Saniranje pukotina na zidovima i plafonima (bandažiranje)

Većina pukotina u unutrašnjosti nije statički problem. Nova zgrada se u prvim godinama sleže i sitne pukotine se javljaju uglavnom tamo gde se sreću različiti materijali, na primer zid od opeke i betonska ploča. Malter se pri sušenju skuplja, zidovi reaguju na promene temperature i vlage, a u starijim kućama je površinski sloj krt i dovoljno je štemovanje za novu elektroinstalaciju. Kod gips-kartona pucaju spojevi koji nisu dobro armirani.

Prema veličini, pukotine se mogu grubo podeliti ovako:

• vlasaste pukotine na površini, često posle sušenja maltera ili boje: ako se ne šire, ponekad je dovoljan tanak sloj mase bez trake,
• vidljive pukotine do otprilike 2 mm, tipično u uglovima, na spojevima gips-kartona i na spoju dva materijala: ovde bez trake i mase ne ide,
• duboke pukotine i pukotine koje „rade“, koje se vraćaju ili se postepeno šire: traže širu armirnu mrežicu i više slojeva mase.

Ako se pukotina posle popravke stalno vraća, ide koso od ugla prozora, širi se ili prolazi kroz celu debljinu zida, to više nije posao za molera. Tada neka stanje proceni statičar. U stambenoj zgradi prvo obavestite upravnika ili stambenu zajednicu, jer može biti reč o nosećoj konstrukciji cele zgrade.

Postupak je sličan na malteru i na gips-kartonu, razlika je uglavnom u izboru trake i mase.

Priprema

Oko pukotine se skida labav malter i boja koja se ljušti. Sama pukotina se nožem ili ivicom špahtle proširi u obliku slova V, da masa ima gde da uđe i za šta da se uhvati. Prašina se počisti ili usisa. Stare, praškaste i jako upijajuće površine premazuju se podlogom (penetrantom), da se masa ne bi prebrzo osušila i da bi dobro držala.

Postavljanje trake

Samolepljiva traka od staklenih vlakana lepi se direktno na suvu podlogu. Papirna traka se utiskuje u tanak sloj sveže mase, a špahtlom se istiskuju vazduh i višak mase. Traka mora da leži ravno, bez mehurića i nabora, jer će se inače svaka neravnina videti posle krečenja.

Gletovanje i brušenje

Prvi sloj mase potpuno prekrije traku i razvlači se u stranu. Kada se osuši, površina se lagano prebrusi i nanosi se drugi, tanji i širi sloj, koji prelaz izvlači u ravan sa zidom. Vreme sušenja zavisi od mase, temperature i debljine sloja, zato se držite uputstva proizvođača. Na kraju se površina prebrusi finim brusnim papirom ili mrežicom, obično granulacije otprilike 120 do 180, i pre krečenja ponovo premaže podlogom.

• papirna traka je standard kod gips-kartona, čvrsta je i dobro drži oblik, ali traži precizno utiskivanje u masu,
• samolepljiva traka od staklenih vlakana se lako postavlja, pa je omiljena kod manjih popravki i kod početnika,
• armirna mrežica je šira i pogodna za dublje pukotine, uglove i prelaze između materijala,
• ugaoni profili štite i ojačavaju spoljne uglove gips-kartona.

Za unutrašnje zidove i gips-karton najčešće se koristi gips masa za fugovanje, koja se lako brusi. Za završno ravnanje služi fina završna masa. U uglove gde se sreću različiti materijali i gde spoj prirodno radi, na primer između plafona i pregradnog zida od gips-kartona, često se stavlja elastični akrilni kit, jer bi tvrda gips masa tu pre ili kasnije pukla.

Najjednostavnija je kratka pukotina na ravnom zidu u praznoj prostoriji koja će se ionako cela krečiti. Više vremena traže pukotine na plafonu, u uglovima i na spoju plafona i zida, gde se radi sa merdevina i u nezgodnom položaju. Sporije ide i na starim, mrvljivim malterima koje prvo treba očistiti i učvrstiti, kao i kod pukotina koje rade, jer traže više slojeva. U stanu u kojem se živi treba pokriti nameštaj i podove, što takođe dodaje posao. S druge strane, prednost je kada se bandažiranje radi zajedno sa krečenjem ili gletovanjem cele prostorije, jer se koraci koji se nadovezuju rade odjednom.

• masa bez trake: za pukotinu koja radi nije dovoljna, pukotina se obično vrati,
• loše postavljena traka: mehurići, nabori i slabo pritisnute ivice prave vidljive talase ispod boje ili se traka s vremenom odlepi,
• žurba: masa naneta na sloj koji nije suv ume da propadne ili ispuca,
• preskočena podloga: masa i boja slabije drže, a sanirano mesto se posle krečenja razlikuje sjajem ili nijansom,
• preusko gletovanje: debela traka mase tik uz traku napravi ispupčenje, drugi sloj treba razvući šire,
• površno brušenje: tragovi špahtle i oštri prelazi ispod boje se vide još jače, naročito kada svetlo sa prozora pada sa strane.

Manju pukotinu na zidu do koje dosežete sa niskih merdevina možete da sanirate i sami. Veće površine, plafone preko cele prostorije ili nove konstrukcije od gips-kartona pametnije je prepustiti moleru ili majstoru za gips-karton.

1. Pokriti pod i nameštaj oko mesta popravke.
2. Skinuti labav malter i boju i nožem proširiti pukotinu u obliku slova V.
3. Počistiti ili usisati prašinu iz pukotine i oko nje.
4. Premazati okolinu pukotine podlogom i ostaviti da se osuši prema uputstvu na pakovanju.
5. Popuniti pukotinu masom i zalepiti ili utisnuti traku tačno po sredini pukotine.
6. Prekriti traku prvim slojem mase i razvući ga u stranu.
7. Kada se osuši, lagano prebrusiti i naneti drugi, širi i tanji sloj.
8. Prebrusiti u ravan finim papirom, oprašiti i pre krečenja premazati podlogom.

• kada se baterijskom lampom osvetli sa strane, ne vide se ivice trake ni tragovi špahtle,
• sanirano mesto glatko prelazi u okolni zid, bez ispupčenja,
• traka se nigde ne odvaja i ispod mase nema mehurića,
• površina je pre krečenja oprašena i premazana podlogom,
• u uglovima koji rade upotrebljen je elastični kit,
• posle krečenja sanirano mesto se ne razlikuje sjajem ni nijansom.