prvo ga treba izravnati,
• prvo treba skinuti staro zalepljeno ogledalo i očistiti podlogu,
• ima oštećenih pločica koje treba zameniti ili popraviti,
• ogledalu treba otvor ili izrez za utičnicu ili prekidač; to radi staklar pri izradi ogledala, na licu mesta se više ne seče,
• se postavlja donja noseća letvica ili skriveni mehanički nosač.

Ako zbog ogledala treba pomeriti utičnicu ili prekidač, to je posao za ovlašćenog električara, ne za keramičara.

Ako imate ogledalo koje bez muke sami držite i ravan, čvrst zid, ovo možete da uradite i bez iskustva. Za veća i teža ogledala pozovite pomoć ili keramičara.

1. Pročitati uputstvo na lepku, posebno vreme sušenja i odgovarajuće podloge.
2. Obeležiti položaj ogledala olovkom i libelom, uključujući donju ivicu.
3. Očistiti zid, pločice odmastiti alkoholom i sve dobro osušiti.
4. Ispod donje ivice postaviti privremeni oslonac, na primer letvicu pričvršćenu lepljivom trakom ili podmetače.
5. Očistiti poleđinu ogledala od prašine.
6. Naneti lepak u uspravnim trakama na razmaku od nekoliko centimetara, ne po celoj površini i ne sasvim do ivica.
7. Spustiti ogledalo na oslonac, prisloniti ga uz zid i ravnomerno pritisnuti dlanovima.
8. Proveriti položaj libelom dok se ogledalo još može pomeriti.
9. Osigurati ogledalo lepljivom trakom za zid i ostaviti oslonac tokom celog vremena sušenja koje navodi proizvođač, obično najmanje jedan dan.
10. Skinuti traku i oslonac, a po potrebi popuniti donju fugu odgovarajućim neutralnim kitom.

Zašto lepak ne treba nanositi po celoj površini? Iza ogledala mora da struji vazduh, a vlaga mora imati kuda da izađe. Lepak nanet po celoj površini uz to se suši sporo i neravnomerno. Uspravne trake omogućavaju da eventualna vlaga isceri i osuši se.

Druge greške koje se u praksi ponavljaju:

• upotreba običnog silikona ili univerzalnog montažnog lepka umesto lepka za ogledala,
• lepljenje na prašnjav, mastan ili vlažan zid,
• ogledalo bez oslonca, koje tokom sušenja polako sklizne,
• potpuno zatvaranje obima silikonom, pa poleđina ne može da se provetrava,
• teško ogledalo zalepljeno samo lepkom, bez mehaničkog osiguranja.

• ogledalo stoji vodoravno i na mestu oko kog ste se dogovorili,
• kada blago pritisnete uglove, ne savija se i ne pomera,
• na ivicama ne izlazi lepak i površina ogledala je čista,
• ogledalo nema ogrebotine, okrnjene ivice ni mrlje na reflektujućem sloju,
• izrezi za utičnice i prekidače se poklapaju i ogledalo ne dodiruje električnu instalaciju,
• kod težeg ogledala donji oslonac ili mehanički nosač je vidljiv ili dokumentovan,
• dobili ste informaciju kada se lepak potpuno stvrdne i od kada ogledalo smete normalno da čistite.