Brušenje podloge pre nivelacije od lepka - smole

Stari lepak i smola su često meki, masni ili slabo vezani za beton. Masa za nivelaciju će se razliti preko njih, ali će se držati samo za lepak, ne za čvrstu podlogu. Kada se stari lepak pod opterećenjem ili usled promene temperature pomeri, nivelacija se odlepi, pukne ili se ispod nje stvori šupljina. Posle nekoliko meseci to se vidi kao vinil koji škripi, pukla pločica ili šupalj zvuk kada kucnete po podu.

Brušenje zato ima dva zadatka: da ukloni sve što nije čvrsto i da površinu ohrapavi, kako bi prajmer upio, a nivelacija dobro prionula.

Pre nego što se uključi brusilica, dobro je znati kakav je lepak zapravo na podu. U starijim stanovima i kućama to nije samo tehničko pitanje, već i pitanje zdravlja.

• crna sjajna smola ispod starog parketa može biti na bazi katrana. Takvi lepkovi mogu sadržati štetne policiklične aromatične ugljovodonike, koji se pri brušenju oslobađaju u prašinu,
• stare podne PVC pločice i neki lepkovi iz prošlih decenija mogu sadržati azbest. Ako postoji sumnja, materijal treba dati na proveru. Uklanjanje azbesta smeju da rade samo firme koje za to imaju dozvolu. Informacije možete dobiti u nadležnom organu za zaštitu životne sredine ili u zavodu za javno zdravlje,
• obični disperzioni lepkovi ispod tapisona ili linoleuma su obično svetliji, mekši i pri brušenju se pre razmazuju nego što se mrve.

Treba proceniti i samu podlogu. Čvrst betonski estrih se brusi drugačije od starog estriha koji se mrvi ili od drvene podloge. Na drvetu se radi pažljivije da se ne izbrusi previše, a i nivelacija mora biti ona za koju proizvođač izričito navodi da je pogodna za drvo.

1. Isprazniti prostoriju, skinuti lajsne i zatvoriti ili prekriti vrata, pragove i otvore kroz koje bi prašina mogla da prođe.
2. Špahtlom ili strugačem skinuti grube naslage lepka koje bi inače bespotrebno zapušile alat.
3. Izbrusiti površinu podnom brusilicom sa grubim dijamantskim alatom, povezanom na industrijski usisivač.
4. Očistiti ivice, uglove i delove uz zidove manjom brusilicom, tamo gde velika mašina ne može da priđe.
5. Po potrebi preći površinu finijim alatom kako bi bila ujednačena.
6. Temeljno usisati celu površinu, uključujući i uglove, a ne je samo počistiti metlom.
7. Proveriti čvrstoću, čistoću i ravnost podloge i obeležiti mesta koja treba popraviti.

Posle brušenja sledi prajmer prema vrsti podloge i nivelacije, a po potrebi i zaptivanje uglova i prodora cevi, da nivelacija ne bi iscurela u fuge. To je, međutim, već sledeća stavka radova.

Brušenje nije uvek jedini put. Parketar ili podopolagač bira postupak prema onome što zatekne na podu.

• tanak sloj lepka na čvrstom betonu: dovoljno je obično brušenje dijamantskim alatom,
• vrlo debele naslage smole ili lepka: obično je brže prvo glodanje ili mehaničko skidanje, pa tek onda brušenje,
• estrih koji se mrvi, ispucao je ili je nekompaktan: brušenje ne rešava problem. Slab sloj mora da se ukloni i popravi reparaturnom masom, a ponekad i novim estrihom,
• velike visinske razlike: brušenjem se pod ne izravnava. Razlike se rešavaju nivelacijom odgovarajuće debljine ili sloj za izravnavanje,
• ostaci koji ne mogu potpuno da se uklone: neki proizvođači nude sisteme prajmera namenjene ostacima starih lepkova. Takvo rešenje mora biti izričito dozvoljeno u tehničkom listu proizvoda.

Zahtevnost i trajanje mogu se dosta razlikovati čak i između dva stana iste kvadrature. Posao najviše otežavaju:

• debeo ili mek, lepljiv sloj lepka koji zapušava alat,
• crna smola, kod koje treba rešiti i zaštitu od prašine,
• razuđene prostorije sa mnogo uglova, niša i prodora cevi,
• drvena podloga, koja traži finiji i sporiji rad,
• stambena zgrada u kojoj treba poštovati kućni red i vreme odmora, a sa upravnikom ili stambenom zajednicom dogovoriti pristup i odvoz otpada.

Lakše je u praznoj, pravilnoj prostoriji sa čvrstim betonom i tankim slojem lepka. Pomaže i kada je stara obloga već skinuta, a grubi ostaci sastrugani.

• brušenje samo „na oko“: na površini ostanu ostrvca lepka, a upravo tu će se nivelacija kasnije odlepiti,
• previše agresivno brušenje: u betonu nastanu brazde i udubljenja, a drvo se istanji,
• pogrešan alat: za mek lepak odgovara drugi alat nego za tvrd beton. Loš izbor znači spor rad i neujednačen rezultat,
• brušenje bez usisavanja: prašina je po celom stanu, a tanak sloj na podu smanjuje prianjanje prajmera,
• zanemarena vlaga: vlažan estrih treba otkriti pre nivelacije. Dozvoljenu vlažnost određuje proizvođač nivelacije i podne obloge, a kod anhidritnih estriha je obično stroža nego kod cementnih,
• brušenje nepoznate crne smole bez provere: nepotreban rizik po zdravlje.

Pre prajmera i nivelacije pregledajte podlogu sami ili zajedno sa majstorom. U praksi se često dešava da se problem otkrije tek posle izlivanja nivelacije, kada je već kasno.

• na površini nema vidljivih ostataka lepka ni smole,
• podloga je čvrsta i ne mrvi se niti praši kada je zagrebete ključem,
• pri kuckanju se ne čuju šuplja mesta,
• površina je ujednačeno ohrapavljena, bez dubokih brazdi i udubljenja,
• ivice, uglovi i delovi uz zidove očišćeni su isto kao i sredina,
• površina je usisana i kada pređete dlanom, na njemu ne ostaje prašina,
• veće neravnine i pukotine su obeležene za popravku,
• vlažnost podloge je poznata ili je dogovoreno merenje pre nivelacije,
• otpad od brušenja je odvezen, a rizični materijali zbrinuti prema propisima o upravljanju otpadom.