Ručni iskop zemlje klase 1 do 4

Ručni iskop se u cenovniku obračunava po kubnom metru. Meri se zapremina zemlje u sraslom stanju, dakle onako kako je ležala u tlu pre kopanja. Ako je rov dugačak 10 m, širok 0,4 m i dubok 0,8 m, to je 3,2 m³ iskopa. Iskopana zemlja se, međutim, rastresa i na gomili zauzima više mesta, zavisno od vrste tla obično približno desetinu do trećinu više. Na to treba misliti kada naručujete kontejner ili planirate gde će zemlja stajati.

Sama stavka iskopa znači razbijanje i kopanje zemlje, njeno izbacivanje na ivicu iskopa i grubo ravnanje dna. Ostali poslovi se u predmerima obično vode posebno:

• prenošenje zemlje kolicima na udaljenije mesto na placu,
• utovar i odvoz zemlje sa gradilišta,
• podgrađivanje, odnosno osiguranje strana iskopa,
• crpljenje vode iz iskopa,
• zatrpavanje i nabijanje u slojevima,
• skidanje humusa, ako se odlaže odvojeno.

Kada poredite ponude, proverite da li zaista poredite isto. Jedna ekipa u ceni može imati i prenošenje zemlje iza kuće, druga je ostavlja na gomili pored rova.

Ručno ili mašinom?

Mini bager za sat vremena iskopa koliko dva čoveka za ceo dan. Ručni rad ipak ima svoje mesto. Precizniji je, ne trese okolinu, ne uništava travnjak ni popločanje prilazom mašine, a pored instalacija je često jedino razumno rešenje. U praksi se obe metode kombinuju: mašina iskopa glavnu količinu, a ručno se dotera dno, uglovi i mesta uz cevi i kablove.

U predmerima i ponudama zemljište se razvrstava prema tome koliko se teško kopa. Kod nas se to često zove kategorija zemljišta, a u NUMIQ cenovniku koriste se klase 1 do 4. Pravilo je isto: što je viša klasa, to se zemlja teže razbija i to manje je radnik iskopa za dan. Na ovoj stranici su tri varijante: osnovna stavka za zemlju klase 1 do 2 i dve varijante za iskop do dubine 1 m u zemlji klase 3 i klase 4.

Klasa 1 do 2: lako tlo

Ovde spadaju humus, pesak, rastresita i blago vezana tla, lake ilovače bez većeg kamenja. Kopa se lopatom, pijuk zatreba tek povremeno. Posao ide brzo, ali se strane iskopa u suvom pesku lako obruše. Zato kod lakog tla ne treba potcenjivati osiguranje strana, iako samo kopanje izgleda jednostavno.

Klasa 3: srednje teško tlo

Tipično su to vezane ilovače, glinovita tla, šljunkoviti pesak sa sitnijim kamenjem i zbijena zemlja oko starijih kuća. Bez pijuka se ne može, lopata ulazi tek uz napor. Učinak primetno opada, a radnik se brže umara. Pazite na mokru glinu: lepi se za alat, pa tlo koje se po suvom kopa kao klasa 3 u kišnom periodu postaje vrlo spor posao.

Klasa 4: teško tlo

Tvrde, isušene gline, šljunak sa oblucima, tlo puno kamenja, stari nasipi sa šutom i ostacima betona. Kopa se pijukom, pajserom, a ponekad pomaže i električni čekić za štemovanje. Svaki veći kamen mora da se izvali i izvadi. Učinak je u odnosu na lako tlo nekoliko puta manji.

Kako utvrditi klasu pre početka

Najsigurnija je probna sonda. Iskopajte na jednom ili dva mesta jamu do planirane dubine i pogledajte šta izlazi. Pomaže i geomehanički elaborat, ako ga imate uz projekat kuće, kao i iskustvo komšija. Često se dešava da je gornji sloj lak, a da od dubine od približno pola metra kreće tvrda glina ili šljunak sa kamenjem. Sa ekipom se unapred dogovorite kako će se postupiti ako se klasa zemlje tokom rada promeni.

Podzemne instalacije

Ovo je najvažnija tačka celog posla. Pre nego što se zarije prva lopata, morate znati šta je ispod zemlje. Podatke o instalacijama možete potražiti u katastru vodova i od vlasnika instalacija: distributera gasa, distributera električne energije, vodovoda i kanalizacije i telekomunikacionih operatera. Po potrebi tražite da instalacije obeleže na terenu. Na sopstvenom placu setite se i svojih vodova: cevi do bunara, kabla do garaže, zalivnog sistema, drenaže, septičke jame ili upojnog bunara.

U blizini obeleženih instalacija kopa se pažljivo, ručno i bez štemovanja. Ako naiđete na traku upozorenja ili peščanu posteljicu, vod je blizu.

Dozvole i dogovori

Iskop je obično deo nekog većeg posla: ograde, dogradnje, priključka ili terase. Da li za taj objekat treba neki akt ili prijava, zavisi od konkretnog slučaja i određuje se prema važećim propisima o planiranju i izgradnji. Ne pretpostavljajte da ništa nije potrebno, već to proverite u nadležnom organu opštine. Ako kopate oko stambene zgrade, pitajte upravnika i stambenu zajednicu. Za iskop na javnoj površini ili uz trotoar potrebna je saglasnost opštine, odnosno nadležnog javnog preduzeća.

Obeležavanje i mesto za zemlju

Obris iskopa obeležite kanapom, kočićima ili sprejom i odredite dubinu od čvrste tačke, na primer od praga kuće. Dogovorite se gde ide zemlja. Iskopani materijal se ne sme odlagati tik uz ivicu, obično najmanje približno pola metra od nje, da ne opterećuje stranu iskopa i da se ne vraća unutra. Humus je pametno odložiti na posebnu gomilu, kasnije dobro dođe za uređenje terena. Ako se zemlja odvozi, kontejner naručite na vreme i postavite ga tako da do njega vodi razuman put sa kolicima.

Šta treba da bude spremno pre dolaska ekipe

• podaci o instalacijama i obeleženi vodovi,
• obeležen obris i dubina iskopa,
• slobodan prilaz, uklonjeno žbunje, ploče ili ivičnjaci,
• dogovoreno mesto za zemlju ili naručen kontejner,
• pristup vodi i struji, ako će trebati štemer ili pumpa.

Iskusna ekipa počinje skidanjem humusa. On se iskopa ašovom i odloži sa strane. Zatim se kopa u slojevima, a ne duboko na jednom mestu. Kod rova se ide po deonicama, kod stopa se jama produbljuje ravnomerno po celoj površini. Strana se usput ravna lopatom da bude vertikalna ili u dogovorenom nagibu.

Od dubine od približno 0,8 do 1 m zemlja više ne može udobno da se izbaci na ivicu. Kod dubljih iskopa zato se radi sa međustepenikom, zemlja se prebacuje postepeno ili se iznosi kofama. Upravo zato su varijante za teža tla na ovoj stranici ograničene na dubinu do 1 m: sa dubinom posao naglo usporava, a rizik raste.

Dubina se proverava letvom i libelom, nivelirom ili laserom od čvrste tačke. Kod temelja za ogradu, nadstrešnicu ili dogradnju obično se kopa do dubine do koje tlo ne smrzava, a ona je u Srbiji uglavnom približno 0,8 m, u brdskim i planinskim krajevima i više. Tačnu vrednost određuje projekat. Kod rovova za cevi misli se na pad i na peščanu posteljicu koja se još stavlja ispod cevi.

Na kraju se dno očisti. Rastresita zemlja se izbaci, dno se poravna i po njemu se više ne gazi bez potrebe. Kod temelja je dobro da se poslednjih nekoliko centimetara očisti tek neposredno pred betoniranje, da se dno ne raskvasi i ne promrzne.

Koliko traje

Vreme najviše zavisi od klase zemlje, dubine, širine iskopa i od toga koliko daleko se zemlja nosi. U lakom tlu snažan radnik za dan iskopa nekoliko kubika, u teškom sa kamenjem obično tek deo toga. Uzak rov je po kubiku sporiji od široke jame, jer se u njemu teže radi. Kišni dani posao dodatno produžavaju, jer je mokra zemlja teža i lepi se.

Obrušavanje strane iskopa spada u najopasnije povrede na gradilištu. Kubik zemlje teži približno dve tone, a čoveka u rovu može da zatrpa i prilično plitak iskop. Pravilo iz prakse je jednostavno: što je iskop dublji i tlo rastresitije, to strane više treba osigurati.

• iskopi dublji od približno 1,25 m po pravilu se moraju podgraditi ili kopati u kosini, u rastresitom ili vodom zasićenom tlu i pliće,
• nagib kosine zavisi od tla, pesak drži lošije od vezane ilovače,
• iskopani materijal i građa ne odlažu se na ivicu,
• posle kiše ili mraza strane treba proveriti pre ulaska,
• u dubljem rovu niko ne treba da radi sam.

Kod instalacija važe stroga pravila. Ako oštetite gasnu cev ili osetite miris gasa, odmah napustite mesto, ne koristite vatru ni električne uređaje i pozovite dežurnu službu distributera gasa ili hitni broj 112. Oštećeni električni kabl ne dirajte, udaljite se i pozovite distributera električne energije. Svaki rad na električnim vodovima sme da obavlja samo ovlašćeni električar.

Oprez i kod iskopa tik uz postojeću kuću. Kopanje ispod nivoa njenih temelja ili ispod samih temelja može da naruši njihovu stabilnost. To više nije običan iskop, već zahvat u nosivu konstrukciju, koji pripada statičaru i stručnoj firmi.

Težina, a time i cena ručnog iskopa ne može se proceniti samo po kubicima. Ista količina može biti lak posao za pola dana ili mukotrpan rad za celu nedelju.

Posao olakšava:

• lako, suvo tlo bez kamenja,
• slobodan prostor oko iskopa i kratak put za kolica,
• mogućnost da zemlja ostane na placu,
• iskop u jednoj dubini, bez instalacija u blizini.

Posao otežava:

• tvrda glina, šljunak sa oblucima ili stari nasip sa šutom,
• korenje drveća koje treba preseći,
• podzemna voda ili kiša koja potopi rov,
• uska mesta, kopanje uz zid ili ispod strehe,
• instalacije pored kojih se mora ići centimetar po centimetar,
• veća dubina, podgrađivanje i iznošenje zemlje kofama,
• dugo prenošenje zemlje kroz dvorište ili preko stepenica.

Prekopano dno. Kada se iskop produbi više nego što treba, a dno se zatim nasipa rastresitom zemljom, nastaje mekan sloj. Temelj ili cev na njemu sleže. Prekopano mesto treba popuniti betonom ili nabijenim šljunkom, a ne zemljom sa gomile.

Raskvašeno ili promrzlo dno. Ako iskop nedeljama stoji otvoren, dno se raskvasi, pretvori u blato, a zimi promrzne. Takvo tlo gubi nosivost. Iskop za temelje treba što pre da ode pod beton.

Zemlja na ivici. Gomila zemlje uz ivicu pritiska stranu, ona se obruši i deo posla je uzaludan. Još je gore ako je u tom trenutku čovek u rovu.

Kopanje bez podataka o instalacijama. Presečen kabl ili oštećen gasni priključak znače opasnost, popravku o vašem trošku i zastoj cele gradnje.

Loš pad rova. Kod kanalizacije ili drenaže loš pad dna prenosi se na cev. Voda onda stoji, a cev se začepljuje.

Zatrpavanje odjednom. Zemlja ubačena u rov odjednom i bez nabijanja vremenom sleže. Na travnjaku nastane udubljenje, ispod popločanja propali trag. Zatrpava se u slojevima, a svaki sloj se nabije.

Plitak rov za baštenski kabl u zaštitnoj cevi, koji posle priključuje električar, drenažu ili stope za ogradu možete iskopati i sami, ako imate zdrava leđa i vremena. Dublje iskope, iskope u rastresitom tlu uz kuću i kopanje u blizini gasnih i električnih vodova prepustite stručnjacima.

1. Utvrditi položaj svih instalacija na placu i pribaviti podatke od njihovih vlasnika.
2. Proveriti u nadležnom organu da li objekat za koji se kopa zahteva neki akt prema važećim propisima.
3. Obeležiti obris iskopa kanapom i kočićima i odrediti čvrstu tačku za merenje dubine.
4. Pripremiti alat: ašov, lopatu, pijuk, pajser, kolica, letvu, libelu, radne rukavice i čvrstu obuću.
5. Skinuti humus i odložiti ga na posebnu gomilu.
6. Kopati u slojevima i zemlju odlagati najmanje približno pola metra od ivice.
7. Pored obeleženih instalacija kopati pažljivo, samo lopatom, bez pijuka.
8. Usput meriti dubinu, a kod rova proveravati pad.
9. Poravnati dno, izbaciti rastresitu zemlju i ne gaziti po dnu bez potrebe.
10. Pre ulaska u iskop posle kiše proveriti da li se strane odvajaju.
11. Iskop iskoristiti što pre, odnosno betonirati ili položiti cev, a zatim zatrpati u slojevima uz nabijanje.

Posle zatrpavanja ili betoniranja iskop više ne može da se proveri. Zato ga pregledajte pre sledećeg posla, najbolje zajedno sa onim ko će betonirati ili polagati cevi.

• dimenzije i položaj iskopa odgovaraju projektu ili dogovoru,
• dubina je izmerena od dogovorene čvrste tačke na više mesta,
• dno je ravno, bez rastresite zemlje, blata i vode,
• kod rova za cevi dno ima pravilan pad,
• strane su stabilne, a kod dubljeg iskopa osigurane,
• iskopani materijal leži na bezbednoj udaljenosti od ivice,
• instalacije u okolini su neoštećene, a otkriveni vodovi zaštićeni,
• humus je odložen odvojeno, ako je tako dogovoreno,
• okolina je očišćena, a odvoz zemlje rešen prema dogovoru,
• količina iskopa u kubicima je zajednički usaglašena pre izdavanja računa.