Tesarski radovi: cena krovne konstrukcije po m 2026 i postupak montaže

Krovna konstrukcija je kostur krova. Ona nosi pokrivač sa svim slojevima, sneg i vetar, i tu težinu prenosi na spoljne zidove i unutrašnje noseće zidove. Dobro projektovan krov ne znači samo da grede neće pući. Krov ne sme da se ugiba, rogovi ne smeju da se razmiču u stranu, a cela konstrukcija mora da izdrži i vetar koji krov ne pritiska samo nadole, već ga i podiže. Ta pojava se zove odizanje vetrom, i na nju se najčešće zaboravlja kod laganih limenih pokrivača. Težak crep sam po sebi drži krov dole, lagan lim to ne radi.

Zašto se ispod krova ponekad pojave pukotine? Kosi rogovi svojim donjim krajevima prirodno guraju ka spolja. Tu silu mora nešto da preuzme: klešta, tavanica ili armiranobetonski serklaž. Ako pri rekonstrukciji neko ukloni element koji je obavljao taj posao, na primer kada se tavan otvara da bi se uredilo potkrovlje, spoljni zid ispod venčanice može početi da se potiskuje napolje. To obično odaju kose pukotine u uglovima, odmah ispod krova.

Kod krova sa kleštima dva roga povezana kleštima čine krut ram u obliku slova A, bez stubova u sredini. Pogodan je za strmije krovove na dve vode i manje raspone, orijentaciono do osam ili devet metara, zavisno od nagiba i opterećenja. Potkrovlje ostaje slobodno, a za klešta se često kači spušteni plafon.

Krov sa rožnjačama ćete na porodičnim kućama u Srbiji videti veoma često. Rogovi leže na horizontalnim rožnjačama, njih nose stubovi takozvane stolice, a klešta povezuju rogove i stubove u čvrstu celinu. Ovakav krov savladava veće raspone, ali sa stubovima morate da računate kada planirate sobe u potkrovlju. Kod krovova na četiri vode, kakvih ima mnogo i na starijim i na novijim kućama, dodaju se grebeni i uvalni rogovi, a na njih se nastavljaju skraćeni rogovi. Tu sve zavisi od tačnog merenja i sečenja: od toga zavisi da li će krovne ravni biti ravne.

Krov od rešetkastih vezača sklapa se od fabrički izrađenih drvenih rešetki. Prave se od tanje građe, a spojeve drže čelične ploče sa utisnutim zupcima. Projektuje ih i izrađuje isporučilac prema projektu, pa na gradilište stižu gotovi. Za njih važi jedno pravilo bez izuzetka: na gradilištu u njih ne smete naknadno da sečete ni bušite, i nijedna dijagonala ne sme da izostane. Svaki štap je deo proračuna. Uobičajeni vezači zauzimaju ceo tavan, ali postoje i potkrovni vezači koji u sredini ostavljaju slobodan prostor.

Statičar računa preseke za određenu klasu čvrstoće drveta, kod krovova obično C24 prema SRPS EN 338. Građa sa strugare koju niko nije klasirao ne mora da dostigne tu čvrstoću. Konstrukcijsko drvo bi zato trebalo da bude klasirano i označeno prema SRPS EN 14081. Kada vam dovezu građu, pogledajte otpremnicu: na njoj bi trebalo da stoje klasa čvrstoće i oznaka CE.

Sveže rezana smrča često ima vlažnost iznad 30 odsto. Ako se suši tek u gotovom krovu, skuplja se, vitoperi i puca. Spojevi popuštaju, a krovne ravni počinju da se talasaju. Za krovove se zato preporučuje građa sa vlažnošću po pravilu do 20 odsto. Konstrukcijske grede KVH suše se tehnički na oko 15 odsto, rendisane su i imaju oborene ivice. Manje se vitopere, a insekti ih napadaju ređe. Lepljeno lamelirano drvo, takozvano BSH, koristi se tamo gde treba premostiti veći raspon ili gde grede ostaju vidljive u enterijeru.

U praksi se često viđa da građa nedeljama leži na gradilištu, direktno na zemlji i nepokrivena. Drvo treba da stoji na podmetačima iznad terena, sa slojevima proloženim letvicama i pokriveno tako da ispod cerade može da struji vazduh.

Standard SRPS EN 335 deli drvo u klase upotrebe od 1 do 5, prema tome koliko je izloženo vlazi. Krovna konstrukcija na suvom tavanu spada u niže klase, a pergola na kiši u više. Prema klasi birate i sredstvo i način nanošenja. Premaz ili prskanje štite samo tanak sloj na površini, potapanje prodire dublje, a impregnacija pod pritiskom u fabrici traje znatno duže. Imajte na umu da svakim skraćivanjem ili bušenjem na gradilištu otkrivate nezaštićeno drvo. Rezove i čepove zato treba naknadno premazati.

Impregnacija protiv gljivica i insekata nije isto što i zaštita od požara. Protivpožarnu obradu traži projekat zaštite od požara samo kod nekih objekata i radi se posebnim sredstvom. Nijedna hemija ipak ne spasava drvo koje je dugo mokro. Konstrukcijska zaštita zato znači pre svega tri stvari: drvo ne dodiruje beton ni zemlju, voda sa njega brzo otiče, a oko njega struji vazduh.

Opterećenje snegom određuje se prema SRPS EN 1991-1-3 i važećim propisima za opterećenja, uz uvažavanje klime i nadmorske visine lokacije. Ista kuća će zato u Vojvodini imati drugačije preseke rogova nego na Zlatiboru ili ispod Kopaonika. Statičar uzima u obzir i težinu pokrivača, nagib krova, zavetrine u kojima se sneg gomila i vetar, koji je u nekim krajevima, recimo kada duva košava, ozbiljan faktor.

Statičku proveru radi licencirani inženjer konstrukcija, a ne tesar ni vlasnik kuće. Potrebna vam je i kada menjate postojeći krov: kada lagan pokrivač zamenjujete betonskim crepom, postavljate solarne panele, gradite krovnu kućicu (badžu) ili želite da uklonite stubove zbog potkrovlja. Solarni paneli pri tom ne dodaju samo težinu. Preko njihovih nosača na rogove se prenosi i sila vetra.

Kod novogradnje se venčanica obično ankeriše u armiranobetonski serklaž navojnim šipkama ili ankerima koje odredi statičar. Između betona i drveta ide traka hidroizolacije, da drvo ne bi izvlačilo vlagu iz betona. Rogovi se na venčanicu postavljaju u zasek i pričvršćuju čeličnim ugaonicima ili spojnicama za rogove. One drže rog i onda kada ga vetar vuče naviše.

Tradicionalne tesarske spojeve, kao što su čepovi, preklopi ili lastin rep, naći ćete na starijim krovovima i danas, a kada su dobro urađeni, traju veoma dugo. Na novim kućama sve se više koriste čelična spojna sredstva. Važno je da tesar ugradi tačno one tipove i onaj broj zavrtanja ili eksera sa kojima je računao statičar. Obični građevinski šrafovi nisu zamena za sertifikovana spojna sredstva.

Kos krov radi kako treba samo kada slojevi idu pravim redom. Na rogovima leži paropropusna (difuziona) folija, na njoj kontraletve u pravcu rogova, i tek na kontraletvama letve za pokrivač. Kontraletve stvaraju provetreni sloj između folije i pokrivača, kroz koji vlaga odlazi od strehe ka slemenu. Ako neko zakuca letve direktno na foliju, voda koja prodre ispod crepa zaustavi se na letvi i uđe u konstrukciju. Foliju ne ostavljajte otkrivenu duže nego što dozvoljava proizvođač, jer je uništava UV zračenje.

Puna drvena oplata potrebna je ispod falcovanog lima, ispod bitumenske šindre i kod nekih malih nagiba. Ako u potkrovlju planirate stan ili sobe, između rogova ide termoizolacija, a sa strane prostorije parna brana. Njene spojeve i priključke na zidove treba vazdušno nepropusno zalepiti. Zašto je to važno? Vodena para iz stana koja prođe kroz neki procep zimi se kondenzuje u izolaciji i na drvetu, pa izolacija vlaži, a drvo trune.

Kod starije kuće isplati se pregledati krovnu konstrukciju deo po deo pre nego što na nju stavite novi pokrivač. Ovalni izletni otvori, sitna drvena prašina i drvo koje je ispod površine posmeđilo mogu značiti kućnu strižibubu ili trulež. Zdravlje drveta proverićete tako što u njega zabodete oštar alat: meko drvo lako popušta. Oštećeni delovi mogu da se zamene protezom, odnosno izrezivanjem lošeg komada i nastavljanjem novog. Cela konstrukcija se menja samo kada je oštećenje veliko.

Na mnogim starim krovovima, ali i na pomoćnim objektima i garažama, i danas stoje salonitne ploče, odnosno azbest-cementni pokrivač. Uklanja ih samo ovlašćena firma, u skladu sa propisima o radu sa azbestom, a otpad se zbrinjava kao opasan otpad. Kada ploče lomite, sečete ili bacate sa krova sami, azbestna vlakna se rasipaju po dvorištu i okolini, pa i do komšija.

Kod samostalnih drvenih objekata najviše grešaka nastaje tamo gde se drvo sreće sa zemljom. Stubove nemojte betonirati ni ukopavati direktno u zemlju. Oni idu u čelične papuče ankerisane u betonske temelje, tako da donji kraj drveta bude iznad terena i da voda sa njega može da kaplje. Gornja čela greda koso zasecite ili pokrijte, jer čelo drveta upija vodu mnogo brže od bočne strane.

Kada pergola ima čvrst krov, na primer od polikarbonata, ona već nosi sneg i na nju deluje vetar. Potrebni su joj pravilno dimenzionisani elementi i ukrućenja koja je drže u vertikalnom položaju. Ako je vezujete za utopljenu fasadu, ankeri moraju da prođu kroz termoizolaciju tako da je ne oštete i da ne nastane toplotni most. Da li objekat traži prijavu radova ili neki akt nadležnog organa, određuje se prema važećim propisima o planiranju i izgradnji. Kod pergole, nadstrešnice i pri promeni oblika krova to proverite unapred u nadležnom organu lokalne samouprave, jer bi vas naknadno sređivanje papira koštalo više vremena i živaca. Ako živite u stambenoj zgradi, svaki zahvat na krovu dogovarate sa upravnikom i stambenom zajednicom.

Obnovu lazure na pergoli ili senici možete da uradite i bez tesarskog iskustva. U noseće elemente se ipak ne dirajte, a sa merdevina radite samo na bezbednoj visini i sa nekim u blizini.

1. Izabrati suv dan bez direktnog sunca, sa temperaturom u opsegu koji navodi proizvođač premaza, i najmanje dan posle kiše.
2. Proveriti drvo ubodom odvijača, naročito kod papuča i na gornjim čelima, a meka ili trula mesta dati tesaru na procenu.
3. Očistiti površinu četkom od prašine, paučine, mahovine i premaza koji se ljušti.
4. Izbrusiti posivele i ohrapavljene površine brusnim papirom u pravcu vlakana i pomesti prašinu.
5. Pokriti popločanje, biljke i susednu fasadu folijom.
6. Naneti četkom tanak sloj premaza istog tipa kakav je bio na drvetu, u pravcu vlakana.
7. Temeljnije obraditi čela greda, spojeve i mesta oko okova gde se zadržava voda.
8. Naneti sledeći sloj tek posle sušenja prema uputstvu proizvođača i proveriti da li voda slobodno otiče sa papuča.

Krovnu konstrukciju preuzmite pre postavljanja folije i pokrivača, dok se još sve vidi. Proverite:

• preseci, razmaci i položaji elemenata odgovaraju projektu i statičkom proračunu,
• građa ima deklarisanu klasu čvrstoće i nije vidljivo mokra, vitoperna ni napadnuta,
• venčanica je horizontalna, ankerisana prema projektu i od betona odvojena hidroizolacijom,
• rogovi leže u jednoj ravni, a sleme je pravo kada pogledate duž krova,
• ugaonici, spojnice i ankeri imaju pun broj spojnih sredstava,
• rezovi i čepovi su naknadno premazani impregnacijom,
• kod rešetkastih vezača nijedan štap nije presečen, probušen ni izostavljen,
• drvo oko dimnjaka poštuje protivpožarno rastojanje prema projektu i uputstvu proizvođača dimnjaka,
• u rukama imate otpremnicu građe, dokaz o impregnaciji i fotografije ankerisanja.

Sve nedostatke upišite u zapisnik o primopredaji pre nego što se konstrukcija zatvori. Kada pokrivač jednom legne na krov, popravka ankerisanja ili zamena grede ne može bez delimičnog skidanja pokrivača.