Rušenje pregradnih zidova - cigla

Većina unutrašnjih zidova do 150 mm su obični pregradni zidovi koji nose samo sebe. To ipak nije pravilo. U starijim kućama sa drvenim tavanicama deo opterećenja tavanice se vremenom prenese na pregradni zid, jer se grede ugnu i oslone na njega. U porodičnim kućama se dešava i da je neko pregradni zid naknadno iskoristio kao oslonac. Tanak zid zato još ne znači i zid koji ništa ne nosi.

Kako to proveriti? Pomaže originalna projektna dokumentacija, koju obično ima vlasnik, upravnik zgrade ili nadležni organ. Ako dokumentacije nema ili niste sigurni, neka zid pregleda statičar. Kod bilo kakvog zahvata na nosećoj konstrukciji mišljenje statičara je obaveza, ne preporuka.

Što se tiče dozvola: da li vaša izmena traži prijavu, rešenje ili ništa, zavisi od objekta i obima radova prema važećim propisima o planiranju i izgradnji. Proverite to unapred u nadležnom organu svoje opštine ili grada i ne oslanjajte se na pretpostavku da „ništa ne treba“. U stambenoj zgradi obavestite i upravnika ili stambenu zajednicu, jer se rušenje tiče zajedničkih delova zgrade, buke i iznošenja šuta.

Iskusna ekipa radi otprilike ovim redom:

1. pregled i provera instalacija: traže se utičnice, prekidači, razvodne kutije, vertikale i radijatori sa obe strane zida, a pomaže i detektor kablova i cevi,
2. isključivanje instalacija: struju isključuje i obezbeđuje električar sa odgovarajućom licencom, vodu i grejanje vodoinstalater, a gasnu cev u zidu sme da dira samo ovlašćeni izvođač gasnih instalacija,
3. zaštita prostora: podovi se pokriju čvrstom podlogom i folijom, nameštaj se iznese ili upakuje, a vrata prema ostalim prostorijama zatvore folijom i trakom da prašina ne ide po celom stanu,
4. skidanje svega sa zida: štok, pločice, lajsne, police i prekidači uklanjaju se pre rušenja,
5. odvajanje od zidova koji ostaju: spoj sa spoljnim ili susednim zidom i ispod tavanice često se zaseče, da se pri rušenju ne iščupa malter i opeka tamo gde zid treba da ostane,
6. rušenje odozgo nadole: zid se skida red po red od tavanice prema podu, nikada potkopavanjem odozdo,
7. usputno iznošenje šuta: šut se puni u džakove ili kolica i nosi u kontejner, da se ne gomila u prostoriji,
8. čišćenje: ostaci maltera na podu, tavanici i bočnim zidovima se oštemuju, a prostor se pomete i usisa.

Za rušenje se koriste štemarica, čekić i, za čist završetak, rezač ili žlebovač sa usisavanjem. Teški alat ovde često nije potreban: kod tankog zida finiji postupak je bezbedniji i za okolne zidove i za komšije.

Dva zida iste površine mogu biti potpuno različit posao. Težinu, a time i cenu, najviše određuju:

• materijal i malter: šuplji blokovi na krečnom malteru lako padaju, dok puna opeka na cementnom malteru traži više rada,
• šta je na zidu: keramičke pločice, debeo malter ili stari slojevi boje dodaju posao i otpad,
• instalacije u zidu: svaki kabl, cev ili razvodna tabla mora se unapred isključiti i preusmeriti,
• štokovi i nadvoji: metalni štok uzidan u zid ili nadvoj iznad vrata produžavaju rušenje,
• pristup: stan na spratu bez lifta, usko stepenište ili udaljen kontejner znače mnogo nošenja,
• stan u kome se živi: tada je potrebna temeljnija zaštita, a radi se samo u satima koje dozvoljavaju kućni red i pravila stambene zajednice,
• visina prostorije: u visokim starim stanovima zid je veći, a uz tavanicu treba skela ili radna platforma.

Odvoz šuta se često naplaćuje posebno. Zidani pregradni zid je težak i šuta ima više nego što ljudi očekuju. Građevinski otpad se odlaže prema pravilima opštine i lokalnog komunalnog preduzeća, ne u obične kontejnere za kućno smeće.

• rušenje bez provere nosivosti: kada se ukloni zid koji je nešto podupirao, mogu se pojaviti pukotine na tavanici ili na zidovima sprat iznad,
• probijanje instalacije: kabl pod naponom ili vodovodna cev u zidu su vrlo opasna i neprijatna iznenađenja,
• potkopavanje odozdo: gornji deo zida može da se sruši odjednom i povredi čoveka,
• gomilanje šuta na jednom mestu: u starijim kućama sa drvenim tavanicama velika gomila šuta može previše opteretiti međuspratnu konstrukciju,
• čupanje susednog zida: bez zasecanja spoja malter i opeka otpadaju i tamo gde zid treba da ostane,
• potcenjivanje prašine: fina prašina od opeke i maltera ulazi u ventilaciju, elektroniku i kod komšija, zato su važni dobra zaštita i respirator.

U praksi se često desi da se tek posle otvaranja zida pronađe instalacija za koju niko nije znao ili da je zid u lošijem stanju nego što se mislilo. Zato je razumno računati na malu rezervu vremena i sa izvođačem unapred dogovoriti kako će se takve situacije rešavati.

Rušenje je bučan i prašnjav posao. Radnicima, a i vama ako ste prisutni, potrebni su respirator, zaštitne naočare, rukavice, čvrsta obuća i zaštita za uši. Dobro je da prozori budu otvoreni, ali prašinu ne treba izduvavati na hodnik zgrade.

Ako se pri rušenju ošteti gasna cev ili osetite miris gasa, odmah prekinite rad, ne palite i ne gasite električne uređaje, ne koristite otvoren plamen, provetrite i napustite prostor. Pozovite dežurnu službu svog distributera gasa ili broj za hitne slučajeve 112.

Ova stavka obično obuhvata samo uklanjanje zida. Sanacija mesta gde je zid stajao, dakle izravnavanje poda, popravka tavanice i bočnih zidova, poseban je posao za zidara, keramičara ili molera. Razjasnite to sa izvođačem već pri dogovoru.

Pri preuzimanju proverite sledeće:

• zid je uklonjen u dogovorenom obimu, zajedno sa štokom i pločicama,
• preostali zidovi, tavanica i pod nemaju nove pukotine ni iščupane komade zida,
• spojevi uz susedne zidove i tavanicu su ravni i spremni za sanaciju,
• otkrivene instalacije su bezbedno završene i obeležene, a struju je proverio električar,
• šut je odvezen i znate gde je predat,
• okolni prostori, stepenište i lift su čisti i neoštećeni,
• u stanu nije ostala gruba prašina na podovima, prozorima i u ventilaciji.