Penetracija zidova i plafona

Zašto zid krečen bez penetracije često izgleda fleckavo? Malter, kit i gips-karton ne upijaju vodu jednako. Boja se na jednom mestu upije više, na drugom manje, pa se vide razlike u nijansi i sjaju. Penetracija te razlike izravna, boja se suši ravnomerno i troši je se manje.

Druga uloga je učvršćivanje. Stari krečni malteri i zidovi posle struganja stare boje često se mrve i praše. Dubinska penetracija veže te sitne čestice, pa novi sloj drži na čvrstoj podlozi i ne ljušti se.

Penetraciju se isplati naneti naročito:

• na nov malter, gips-karton, beton i siporeks,
• posle struganja stare boje ili brušenja zida,
• na mesta popravljena kitom ili gipsom,
• pre gletovanja, tapetiranja, dekorativnog maltera i lepljenja pločica,
• pre samonivelišuće mase ili lepljenja podne obloge.

Princip je isti. Razlikuju se podloga, ono što dolazi posle i udobnost rada.

Zidovi i plafon se najčešće penetriraju pre krečenja. Plafon je zahtevniji jer se radi iznad glave, premaz kaplje i teško se vidi da li je neko mesto preskočeno. Dobro prekrijte pod i nameštaj, zaštitite oči i koristite stabilne merdevine ili nisku skelu. Na plafonima se češće javljaju i mrlje od curenja, koje obična penetracija ne pokriva.

Zidovi i pod se penetriraju uglavnom pre keramike, samonivelišuće mase ili lepljenih obloga kao što su vinil i itison. Na podu je važno dobro usisati prašinu, ne ostavljati bare i raditi tako da završite kod vrata i ne gazite po svežem premazu. Betonski ili anhidritni estrih mora biti dovoljno zreo i suv. Kod anhidrita proizvođači obično traže brušenje površine i posebnu vrstu penetracije, pa to proverite u tehničkom listu.

Dubinska penetracija

Najčešća vrsta, obično akrilna disperzija. Pogodna je za malter, beton, gips-karton i siporeks. Učvršćuje upijajuću i prašnjavu podlogu i koristi se pre krečenja, gletovanja i tapetiranja.

Penetracija za gips-karton

Karton upija drugačije od kitovanih spojeva. Penetracija namenjena gips-kartonu ujednačava i jedno i drugo, pa se spojevi ne vide kroz boju.

Kontaktni prajmer

Na glatkim površinama koje ne upijaju, kao što su stare pločice, glazirana keramika ili veoma gladak beton, obična penetracija ne pomaže jer nema gde da se upije. Tu se koristi kontaktni (adhezioni) prajmer, često sa sitnim kvarcnim peskom, za koji lepak ili masa bolje prijanja.

Izolaciona osnova za mrlje

Za mrlje od vode, nikotina, čađi ili masnoće koristi se izolacioni premaz koji sprečava da probiju kroz novu boju. Obična penetracija ih ne zaustavlja.

Univerzalna penetracija

Kompromis za mešane podloge. Neke su pogodne i za spoljne zidove ili imaju dodatke protiv buđi. Važno je znati da penetracija nije hidroizolacija. U tuš kabini i oko kade ispod pločica ide hidroizolaciona masa, a dodatak protiv buđi ne rešava uzrok ako je problem u vlazi ili toplotnom mostu.

Penetraciju možete da uradite i sami ako imate stabilne merdevine i malo strpljenja. Ključ je čista podloga i poštovanje uputstva proizvođača.

1. Prekriti pod, nameštaj, prozore i prekidače, ivice oblepiti trakom.
2. Skinuti boju koja otpada, malter koji se ljušti i masnoću, popravke kitom ostaviti da se potpuno osuše.
3. Očistiti površinu od prašine, pod temeljno usisati.
4. Proveriti da li je podloga suva i da li je temperatura u prostoriji u opsegu koji navodi proizvođač, obično iznad +5 °C.
5. Promešati penetraciju i po potrebi je razrediti vodom prema tehničkom listu.
6. Četkom premazati uglove, ćoškove i oko štokova.
7. Valjkom naneti ravnomeran tanak sloj, plafon raditi od prozora ka unutrašnjosti, pod od najudaljenijeg ugla ka vratima.
8. Ostaviti da se osuši, obično nekoliko sati u zavisnosti od temperature i vlage, i umereno provetravati bez promaje.
9. Na veoma upijajućoj podlozi naneti drugi sloj i tek onda nastaviti sa radom.
10. Alat odmah oprati vodom.

Najbrže ide velika ravna površina u praznoj prostoriji sa čvrstom i čistom podlogom. Posao traje duže u malim i razuđenim prostorima kao što su kupatila, hodnici i niše, kada ima mnogo uglova i špaletni, kod visokih plafona za koje treba skela i u nameštenoj prostoriji koju treba prekrivati. Vreme produžava i podloga koju prvo treba ostrugati, usisati ili popraviti, kao i veoma upijajući nov malter ili siporeks, koji često traže dva sloja. Posebni proizvodi, kao kontaktni prajmer ili izolaciona osnova, znače još jedan korak više. Kada dobijete ponudu od molera, proverite da li je penetracija uključena u krečenje ili se obračunava posebno.

• Penetriranje vlažne ili prašnjave površine. Premaz se ne upija, samo zalepi prašinu na površini.
• Predebeo sloj. Nastaje sjajan, klizav film na kome ni boja ni lepak ne drže dobro. Penetracija se maže, ne preliva.
• Pogrešno razređivanje. Gusta penetracija se ne upija, previše retka ne učvršćuje. Odnos treba poštovati prema proizvođaču.
• Preskočen gips-karton ili popravljena mesta. Kitovani spojevi se posle vide kroz boju.
• Obična penetracija na podlogu koja ne upija. Na pločice i glazuru ide kontaktni prajmer.
• Prerano ili prekasno nastavljanje. Krečenje preko mokre penetracije smanjuje prijanjanje, a isto se dešava i kada se predugo čeka pa se na površinu u međuvremenu nahvata prašina.

Penetraciju je lako proveriti: pređite dlanom preko zida i kapnite malo vode. Na dobro penetriranoj površini voda se zadrži kratko i ne upije se odmah.

• površina je blago mat, bez sjajnih fleka i curenja,
• posle prelaska dlanom ne praši se i ne mrvi,
• uglovi, ćoškovi, špaletne i okolina štokova su premazani,
• popravljena mesta i spojevi gips-kartona su penetrirani zajedno sa površinom,
• na podu nema bara ni lepljivih mesta,
• okolina je čista, zaštita skinuta i alat opran.