Drenaža oko kuće: kada vas spasava, kada je bespotrebna i kakve veze ima suša

Drenaža ukratko

Drenaža oko kuće je cev sa rupama položena u šljunak. Ona hvata vodu u zemlji pored temelja i odvodi je pre nego što se uvuče u zid. Potrebna vam je ako imate glinovito tlo, kuću na padini, podrum ili staru kuću sa vlažnom soklom. Nije vam potrebna ako je tlo peskovito, ako je kuća na ravnom terenu bez podruma ili ako je problem u loše rešenim olucima. Drenaža nije hidroizolacija, ona joj samo pomaže. I još nešto što se često zaboravi: vodu koju uhvatite ne morate da pustite u kanalizaciju. U sušnom letu dobro će vam doći, više nego što mislite.

Voda je kao tašta

Kada je pozovete, sve je u redu. Zaliva baštu, puni bure, svi su zadovoljni. Kada dođe nenajavljena i useli se u podrum, imate problem koji se neće sam rešiti. Drenaža je način da joj se pristojno pokažu vrata.

Ali oprez. Nekada je drenaža baš ono što kući treba. Nekada je to skup iskop posle kog je u podrumu mokro kao i pre, samo što imate raskopano dvorište i tanji novčanik. Hajde da vidimo kako da razlikujete jedno od drugog pre nego što pozovete bager.

Da li vam drenaža uopšte treba? Test od pet minuta

Pre nego što počnete da kopate, prošetajte oko kuće. Najbolje za vreme kiše ili odmah posle nje, sa kišobranom i kafom. Obratite pažnju na sledeće:

• Mrlje i beli nanosi na sokli ili u podrumu. Bele soli, malter koji otpada, taman pojas iznad terena. Zid upija vodu i odnekud je dobija.
• Bare pored kuće koje stoje i dan posle kiše. Voda nema kuda da oteče i stoji baš tamo gde je ne želite.
• Glinovito tlo. Ako vam se pri kopanju zemlja lepi za ašov kao plastelin, a leti puca, imate glinu. Glina gotovo ne propušta vodu, pa se ona skuplja oko temelja.
• Kuća na padini ili ispod padine. Voda sa brda uvek nađe put, a kuća joj stoji na putu.
• Podrum ili suteren. Što je kuća dublje u zemlji, to češće dolazi u dodir sa vodom.

Ako niste prepoznali nijednu stavku, drenaža vam najverovatnije ne treba. Ako ste prepoznali dve ili više, čitajte dalje pažljivo.

Kada vam drenaža ne treba (a neko će vam je ipak ponuditi)

Kuća na ravnom, bez podruma, na peskovitom ili šljunkovitom tlu koje prirodno upija vodu. Tu drenaža često samo bespotrebno prekopa dvorište. Isto važi i ako je jedini uzrok vlažne sokle kišnica koja iz oluka prska po zidu ili teren koji pada prema kući. To se rešava jeftinije i brže: olučnu vertikalu uvedite u cev, teren poravnajte sa padom od kuće i napravite trotoar oko kuće.

Iskreno: polovina „problema sa podzemnom vodom“ zapravo je problem sa olukom koji se završava pola metra od zida. Prvo to popravite. Ako i posle toga bude mokro, imate pravi razlog za kopanje.

Kada drenaža nije dovoljna

Ako imate visok nivo podzemne vode koji se u proleće, posle topljenja snega i kiša, penje sve do poda podruma, drenaža vas neće spasti. Takvu vodu ne možete da ispumpate cevju, ona bi radila doveka i vodu bi pre privlačila ka kući nego što bi je odvodila. Tu je potreban vodonepropusni suteren ili hidroizolacija na pritisak, a o tome treba da odluči projektant, ne komšija sa bagerom.

Najčešća greška: oluci povezani u drenažu

Ovo zapamtite, čak i ako iz celog teksta ne zapamtite ništa drugo. Kišnici sa krova nije mesto u drenaži.

Drenaža je napravljena da polako skuplja vodu koja se procedi kroz zemlju. Krov vam za vreme jakog pljuska pošalje u oluk stotine litara za nekoliko minuta. Ako to povežete u drenažnu cev, cev sa rupama uradiće tačno ono za šta je napravljena: razdeliće vodu u šljunak. Samo ovoga puta pravo do vaših temelja. Napravili ste podzemni sistem za navodnjavanje podruma.

Oluke odvedite posebnom punom cevju bez rupa u upojni bunar, rezervoar ili kanalizaciju, ako to nadležno komunalno preduzeće dozvoljava. Drenaža može da završi na istom mestu, ali tamo ide svojim putem. Kako se postavlja sama olučna vertikala, pogledajte u stavci postavljanje olučne vertikale.

Kako drenaža radi, bez udžbenika

Zamislite cev sa rupicama, položenu pored temelja, zasutu šljunkom i umotanu u tekstil. Voda koja se kroz zemlju sliva prema kući naiđe na šljunak. Šljunak je propušta lakše od zemlje, pa voda radije upadne u cev nego da se gura u zid. Cev ide sa blagim padom i odvodi vodu na mesto gde ne smeta.

Delova ima četiri i svaki ima svoj posao:

• Drenažna cev - perforirana, najčešće prečnika 100 mm. Za porodičnu kuću sasvim dovoljna.
• Šljunak - prani, bez peska i zemlje. Pravi vodi autoput do cevi.
• Geotekstil - netkani tekstil oko šljunka. Propušta vodu, ali zadržava sitnu zemlju koja bi inače posle nekoliko godina zapušila drenažu.
• Revizioni šahtovi - na uglovima i na mestima gde cev menja pravac. Preko njih proveravate drenažu i po potrebi je ispirate crevom.

Jedna stvar koju ako pokvarite, dobijate skupo podzemno crevo koje ničemu ne služi

To je pad. Voda teče samo nizbrdo, ma koliko nam se ponekad činilo da bi trebalo da sluša. Cev celom dužinom mora stalno da pada, najmanje pola centimetra po metru, a bolje i više. Dovoljno je jedno mesto gde se cev izvije naviše ili ostane ravna i u zemlji imate malo jezerce koje se puni muljem. Pad se proverava nivelirom ili laserom, a ne odokativno, uz „ma dobro je to“.

Do koje dubine?

Cev se polaže pored temelja, najniže do nivoa njegove donje ivice, nikada ispod nje. Kada biste je ukopali ispod temelja, voda bi mogla da ispira zemlju ispod kuće, a to više nije drenaža nego potkopavanje sopstvene kuće. Istovremeno, cev treba da bude ispod nivoa poda podruma, inače će je voda zaobići. Tačnu dubinu određuje dubina vaših temelja, zato nije moguće napisati jedan broj za sve kuće.

Čepasta folija: superheroj ili višak plastike?

Čepasta folija je pojam koji se u ovoj temi najviše traži, ali i najčešće pogrešno shvata. To je ona crna ili braon folija sa ispupčenjima koja izgleda kao kutija za jaja za divove.

Šta radi: štiti hidroizolaciju zida od oštećenja pri zatrpavanju kamenjem i šljunkom. Između zida i folije nastaje mali vazdušni sloj, pa zid nije u direktnom dodiru sa vlažnom zemljom, a voda može da se sliva niz foliju do drenaže.

Šta ne radi: nije hidroizolacija. Ako čepastu foliju razvučete preko golog zida bez izolacije i zatrpate, zakopali ste komad plastike koji vam je pomogao samo u glavi. Zidu prvo treba prava izolacija, a čepasta folija je posle toga štiti.

Kako se postavlja čepasta folija

• Obična čepasta folija postavlja se čepovima prema zidu. Ako folija ima zalepljen geotekstil, pratite uputstvo proizvođača, jer je tada postupak često drugačiji.
• Trake se postavljaju sa preklopom, da voda ne bi curela iza folije.
• Gore, iznad terena, folija se završava završnom lajsnom. Bez nje kišnica odozgo curi pravo iza folije, dakle tačno tamo gde ne treba.
• Dole folija ide sve do drenaže, da voda koja se niz nju slije ima kuda dalje.

Koji šljunak, koja cev i šta još kupiti

U građevinskom materijalu čeka vas polica sa deset vrsta cevi i prodavac koji bi vam rado prodao sve. Evo šta vam zaista treba za običnu porodičnu kuću:

Materijal	Šta izabrati	Na šta obratiti pažnju
Drenažna cev	Perforirana, prečnik 100 mm	U sitnoj glinovitoj ili zemljanoj podlozi isplati se cev obložena geotekstilom
Šljunak	Prani, frakcija 16-32 mm ili 8-16 mm	Ne tampon ni mešavina sa peskom, oni usporavaju vodu
Geotekstil	Netkani, oko celog šljunčanog sloja	Bez njega se drenaža vremenom zapuši
Revizioni šahtovi	Na uglovima kuće i na promeni pravca	Moraju da budu dostupni i za deset godina
Cev za oluke	Puna, bez perforacije	Ide posebno, ne kroz drenažu
Čepasta folija	Sa završnom lajsnom	Samo kao zaštita izolacije, ne umesto nje

Ako vam se čini da „cev sa geotekstilom“ i „geotekstil oko šljunka“ zvuče kao ista stvar dva puta, u pravu ste samo delimično. Kod dobrog tla dovoljno je jedno od ta dva. Kod glinovitog tla, koje voli da zapuši sve što mu se nađe na putu, isplati se oboje.

Kuda sa vodom koju drenaža uhvati

Ovo je pitanje koje se pri planiranju najčešće zaboravi, a bez odgovora na njega nema smisla kopati. Drenaža vodu samo skupi. Negde mora i da je preda. Mogućnosti su četiri:

• Upojni bunar ili upojni blok - voda se vraća u zemlju, ali dalje od kuće. Dobro radi kod tla koje upija vodu.
• Sabirni šaht sa pumpom - kada vodu nije moguće odvesti padom, na primer kod kuće u udubljenju ili sa dubokim podrumom.
• Rezervoar za kišnicu - voda ostaje na placu i njome zalivate baštu.
• Atmosferska kanalizacija - samo ako postoji u vašem mestu i ako se nadležno komunalno preduzeće saglasi sa priključkom.

U fekalnu kanalizaciju drenaža ne ide. Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda ne voli kada mu posle svake kiše pošaljete pola dvorišta.

Upojni bunar: koliko daleko od kuće

Dovoljno daleko da se voda ne vraća ka temeljima koje ste upravo odvodnili. Obično se preporučuje razmak od nekoliko metara, često se navodi najmanje tri metra od temelja. Tačna udaljenost i veličina bunara ipak zavise od toga koliko brzo vaše tlo prima vodu. To će pokazati test upijanja: iskopate jamu, nalijete vodu i merite koliko brzo nivo opada. Kod gline možete dugo da čekate, a upojni bunar tu možda neće raditi uopšte. Tada je bolji rezervoar ili priključak na atmosfersku kanalizaciju.

A sada suša

Malo je paradoksalno. Pola godine se trudimo da vodu oteramo što dalje od kuće, a drugu polovinu stojimo sa baštenskim crevom i gledamo račun za vodu. Leta sve češće donose nedelje bez kapi kiše, a onda jedan pljusak koji padne odjednom i oteče pre nego što ga bašta uopšte primeti. Ko ima baštu u Vojvodini ili na jugu Srbije, zna o čemu je reč.

Mala računica koja iznenađuje: svaki milimetar kiše znači jedan litar vode na svaki kvadratni metar krova. Krov površine 100 m² tako pri jednom ozbiljnom pljusku od 20 mm pošalje u oluke oko 2.000 litara. U većem delu Srbije godišnje padne otprilike 550 do 800 mm, u planinskim krajevima i više, pa sa ovakvog krova godišnje oteče nekoliko desetina hiljada litara vode. To je mnogo zalivanja koje može da završi u kanalizaciji ili u bašti.

Zato se isplati razmišljati o drenaži i kišnici zajedno:

• Voda sa krova ide posebnom cevju u rezervoar. Višak iz rezervoara nastavlja u upojni bunar.
• Voda iz drenaže ide u upojni bunar ili u isti rezervoar, ako je dovoljno čista i ako rezervoar to dozvoljava.
• Plac zadržava vodu, umesto da je što pre izbaci napolje.

I još jedna praktična napomena. Pri gradnji i rekonstrukciji danas se sve češće traži da kišnicu rešite na sopstvenoj parceli, a ako je puštate u javnu kanalizaciju, komunalno preduzeće može da vam je naplati. Šta tačno važi za vašu parcelu, reći će vam nadležno odeljenje opštine za građevinske poslove ili vodovod i kanalizacija u vašem mestu. Pitajte pre nego što odlučite kuda će voda ići.

Drenaža oko stare kuće

Kopanje oko kuće stare pedeset godina nije isto što i kod novogradnje. Stare kuće često imaju plitke temelje, ponekad od kamena i bez ikakve izolacije. Ako oko takve kuće otkopate ceo obim odjednom do dna temelja, možete joj oduzeti oslonac koji je imala decenijama. Kuća to možda neće primiti sa razumevanjem.

Zato kod stare kuće važi sledeće:

• Kopajte u delovima, ne ceo obim odjednom. Deo otkopati, završiti, zatrpati, pa dalje.
• Kod plitkih ili oštećenih temelja prvo se posavetujte sa statičarem. To košta manje od popravke pukotina.
• Kada je zid već otkriven, iskoristite priliku. Očistite ga, pustite da se osuši i dodajte izolaciju. Drenaža bez izolacije kod stare kuće pomaže, ali samo upola.
• Duboke iskope pored kuće treba osigurati od obrušavanja, a na dubini od oko dva metra ne možete bez podgrađivanja iskopa.

I budite strpljivi. Zid koji godinama upija vodu neće se osušiti za vikend. Rezultat ćete pre videti posle jedne sezone nego posle nedelju dana. Ako se vlaga već pojavila i unutra, pogledajte i tekst kako se rešiti vlage i buđi u kući.

Postupak korak po korak

Da biste znali šta vas čeka, bilo da radite sami ili kontrolišete izvođača:

1. Utvrdite uzrok. Oluci, teren, vrsta tla, nivo podzemne vode. Bez toga kopate naslepo.
2. Odlučite kuda ide voda. Upojni bunar, rezervoar, šaht, kanalizacija. I raspitajte se šta vam je dozvoljeno.
3. Iskopajte rov oko kuće do dna temelja, kod stare kuće u delovima. Kod dugog obima leđa će vam sačuvati mašinski iskop rova, a na tesnim mestima ostaje ručni iskop.
4. Očistite i pregledajte zid, popravite ili dodajte hidroizolaciju.
5. Pričvrstite čepastu foliju sa završnom lajsnom iznad terena.
6. Na dno rova postavite geotekstil i sloj šljunka na kome ćete oblikovati pad.
7. Položite drenažnu cev, proverite pad instrumentom i postavite revizione šahtove na uglovima.
8. Zaspite cev šljunkom i umotajte geotekstilom.
9. Oluke odvedite posebnom punom cevju, ne u drenažu.
10. Zatrpajte zemljom i teren uredite sa padom od kuće. Trotoar oko kuće je bonus koji se isplati.

Više o tome šta sve spada u iskope i zatrpavanje pronaći ćete u kategoriji zemljani radovi.

Sami ili izvođač?

Iskreno: drenaža nije nuklearna fizika i mnogi je urade sami. Uglavnom je reč o fizičkom poslu i strpljenju oko pada. Ako imate novogradnju na pristojnom tlu, mini bager za vikend i šuraka koji neće pobeći posle prve gomile zemlje, može da se izgura.

Izvođača pozovite ako:

• je u pitanju stara kuća sa plitkim temeljima,
• imate dubok podrum i iskop će biti dublji od otprilike metar i po,
• vam treba šaht sa pumpom,
• nemate pojma da li imate podzemnu vodu ili samo loše oluke.

A ako pozovete izvođača, pitajte ga tri stvari: kuda će ići voda, kako će proveravati pad i gde će biti revizioni šahtovi. Ako na bilo koje od ta tri pitanja čujete „videćemo“, tražite dalje.

Česta pitanja o drenaži

Koji šljunak za drenažu oko kuće?

Prani šljunak frakcije 16-32 mm, eventualno 8-16 mm. Važno je da bude bez peska i sitnih čestica. Tampon ili mešavina sa peskom se doduše bolje sabija, ali slabije propušta vodu, a to je kod drenaže tačno suprotno od onoga što želite.

Gde završiti drenažu?

U upojnom bunaru, sabirnom šahtu sa pumpom, rezervoaru za kišnicu ili u atmosferskoj kanalizaciji, ako se nadležno komunalno preduzeće saglasi. Nikada u fekalnoj kanalizaciji i nikada tako da se voda ponovo vrati do kuće.

Da li je dovoljna čepasta folija bez drenaže?

Na suvom i peskovitom placu često jeste, ako je ispod nje dobra izolacija. Na glinovitom tlu ili na padini nije. Folija zaustavi vodu kod zida, ali posle je treba negde odvesti.

Mogu li oluke sa krova da povežem u drenažu?

Ne. Oluke odvedite posebnom punom cevju. U suprotnom drenaža umesto da odvodnjava, zaliva vaše temelje.

Koliko daleko od kuće treba da bude upojni bunar?

Obično se preporučuje nekoliko metara, često najmanje tri metra od temelja. Ipak, presudni su vrsta tla i rezultat testa upijanja, pa je najbolje da to odredi projekat.

Kada je najbolje raditi drenažu?

Van perioda kiša i mrazeva, idealno krajem leta ili početkom jeseni, pre jesenjih kiša, kada je zemlja suvlja i iskop se drži. U proleće, kada je sve natopljeno, teže se kopa i u rovu vam stoji voda.

Da li drenaža pomaže kod visoke podzemne vode?

Ne. Drenaža je za vodu koja se procedi kroz zemlju i skuplja oko kuće. Kod trajno visokog nivoa podzemne vode potreban je vodonepropusni suteren ili hidroizolacija na pritisak.

Za kraj

Drenaža oko kuće je dobar sluga. Kada je osmišljena sa glavom, godinama tiho odvodi vodu i vi zaboravite da postoji. Kada se radi bez pada, bez cilja i sa olucima povezanim u nju, to je skupo crevo u zemlji. Zato prvo utvrdite odakle voda dolazi, pa onda odlučite kuda će ići. I ako možete, nemojte je bacati. U avgustu će vam zahvaliti cela bašta.