Venecijanski štuko - polirana štukatura

Ovo je spor ručni posao. Svaki sloj je veoma tanak, a na rezultat najviše utiče pravi trenutak za svaki potez. Majstor obično radi ovim redom.

Priprema podloge

Zid mora biti ravan, čvrst, suv i čist. Rupe i pukotine se zakituju, a stari premazi koji se ljušte uklanjaju se. Zatim se podloga premaže odgovarajućom podlogom (penetracijom), da bi svuda jednako upijala. Na sjajnoj površini se vidi svaka neravnina, pa ova faza često traje duže od samog štukoa.

Osnovni sloj

Prvi sloj se tanko razvlači gladilicom od nerđajućeg čelika i izravnava sitne neravnine. Ostavlja se da se osuši prema uputstvu proizvođača, najčešće nekoliko sati. Deblja mesta se blago prebruse.

Slojevi sa šarom

Drugi i naredni slojevi nanose se kratkim potezima u različitim pravcima. Tako nastaje tipična mermerna šara. Obično se nanose dva do četiri tanka sloja. Poslednji sloj majstor pritiska i gladi u pravom trenutku: kada više nije mokar, ali još nije potpuno stvrdnut. Tada počinje da se pojavljuje sjaj.

Voskiranje i poliranje

Kada se sve osuši, nanosi se tanak sloj voska i polira krpom ili gladilicom. Vosak ističe boju, pojačava sjaj i štiti površinu od vode i prljavštine.

• krečni venecijanski štuko je tradicionalna varijanta sa mermernim brašnom. Propušta paru, a zbog svoje baznosti manje je sklon buđi. Bolje odgovara stambenim prostorijama,
• štuko na bazi sintetičke smole lakše se obrađuje i obično bolje podnosi habanje, ali po pravilu manje „diše“,
• voskovi postoje prirodni i sintetički, neki sa sedefastim ili metalik efektom. Debeo sloj voska smanjuje propusnost za paru, zato se nanosi tanko,
• boja može biti bela, unapred pigmentirana ili napravljena po uzorku. Svetli i srednji tonovi lakše prikriju sitne greške, a tamni i metalik pokazuju svaki potez.

Od alata su potrebne gladilice od nerđajućeg čelika, manje špahtle za uglove, fini brusni papir i čiste krpe. Gladilica ne sme da ima ogrebotine, jer bi ih prenela na zid.

Koliko će posao biti zahtevan, pa samim tim i skuplji ili jeftiniji, zavisi najviše od sledećeg:

• stanja zida, jer neravan ili oštećen zid traži više kitovanja i brušenja,
• broja slojeva i željenog sjaja,
• posebnih efekata, kao što su sedef, metalik pigmenti ili više boja na jednoj površini,
• broja uglova, špaletni, utičnica i prekidača, oko kojih se radi sporo,
• visine prostorije i pristupa, na primer iznad stepeništa ili iza nameštaja koji ne može da se pomeri,
• toga da li je prostor ispražnjen i da li u njemu istovremeno rade drugi majstori, jer prašina na svežem sloju pravi probleme.

Venecijanski štuko odgovara dnevnoj sobi, spavaćoj sobi, predsoblju, hodniku i kancelariji. Ako je navoskovan, može i u kuhinju, ali ne iza radne ploče, i u kupatilo, ali ne tamo gde voda direktno prska. U praksi se često dešava da neko poželi štuko u tuš kabini umesto pločica, pa se iznenadi kada se površina na stalno mokrom mestu promeni. Za takve zone postoje drugi sistemi, na primer posebne vodootporne mase. Pitajte izvođača za njih pre nego što se odlučite.

Za ovakvu obradu u stanu dozvola po pravilu nije potrebna, jer se radi o završnoj obradi unutar stana. Ako niste sigurni, proverite prema važećim propisima o planiranju i izgradnji ili u nadležnom organu. Ako želite da menjate zidove u zajedničkim prostorijama zgrade, dogovorite se unapred sa upravnikom ili stambenom zajednicom.

• loše pripremljena podloga, pa se štuko na prašnjavom ili masnom mestu odvaja, a neravnine posle poliranja još više dođu do izražaja,
• predebeo sloj, koji se dugo suši i može da ispuca,
• neujednačeni potezi, od kojih nastaju mape, pruge i fleke,
• poliranje u pogrešnom trenutku: na mokrom sloju masa se cepa, a na suvom sjaj više ne može da se izvuče,
• debelo ili neravnomerno nanet vosak, koji izgleda flekavo i veštački,
• rad na promaji ili na direktnom suncu, kada masa prebrzo vezuje i ne može da se polira.

Greške koje se kod običnog krečenja izgube ovde se vide odmah. Često mogu da se poprave samo tako što se skine ceo završni sloj.

Polirana štukatura nije opasan posao, ali traži vežbu. Ako želite sami da je probate, počnite na ploči ili na malom zidu koji nije glavni detalj prostorije. Držite se tehničkog lista konkretnog proizvoda.

1. Isprazniti prostoriju, pokriti pod i oblepiti okolinu trakom.
2. Proveriti ravnost zida dugom letvom, zakitovati i prebrusiti neravnine.
3. Oprašiti površinu i naneti podlogu koju preporučuje proizvođač štukoa.
4. Razvući tanak osnovni sloj i ostaviti ga da se osuši.
5. Nanositi naredne tanke slojeve kratkim unakrsnim potezima, uvek tek kada se prethodni osuši.
6. Poslednji sloj pritiskati i gladiti čistom gladilicom kada prestane da bude mokar, a još nije tvrd.
7. Kada se potpuno osuši, naneti tanak sloj voska i ispolirati ga krpom.
8. Gladilice odmah oprati i osušiti, da na njima ne ostanu ostaci mase.

Ako uzorak ne ispadne kako ste zamislili, to je sasvim uobičajeno. Za zid koji treba da bude ukras prostorije obratite se iskusnom moleru.

• pogledajte zid nasuprot svetlu sa prozora i pod kosim svetlom lampe, da li se vide talasi ili izražene neravnine,
• šara treba da deluje ujednačeno na celoj površini, bez oštrih granica između delova,
• sjaj treba da bude jednak, bez mat ostrvaca i tragova voska,
• na površini ne sme biti pukotina, mehurića ni mesta koja se odvajaju,
• uglovi, ivice i okolina utičnica treba da budu čisto završeni,
• tražite naziv upotrebljenog štukoa i voska i uputstvo za održavanje.