Montaža drvenih grednih tavanica

Drvo je mnogo lakše od betona, lako se obrađuje, a montaža ide bez mokrih radova i čekanja da nešto očvrsne. Kod starijih kuća to je često presudno, jer postojeći zidovi od opeke ili čerpića obično ne mogu da ponesu armiranobetonsku ploču. U manjoj kući tesari postave grede i oblogu najčešće za nekoliko dana.

Pre nego što pozovete tesara, razjasnite sebi čemu će tavanica služiti. Negrejani tavan, stambeno potkrovlje sa nameštajem i vidljive grede kao deo enterijera imaju potpuno različite zahteve za nosivost, izolaciju i završnu obradu. Od toga zavise presek greda, njihov razmak i ceo sastav slojeva.

Presek, razmak, oslanjanje i ankerisanje greda treba da odredi statičar, a ne procena majstora. Nova tavanica ili zamena postojeće je zahvat na nosećoj konstrukciji. Da li vam je potrebna prijava radova ili neki drugi akt, proverite prema važećim propisima o planiranju i izgradnji u nadležnom organu vaše opštine. U stambenoj zgradi radove obavezno dogovorite i sa upravnikom ili stambenom zajednicom.

Postupak se razlikuje zavisno od toga da li je reč o novoj kući ili o staroj, gde se postojeća tavanica prvo otkriva. U starim kućama često se ispod poda nađe nasip od zemlje ili šuta, koji se uklanja pre nego što se grede uopšte mogu pregledati. Osnovni koraci su ipak slični:

1. Izmeriti prostor, proveriti noseće zidove i uporediti stvarno stanje sa projektom i statičkim proračunom.
2. Kod rekonstrukcije otkriti postojeće grede i pregledati njihove krajeve, ležišta u zidu i vlažnost.
3. Pripremiti građu: iseći je, obraditi i zaštititi impregnacijom protiv gljivica i insekata, a kod vidljivih greda i rendisati i brusiti.
4. Pripremiti mesta oslanjanja: izravnati podlogu i odvojiti drvo od zida hidroizolacionom trakom.
5. Položiti grede u ležišta, na venčanicu ili podvlaku na propisanom razmaku i ankerisati ih.
6. Usput proveravati visinu, ravan i osovinske razmake.
7. Postaviti oblogu i ostale slojeve prema projektu: parnu branu, termoizolaciju, sloj protiv udarnog zvuka, pod ili spušteni plafon.

Zašto toliko pažnje oko ravni? Mala razlika u visini greda kasnije se pokaže kao neravan pod ili napukao plafon, a popravka znači rasklapanje gotovih slojeva.

Za grede se obično koristi konstrukciono četinarsko drvo, najčešće smrča, jela ili bor. Kod većih raspona ili kada je bitno da se grede ne vitopere, biraju se lepljeni lamelirani nosači, koji se manje krive i pucaju. Drvo mora biti osušeno, odgovarajuće klase čvrstoće i bez truleži ili tragova crvotočine.

Sastav slojeva zavisi od toga šta je iznad, a šta ispod tavanice:

• tavanica ispod negrejanog tavana pre svega traži termoizolaciju između greda i parnu branu ili parnu kočnicu sa strane grejane prostorije, da vlaga iz stana ne ulazi u slojeve,
• tavanica ispod stambenog potkrovlja traži još i izolaciju od udarnog zvuka, elastičan sloj i težu ploču koja raspoređuje opterećenje ili suvi podni sistem, da se koraci ne čuju u prostoriji ispod,
• tavanica sa vidljivim gredama traži kvalitetnije drvo, vidljivu oblogu od dasaka i pažljivo brušenje, bajcovanje i zaštitni premaz,
• tehnička tavanica koja se zatvara spuštenim plafonom, na primer od gips-kartona, može imati oblogu od OSB ili konstrukcionih ploča, jer tu odlučuje funkcija, a ne izgled.

Između greda se postavlja mineralna (kamena ili staklena) vuna ili izolacija od drvenih vlakana. Važno je da prostor bude ravnomerno popunjen, bez rupa i sabijenih mesta, inače nastaju toplotni mostovi i rizik od kondenzacije.

Najjednostavnije je kod nove kuće sa ravnim zidovima, poznatim merama i dobrim prilazom za materijal. Posao postaje zahtevniji kada:

• prostorija ima veliki raspon, pa su potrebne masivnije grede, gušći razmak ili podvlake i čelični elementi,
• je reč o staroj kući, gde se posle otkrivanja pojave istruleli krajevi greda, vlažni zidovi ili oštećena ležišta,
• grede ostaju vidljive i traže preciznu obradu i završni premaz,
• će iznad tavanice biti stambeno potkrovlje sa zvučnom izolacijom i podnim slojevima,
• materijal mora da se unese kroz uzak prolaz ili podigne na visinu.

Kada upoređujete ponude, pogledajte šta tačno obuhvataju. Neke uključuju samo postavljanje greda, druge i građu, impregnaciju, spojni materijal, oblogu, izolaciju i prevoz. Ima smisla upoređivati samo isti obim radova.

U praksi se ponavljaju isti problemi:

• vlažna ili loše skladištena građa, koja se posle ugradnje krivi i puca, a pod iznad nje škripi,
• potcenjena statika, kada se preveliki ugib pokaže tek posle postavljanja poda ili zidanja pregradnih zidova,
• krajevi greda direktno u vlažnom zidu, bez odvajanja, što dovodi do truljenja baš na mestu gde greda nosi najviše,
• pokrivanje starih greda novom oblogom bez provere njihovog stanja, pa trulež ili insekti nastavljaju da rade ispod novog sloja,
• parna brana koja nedostaje ili je prekinuta, što izaziva kondenzaciju u izolaciji,
• pod kruto vezan za grede, bez elastičnog sloja, pa se svaki korak čuje sprat niže.

Većina ovih grešaka se posle završetka ne vidi. Zato vredi proveriti radove još pre nego što se grede zatvore.

Dobro je doći na gradilište dva puta: posle postavljanja greda, pre zatvaranja, i pri primopredaji. Prilikom preuzimanja proverite:

• presek i razmak greda odgovaraju statičkom proračunu,
• krajevi greda su odvojeni od zida i oslonjeni na suvo,
• ankerisanje je urađeno prema projektu i grede se ne pomeraju,
• drvo je impregnirano i bez pukotina ili tragova štetočina,
• obloga je u ravni i ne škripi pri hodanju,
• izolacija popunjava prostor bez rupa, a parna brana je neprekinuta i uz zidove i oko prodora,
• kod stambenog potkrovlja ispod poda postoji elastičan sloj protiv udarnog zvuka,
• vidljive grede imaju ujednačenu površinu i premaz,
• dobili ste dokumentaciju za materijal i impregnaciju i zapisnik o izvedenim radovima.