Montaža umivaonika

Majstor obično radi ovim redosledom:

1. Merenje. Određuje visinu i položaj umivaonika. Gornja ivica je obično na otprilike 80 do 90 cm od poda, ali se visina prilagođava onima koji će ga koristiti. Istovremeno proverava da li se ugaoni ventili i odvod poklapaju sa otvorima na umivaoniku.
2. Bušenje i ankerovanje. Prema materijalu zida bira tiplove ili hemijski anker i postavlja navojne šipke ili konzole. Pločice buši pažljivo, da ne bi pukle.
3. Montaža baterije. Bateriju je lakše postaviti na umivaonik dok još nije na zidu. Na nju se priključe dva fleksibilna creva.
4. Kačenje i niveliranje. Postavlja umivaonik, poravnava ga libelom i pažljivo pritegne matice, da keramika ne pukne.
5. Priključenje. Creva spaja sa ugaonim ventilima, postavlja ventil za pražnjenje i sifon, a sifon uvodi u odvod u zidu.
6. Proba i zaptivanje. Pušta vodu, proverava sve spojeve i na kraju fugu između umivaonika i pločica zatvara sanitarnim silikonom.

Zidni umivaonik

Visi direktno na zidu, pa celu težinu nose ankeri. Zato mu treba čvrst zid od betona ili pune opeke. Kod gips-kartona i lakih pregradnih zidova u zidu mora postojati ojačanje ili montažni ram, inače će se umivaonik vremenom olabaviti. Prednost je što se pod ispod njega lako čisti, a kupatilo deluje prostranije.

Umivaonik na ormariću

Ormarić sakriva sifon i creva i daje vam dodatni prostor za stvari. Važno je da ormarić stoji ili visi ravno i čvrsto i da umivaonik tačno naleže na korpus. Na zadnjoj strani ormarića se često seku otvori za sifon. Ivice tih otvora treba zaštititi od vlage, jer iverica brzo nabubri.

Ugradni, poluugradni i nadgradni umivaonik

Ovi umivaonici se ugrađuju u radnu ploču ili se postavljaju na nju. Montaža je zahtevnija, jer otvor treba precizno iseći prema šablonu proizvođača i dobro zaptiti spoj umivaonika i ploče. Kod nadgradnog umivaonika obratite pažnju na visinu baterije: ako je niska ili ima kratak izliv, voda prska van posude.

Najbrže ide zamena istog za isto: novi umivaonik je sličnih dimenzija, ugaoni ventili rade, a odvod je na pravom mestu. Posao, naprotiv, traje duže i zahtevniji je kada postoji:

• zid od šuplje opeke, siporeksa ili gips-kartona bez ojačanja, gde su potrebni posebni ankeri,
• stari, zapečeni ugaoni ventili koje treba zameniti,
• odvod na drugoj visini nego što traži novi sifon, ili staro odvodno crevo koje treba prepraviti,
• montaža ormarića, sečenje otvora u ploči ili zidna baterija sa cevima u zidu,
• debela ili krta keramika, kroz koju se sporije buši.

U stambenoj zgradi imajte na umu da se odvod i dovodi vode spajaju na zajedničke vertikale. Ako bi radovi zadirali u vertikalu ili bi trebalo zatvoriti vodu za ceo ulaz, unapred se dogovorite sa upravnikom ili stambenom zajednicom. Kod veće prepravke kupatila sa izmenom instalacija pre početka proverite u nadležnom organu da li vam je, prema važećim propisima o planiranju i izgradnji, potrebna neka prijava ili odobrenje.

• Slabo ankerovanje. Obični tiplovi u šupljoj opeci bez hemijskog ankera vremenom izlaze. Ankeri se biraju prema podlozi, a ne prema onome što je stiglo u kutiji.
• Previše pritegnute matice. Keramika pukne kod šrafa, često tek posle nekog vremena. Matice se pritežu sa merom i uvek sa podloškom.
• Stari sifon i stare zaptivke. Tako se uštedi par minuta, ali baš tu najčešće curi. Uz novi umivaonik idu i novi sifon i nove zaptivke.
• Pogrešan kit. Običan akril ili silikon bez dodatka protiv buđi u kupatilu brzo pocrni. Koristi se sanitarni silikon.
• Silikon pre probe. Ako se curenje pojavi tek kada je fuga zatvorena, silikon mora da se seče. Prvo proba vode, pa tek onda kit.
• Umivaonik i baterija ne odgovaraju jedno drugom. Pre kupovine proverite broj i veličinu otvora i dužinu izliva baterije.

Ako menjate umivaonik za sličan, zid je čvrst, a ugaoni ventili se bez problema zatvaraju, ovo možete uraditi i sami. Ako niste sigurni u zid ili ventile, pozovite vodoinstalatera. Biće vam potrebni libela, bušilica, ključevi, sanitarni silikon i novi sifon.

1. Zatvoriti ugaone ventile i otvoriti bateriju, da se oslobodi pritisak.
2. Podmetnuti posudu ispod sifona, pa odvrnuti sifon i creva.
3. Iseći stari silikon, olabaviti matice i pažljivo skinuti stari umivaonik, najbolje u dvoje.
4. Proveriti stare ankere. Ako su labavi ili ne odgovaraju novom umivaoniku, obeležiti i izbušiti nove otvore i postaviti ankere prilagođene podlozi.
5. Postaviti bateriju, ventil za pražnjenje i creva na novi umivaonik prema uputstvu proizvođača.
6. Okačiti umivaonik na ankere, poravnati ga libelom i pažljivo pritegnuti matice.
7. Spojiti creva sa ugaonim ventilima i postaviti novi sifon.
8. Polako otvoriti ventile, napuniti umivaonik do vrha, ispustiti vodu i sve spojeve proveriti papirnim ubrusom.
9. Posle uspešne probe očistiti i odmastiti spoj sa pločicama i zatvoriti ga sanitarnim silikonom.
10. Ostaviti silikon da se stvrdne prema uputstvu proizvođača, obično oko jedan dan, pa tek onda normalno koristiti umivaonik.

Pre nego što preuzmete posao, proverite:

• umivaonik je u libeli i ne pomera se kada ga pritisnete rukom,
• visina i položaj odgovaraju dogovoru,
• na keramici nema pukotina ni okrnjenih mesta oko šrafova,
• kada se umivaonik napuni i isprazni, ne kaplje iz sifona, ventila za pražnjenje ni creva,
• ugaoni ventili se mogu zatvoriti i otvoriti i lako im se prilazi,
• voda otiče ravnomerno i iz odvoda se ne oseća neprijatan miris,
• baterija je čvrsta, a topla i hladna voda su na pravoj strani,
• silikonska fuga je neprekinuta, glatka i bez rupa,
• okolina je čista i dobili ste uputstva i garantne listove za umivaonik i bateriju.