Zidanje i padovanje tuš kade/brodskog poda

Zašto je tuš u toliko stanova malo viši od ostatka kupatila? Odvodu treba prostor i pad. Sifon slivnika ima određenu ugradnu visinu, a cev od njega mora da pada sve do vertikale. Ako sve to ne stane u debljinu poda, ceo tuš mora da se podigne.

Visina podesta se zato ne određuje odokativno, već se računa unazad:

• visina sifona ili tuš kanalice prema podacima proizvođača,
• pad odvodne cevi prema vertikali, koji je kod kratkih trasa obično oko 2 do 3 %,
• debljina sloja za pad, hidroizolacije, lepka i pločica,
• pad površine prema slivniku, uobičajeno oko 1 do 2 %.

Što je slivnik dalje od vertikale, to je podest viši. Zato se isplati potražiti nizak sifon i postaviti slivnik što bliže vertikali. U stambenoj zgradi se pre bilo kakvog zahvata na vertikali ili zajedničkim instalacijama posavetujte sa upravnikom ili stambenom zajednicom. Ako uz uređenje kupatila idu i veći građevinski radovi, proverite u nadležnom organu šta vam je potrebno prema važećim propisima o planiranju i izgradnji.

Postupak ima jasan redosled. Svaki sloj mora da dobije vreme pre nego što se na njega nanese sledeći.

1. Plan. Prvo se određuju položaj slivnika, oblik i dimenzije podesta i smer pada. Treba znati gde će stajati staklena paravan zaštita, jer se njen profil često ankeriše baš u podest.
2. Odvod i slivnik. Ugrađuje se sifon ili kanalica, povezuje se na cev i radi se proba nepropusnosti dok je sve još vidljivo.
3. Zidanje obima. Od blokova ili opeke zida se obodni rub podesta. Unutrašnjost se popunjava da površina ne bi bila šuplja.
4. Sloj za pad. Na ozidanu osnovu nanosi se cementna košuljica ili malter za pad i povlači se letvom preko vodećih traka, tako da sve vodi ka slivniku.
5. Hidroizolacija. Kada se sloj osuši, nanosi se hidroizolaciona masa, po pravilu u dva sloja. U uglove i na ivicu podesta ugrađuje se zaptivna traka, a oko slivnika zaptivna manžetna.
6. Pločice. Na kraju keramičar lepi pločice, oblaže čelo podesta i ivicu završava lajsnom ili pločicama sečenim pod uglom.

Obratite pažnju na jednu stvar koju stariji saveti često navode pogrešno. Hidroizolacija ide na gotov sloj za pad, a ne ispod njega. Pad se ne pravi lepkom ispod pločica, već posebnim slojem. Lepak treba da bude svuda približno iste debljine.

• Porobeton blokovi su laki i lako se seku i oblikuju. Dobro upijaju vodu, pa im trebaju savesno nanesena podloga i hidroizolacija.
• Puna ili šuplja opeka je čvrsta i sa malterom se lako radi. Pogodna je naročito za više podeste.
• Betonski blokovi upijaju manje vode i podnose vlažnu sredinu. Ipak su teški, što u starijim kućama sa drvenom međuspratnom konstrukcijom ne mora biti dobro rešenje.
• Sistemske ploče za pad od tvrdog polistirena imaju fabrički urađen pad, a često i ugrađen slivnik. Štede vreme, ali moraju tačno da se usklade sa visinom sifona.

Kod izbora pločica odlučuje tip slivnika. Tačkasti slivnik u sredini traži pad sa četiri strane, a pločice se seku u obliku koverte. Tu odgovara manji format ili mozaik. Linijsku kanalicu uz zid dovoljno je padovati u jednom smeru, pa ona dozvoljava i velike pločice. Na ulazu i na površini tuša birajte protivkliznu pločicu namenjenu za mokre prostore.

Obim i zahtevnost posla najviše zavise od toga sa čim se počinje. Jednostavnije je kod novog odvoda, ravne podloge i pravougaonog podesta uz dva zida.

Više posla donose:

• premeštanje odvoda ili novo povezivanje na vertikalu,
• neravan ili oštećen stari pod koji prvo treba izravnati,
• neuobičajen oblik, na primer luk, zasečen ugao ili podest koji ne stoji uz zid,
• tačkasti slivnik sa padom sa četiri strane i sečenjem pločica u kovertu,
• mozaik i mnogo sitnih rezova na čelu i ivicama,
• demontaža stare tuš kade i uklanjanje ostataka pločica.

Spretan majstor amater može sam da napravi podest ako ima strpljenja i dobru libelu. Za povezivanje na vertikalu u stambenoj zgradi bolje je pozvati vodoinstalatera.

1. Ucrtati na podu obris podesta, položaj slivnika i smer pada.
2. Izračunati visinu podesta prema visini sifona, padu cevi i debljini slojeva.
3. Ugraditi slivnik, povezati ga na odvod i pustiti vodu kao probu nepropusnosti.
4. Očistiti podlogu od prašine i naneti prajmer.
5. Ozidati obod od blokova na lepak ili malter i popuniti unutrašnjost.
6. Postaviti vodeće trake u padu i povući košuljicu letvom.
7. Ostaviti košuljicu da se osuši prema uputstvu proizvođača, cementnu obično nekoliko dana.
8. Ugraditi zaptivne trake u uglove i na ivice, a manžetnu oko slivnika.
9. Naneti hidroizolacionu masu u dva sloja i poštovati vreme sušenja između njih.
10. Prosuti vodu po površini i proveriti da li sva oteče.
11. Zalepiti pločice, obložiti čelo, fugovati i uglove zatvoriti sanitarnim silikonom.

U praksi se često dešava da voda ostaje u uglu tuša ili preko ivice podesta curi u kupatilo. Uzrok je obično pad povučen odokativno ili zaboravljen kontrapad na ulazu. Ivica podesta treba da bude malo viša od površine kod slivnika, da voda nema razloga da teče napolje.

• hidroizolacija naneta samo na pod, bez podizanja na zidove i čelo podesta,
• nedostaje manžetna oko slivnika, pa voda prodire ispod pločica,
• pad napravljen debelim slojem lepka umesto košuljicom,
• sifon ugrađen tako da ne može da se očisti,
• pločice na površini sa padom koje nisu protivklizne,
• pločice zalepljene pre nego što su se osušile košuljica i hidroizolacija.

• voda prosuta na različita mesta u tušu sva oteče i nigde ne stoji,
• na ulazu i na ivici podesta voda ne preliva napolje,
• pločice pri kuckanju ne zvuče šuplje,
• fuge su pune, a u uglovima je elastični silikon, ne masa za fugovanje,
• ivice i uglovi podesta su čisto završeni i ne seku,
• rešetka slivnika može da se izvadi, a sifon očisti,
• majstor vam pokaže ili fotografiše hidroizolaciju pre postavljanja pločica.