Akrilisanje spojeva

U praksi se ovaj posao javlja u dva oblika koji se pomalo razlikuju.

Akrilisanje spojeva na običnim zidovima i plafonima vezano je uglavnom za renoviranje i ponovno krečenje. Reč je o fugama oko štokova, prozorskih ramova i klupica, o pukotini u uglu između zida i plafona ili o prelazu između drveta, betona i maltera. Podloga je obično starija, često prašnjava ili sa ostacima stare boje, pa čišćenje i priprema traju duže.

Akrilisanje uglova i spojeva gips-kartona dolazi posle montaže pregradnih zidova, obloga i spuštenih plafona. Ravni spojevi između ploča prvo se popunjavaju masom za fugovanje sa trakom za ojačanje i bruse. Akril dolazi tek posle toga, u unutrašnje uglove i na mesta gde se gips-karton susreće sa drugim materijalom, na primer sa plafonom, zidom ili štokom. Podloga je nova i ravna, pa se radi brže, ali je dužina spojeva u novom potkrovlju ili kod spuštenih plafona često velika.

Zašto baš akril? Svaka zgrada se blago pomera pri promenama temperature i vlage, a novogradnja i dok se sleže. Tvrda gips masa u uglu pukne, a elastični akril to pomeranje podnese. Za razliku od silikona, preko akrila može da se kreči.

Moler najpre proverava podlogu. Spoj mora biti suv, čvrst i bez prašine. Uklanja otpale komadiće maltera i starog kita, čisti staru pukotinu i po potrebi je blago proširi da kit ima gde da uđe. Upijajuće ili trošne podloge pre akrilisanja se premazuju podlogom (penetrantom).

Zatim stavlja kartušu u pištolj, vrh seče koso otprilike na širinu fuge i istiskuje kit jednim ujednačenim potezom, sa stalnim pritiskom. Odmah ga zaglađuje navlaženim prstom, uskom elastičnom špahtlom ili gladilicom, a višak briše vlažnim sunđerom. Posle zaglađivanja ugao treba da bude tanka, prava i jedva vidljiva linija, a ne debeo nasip.

Duboke fuge se ne popunjavaju jednim debelim slojem. Akril se pri sušenju malo skuplja, pa se duboka fuga ili prvo popuni (kod gips-kartona masom za fugovanje, kod većih zazora oko štokova na primer penastim zaptivnim užetom), ili se akril nanosi u dva tanka sloja. Drugi sloj ide tek kad se prvi osuši.

Većina kitova je spremna za krečenje posle nekoliko sati, a kod debljih slojeva i u vlažnoj prostoriji tek posle jednog dana. Merodavan je podatak proizvođača na kartuši.

• Dužina i broj spojeva: soba sa spuštenim plafonom i više uglova znači mnogo više metara nego jednostavna prostorija.
• Širina i dubina fuga: uske fuge se završe jednim potezom, a široke traže prethodno popunjavanje ili više slojeva.
• Stanje podloge: novi gips-karton je spreman gotovo odmah, a stare pukotine treba otvoriti, očistiti i premazati podlogom.
• Visina i pristup: uglovi ispod visokog plafona, stepeništa i kosine u potkrovlju traže merdevine ili skelu i usporavaju rad.
• Razuđenost prostora: niše, lukovi, instalacije i cevi znače mnogo kratkih i teško dostupnih deonica.
• Zahtevi za izgled: pri bočnom svetlu iz velikih prozora vidi se svaka neravnina, pa se radi sporije i preciznije.

• Akril na prašinu ili vlagu: kit se ne veže, vremenom se odvoji od ivice i u uglu nastane tamna linija kao vlas kose.
• Akril umesto mase za fugovanje: ravni spojevi između ploča u istoj ravni rade se masom sa trakom. Akril ih ne ojačava i videće se ispod boje.
• Predebeo sloj: skuplja se, puca i u uglu pravi vidljiv nasip.
• Zakasnelo zaglađivanje: kad kit napravi kožicu, više ne može lepo da se zagladi. Osušeni akril se uz to loše brusi jer je mekan i elastičan.
• Silikon umesto akrila: boja na silikonu ne drži i skuplja se u kapljice.
• Krečenje preko svežeg kita: boja iznad spoja može da popuca ili ostaju fleke.
• Preskočena kritična mesta: ugao kod plafona, spoj spuštenog plafona i okolina štokova pucaju prvi.

Akril ima i svoje granice. Veće dilatacione fuge, fuge u podu, spoljni radovi i mesta gde direktno prska voda (na primer tuš kabina) traže drugi kit, obično sanitarni silikon ili poliuretan. Ako se pukotina posle kitovanja ponovo otvara ili se širi, to nije kozmetika. Uzrok treba da proceni stručnjak, po potrebi i statičar.

Akrilisanje može da uradi i spretan laik. Za uglove ispod plafona pripremite stabilne merdevine, a za plafone iznad uobičajene visine radije pozovite molera sa skelom. Tehniku prvo isprobajte na kratkoj, manje vidljivoj deonici.

1. Kupiti akril za unutrašnje radove preko kojeg može da se kreči, a za kuhinju i kupatilo, van direktnog dodira sa vodom, akril sa većom otpornošću na vlagu.
2. Očistiti spoj, usisati prašinu i ukloniti otpali stari kit i boju.
3. Upijajuću ili trošnu podlogu premazati podlogom i ostaviti da se osuši.
4. Kod neravne podloge ili ako se radi prvi put, oblepiti ivice papirnom trakom.
5. Vrh kartuše odseći koso na širinu fuge i kartušu staviti u pištolj.
6. Istiskivati kit jednim ujednačenim potezom, sa stalnim pritiskom, u deonicama otprilike dužine ruke.
7. Odmah zagladiti navlaženim prstom ili gladilicom i višak obrisati vlažnim sunđerom.
8. Skinuti traku dok je kit još mekan.
9. Ostaviti da se osuši prema uputstvu proizvođača, a dublja mesta po potrebi dopuniti drugim tankim slojem.
10. Tek onda krečiti.

Spojeve pogledajte pri bočnom svetlu, na primer baterijskom lampom prislonjenom uz zid, pre nego što krečenje počne.

• linije u uglovima su prave, tanke i bez nasipa,
• kit drži celom dužinom i ne odvaja se na ivicama,
• na površini nema mehurića, rupica ni tragova prstiju,
• oko spojeva nema osušenih mrlja od kita,
• zakitovani su i uglovi kod plafona, okolina štokova i prozora i spojevi spuštenih plafona,
• kit je pre krečenja potpuno suv,
• posle krečenja boja iznad spojeva ravnomerno pokriva i ne puca.