Montaža oluka

Postupak je sličan kod limenih i plastičnih sistema. Razlika je uglavnom u načinu spajanja delova. Limar obično radi odozgo nadole:

1. Odrediti položaj vertikale i viskom ili laserom obeležiti uspravnu liniju od olučnog levka do terena, dalje od prozora, svetiljki i priključaka.
2. Proveriti pad horizontalnog oluka prema levku, obično oko 3 do 5 mm po dužnom metru, i levak postaviti u najnižu tačku tako da ne leži na ivici kuke.
3. Prepust krova savladati sa dva kolena, takozvanim odmakom, a međukomad iseći na tačnu dužinu tek posle probnog sklapanja na suvo.
4. Obujmice učvrstiti u noseći zid ili beton, obično na razmaku od najviše oko 2 metra, a kod plastike gušće.
5. Cevi spojiti tako da gornja cev uvek ulazi u grlo donje, a kod plastike ostaviti dilatacioni razmak prema uputstvu proizvođača.
6. Postaviti revizioni komad sa poklopcem otprilike metar iznad terena, a ispod njega izlivno koleno ili spoj sa podzemnom cevi.
7. Naliti vodu u horizontalni oluk i proveriti zaptivenost svih spojeva.

Obujmica ide neposredno ispod grla spoja, a ne na sredinu cevi. Pritegne se čvrsto, ali ne do kraja, jer cev mora malo da klizi kada se menja temperatura. Vertikala koja je stegnuta bez ikakvog zazora na mrazu često pukne baš na spoju.

Prečnik vertikale ne bira se prema komšijinoj kući, već prema površini krova u osnovi koju ta vertikala odvodnjava. Proizvođači isporučuju horizontalne oluke i vertikale u unapred usklađenim parovima dimenzija i te kombinacije treba poštovati. Uska cev ispod širokog oluka postaje usko grlo pri jakom pljusku, pa se voda preliva preko ivice oluka. Ako je krovna površina velika, bolje rešenje je obično druga vertikala na drugom mestu nego sve deblja cev. Kod ravnih i razuđenih krovova dimenzionisanje treba prepustiti projektantu, koji se oslanja na standard SRPS EN 12056-3.

• pocinkovani lim, jednostavno metalno rešenje, ali sloj cinka treba čuvati od ogrebotina,
• plastificirani lim, u praksi čest kompromis između izdržljivosti i izgleda, dostupan u mnogo boja,
• plastika, laka je i ne korodira, ali se više širi na toploti i krtija je na mrazu, pa više odgovara nižim objektima, garažama i nadstrešnicama,
• aluminijum i bakar, materijali veoma dugog veka koji traže iskusnog limara.

Okrugli profil je standard i voda kroz njega teče uz najmanji otpor. Četvrtasta vertikala bira se uglavnom zbog izgleda kod modernih kuća. Pri istoj dimenziji ima nešto manji kapacitet, a izbor pratećih delova je obično uži.

Vertikala negde mora da se završi i tu nastaje najviše problema. Voda koja izlazi tik uz kuću godinama natapa zemlju oko temelja i oštećuje soklu i hidroizolaciju donjeg dela objekta.

Slobodan izliv na teren radi dobro ako teren pada od kuće, ako je ispod izliva betonska površina ili trotoar oko kuće i ako voda otiče bar oko metar od temelja. Vodu nemojte usmeravati na susedni plac ni na javni trotoar, gde se zimi stvara poledica.

Priključak na kanalizaciju je pouzdan, ali između vertikale i podzemne cevi treba postaviti slivnik sa taložnikom koji zadrži lišće i mahovinu pre nego što zapuše cev. Da li lokalno javno komunalno preduzeće za vodovod i kanalizaciju prima kišnicu u kanalizaciju i pod kojim uslovima, proverite direktno kod njih.

Upijanje na placu ima smisla tamo gde kanalizacije nema ili priključak nije moguć. Upojni bunar treba projektovati prema propusnosti tla i postaviti na bezbednoj udaljenosti od temelja i od bunara. Kišnica ne ide u septičku jamu ni u kućni prečistač, a u bunar sa pijaćom vodom nikako.

Za novi priključak na kanalizaciju, izradu upojnog bunara ili veće izmene proverite u nadležnom organu lokalne samouprave šta za vaš slučaj traže važeći propisi o planiranju i izgradnji. Ne računajte unapred da nikakva prijava nije potrebna. U stambenoj zgradi svaku izmenu oluka dogovorite sa upravnikom ili stambenom zajednicom.

Najjednostavniji slučaj je prizemna kuća do koje se dolazi merdevinama, okrugla vertikala od uobičajenog materijala i slobodan izliv na teren. Posao, sa druge strane, produžava i otežava:

• viša kuća, za koju je potrebna skela ili podizna platforma,
• fasada sa termoizolacijom, gde se obujmice moraju učvrstiti kroz izolaciju u noseći zid produženim ankerima,
• demontaža i odvoženje starog oluka,
• bakar ili aluminijum, koji traže precizniju obradu,
• vertikala skrivena u fasadi ili odvod kroz atiku kod ravnog krova, gde je svaki detalj osetljiviji na curenje,
• priključak na podzemnu cev sa slivnikom i taložnikom.

Kada se radi termoizolacija, isplati se pripremiti tačke za učvršćenje dok se fasada još radi i fotografisati njihov položaj. Naknadno traženje nosećeg zida kroz debeo sloj stiropora traje dugo i oštećuje gotovu fasadu.

Većina kvarova ne nastaje zbog lošeg materijala, već zbog zanemarenog detalja. U praksi se najčešće viđa sledeće:

• obrnuto preklapanje cevi, kada donja cev ulazi u gornju, pa voda pri svakoj kiši curi kroz spoj niz fasadu,
• obujmice učvršćene samo u malter ili stiropor, koje težina snega i leda iščupa zajedno sa delom fasade,
• prevelik razmak obujmica, zbog kog se metalna cev savija, a plastična deformiše,
• horizontalni oluk bez pada ili sa padom na pogrešnu stranu, pa voda stoji, taloži se prljavština i zimi se zamrzava,
• nedostatak revizionog komada, pa pri prvom zapušenju mora da se rastavlja cela vertikala,
• izliv uz soklu bez pada terena i bez trotoara oko kuće.

Ako postojeća vertikala stalno curi, uzrok je često na drugom mestu od onog gde se curenje vidi. Obično je reč o premaloj vertikali ili lošem padu horizontalnog oluka.

Pri preuzimanju radova zatražite da se kiša simulira kantom ili baštenskim crevom i prođite kroz sledeće tačke:

• voda u horizontalnom oluku nigde ne stoji i ravnomerno otiče prema levku,
• u levku postoji mrežica protiv lišća,
• nijedan spoj ne propušta, naročito kod kolena ispod krova,
• gornje cevi su uvučene u grla donjih,
• obujmice su u nosećem zidu, stoje ispod grla i cev u njima može malo da se pomeri,
• vertikala je uspravna i ne dodiruje svetiljke ni priključke,
• revizioni komad je postavljen i poklopac može da se otvori,
• voda izlazi dovoljno daleko od temelja ili u slivnik sa taložnikom.