Rušenje pločica

Dobro urađeno rušenje ima jasan redosled. Ako se neki korak preskoči, to se kasnije vidi na kvalitetu zida ili na nepotrebnom čišćenju.

1. Priprema prostorije: pokriju se kada, lavabo, pod i štokovi, a vrata prema ostatku stana zatvore se folijom. Skidaju se ogledala, ormarići, slavine i maske utičnica.
2. Isključivanje instalacija: zatvori se voda i isključi osigurač za tu prostoriju. Proveri se kuda prolaze kablovi i cevi.
3. Skidanje pločica: pločice se obijaju od ivice ili ugla, postepeno, deo po deo, ručno ili lakšom štemaricom sa pljosnatim dletom.
4. Čišćenje zida: uklanjaju se ostaci lepka ili maltera, u zavisnosti od toga šta sledi.
5. Odnošenje šuta: šut se pakuje u čvrste džakove i odvozi kao građevinski otpad.

Zašto se kreće od ivice? Prvu pločicu je najteže skinuti, a sledeće već imaju slobodnu stranu i dleto se lako podvuče ispod njih. Tako zid trpi manje udaraca.

Za manju površinu, na primer pojas pločica iza kuhinjskih elemenata, često su dovoljni čekić i široko dleto. Ručni rad je sporiji, ali se bolje kontroliše i ne razbija zid bez potrebe.

Za celo kupatilo obično se koristi lakša štemarica sa pljosnatim ili širokim dletom. Teška štemarica ne pripada stanu: lako ošteti malter, ciglu i instalacije, a u zgradi nepotrebno opterećuje komšije bukom.

Ako deo pločica treba da ostane, granica se prvo zaseče brusilicom (flekserica) sa dijamantskom pločom. Pločice tada pucaju tačno tamo gde treba, a ne dva reda dalje.

Zid iste veličine nekad se očisti za sat vremena, a nekad traje celo prepodne. Najviše zavisi od toga na čemu pločice drže i šta je ispod njih.

• Pločice u tankom sloju lepka otpadaju relativno lako, ali na zidu ostaje lepak koji treba izbrusiti ili ostrugati.
• Pločice postavljene u malter, uobičajene u starijim kućama i zgradama, drže se u debljem sloju. Često se skidaju zajedno s malterom do zida, a zid posle treba izravnati.
• Pločice na gips-kartonu traže oprez. Pri obijanju se lako pocepa papir na ploči, pa je ponekad jednostavnije zameniti ploču nego je popravljati.
• Više slojeva, kada su nekad nove pločice lepljene preko starih, znači više posla i više šuta.
• Tuš zona obično ispod pločica ima hidroizolaciju. Ona se pri rušenju ošteti, pa se pre novog oblaganja radi nova.
• Pristup i odvoz: viši sprat bez lifta, uzak hodnik ili mnogo opreme u prostoriji produžavaju posao.

U zidovima kupatila i kuhinje prolaze voda, kanalizacija i struja. Kablovi obično idu vertikalno ili horizontalno od utičnica i prekidača, ali u starijim objektima to nije uvek pravilo. Pomaže detektor instalacija i oprezan rad oko cevi i kutija. Ako se kabl ošteti, popravku mora da uradi ovlašćeni električar, ne majstor amater. Ako pogodite vodovodnu cev, zatvorite glavni ventil i pozovite vodoinstalatera.

Pri obijanju nastaje sitna prašina sa kvarcom koja šteti plućima. Potrebni su respirator klase FFP2 ili viši, zaštitne naočare, čvrste rukavice i dugi rukavi, jer su krhotine oštre kao staklo. Ako sumnjate da su iza pločica stare azbestno-cementne ploče, prekinite rad i dajte da se materijal proceni. Azbest sme da uklanja samo ovlašćena firma.

U stambenoj zgradi proverite kućni red, koji obično određuje vreme za bučne radove, i obavestite upravnika ili stambenu zajednicu. Sama zamena pločica se uglavnom smatra redovnim održavanjem, ali ako uz nju planirate zahvate na pregradnim zidovima, vertikalama ili rasporedu prostorija, proverite u nadležnom organu šta vam je potrebno prema važećim propisima o planiranju i izgradnji.

Ako imate manju površinu, zidani zid i strpljenja, možete to uraditi i sami. Kod gips-kartona, mnogo instalacija u zidu ili pločica u malteru u celom kupatilu bolje je pozvati zidara ili keramičara.

1. Zatvoriti vodu i isključiti osigurač za prostoriju.
2. Skinuti opremu, maske utičnica i prekidača.
3. Pokriti kadu, pod i vrata folijom, otvoriti prozor.
4. Staviti respirator, naočare i rukavice.
5. Detektorom označiti na pločicama pravce kablova i cevi.
6. Ako deo pločica ostaje, zaseći granicu brusilicom.
7. Razbiti prvu pločicu u uglu ili kod ivice i izvaditi krhotine.
8. Podvlačiti dleto ispod sledećih pločica pod malim uglom i skidati ih jednu po jednu.
9. Oko instalacija raditi samo ručno i nežno.
10. Ostatke lepka ostrugati ili izbrusiti, šut usput iznositi u džakovima.
11. Usisati zid i proveriti da li negde ima šupljeg maltera.

• Prejak alat razbije malter i zid, pa jednostavno skidanje pločica postane popravka celog zida.
• Obijanje naslepo kod instalacija završava probušenom cevi ili presečenim kablom.
• Ostaci lepka na zidu čine da nove pločice ne leže ravno i slabije drže.
• Potcenjen šut: pločice su teške, džakova bude više nego što se očekuje, a ne smeju se bacati u kontejner za kućni otpad.
• Bez rezerve u planu: ispod starih pločica često se pojavi šupalj ili vlažan malter s kojim treba računati.

Manju količinu građevinskog otpada, zavisno od pravila vaše opštine, prima reciklažno dvorište ili komunalno preduzeće, a za veću količinu se naručuje kontejner.

• pločice su skinute u celom dogovorenom obimu, granice prema zadržanim pločicama su ravne,
• na zidu nema ostataka lepka koji bi smetali novom oblaganju,
• malter pri kuckanju ne zvuči šuplje, a eventualna šuplja mesta su označena ili uklonjena,
• instalacije vode i struje nisu oštećene, a voda nigde ne curi kada se otvori,
• oprema, kada i pod su bez ogrebotina i pukotina,
• šut je odvezen, a prostorija pometena i usisana,
• dogovoreno je ko priprema podlogu za nove pločice.