Lepljenje bitumenske trake plamenom - horizontalna površina (1x sloj)

Na horizontalnoj površini pomaže gravitacija. Traka se odmota, zagreje i sama naleže na podlogu. Najčešće je reč o temeljnoj ploči, betonskoj ploči ispod terase ili ravnom krovu. Na krovu i terasi podloga mora imati blagi pad, obično otprilike 1,5 do 2 %, da voda ne bi stajala na jednom mestu.

Na vertikalnoj površini, na primer na temeljnim i podrumskim zidovima ili soklu, izolater mora traku pridržavati, stalno je dogrevati i pritiskati. Posao je sporiji, često se radi u uskom iskopu i zato se obično vodi kao posebna stavka. Kod visokih zidova trake se dele na kraće delove, a u gornjem delu se ponekad i mehanički pričvršćuju.

Važno je da se horizontalna i vertikalna izolacija vodonepropusno spoje. Ako traka sa zida nije dobro povezana sa izolacijom temeljne ploče, vlaga zaobiđe izolaciju u uglu i penje se u zid. U praksi se često pokaže da vlažan podrum nije posledica same trake, nego lošeg spoja.

• SBS modifikovana bitumenska traka ostaje elastična i na mrazu i premošćuje sitne pukotine u podlozi, pa je uobičajen i razuman izbor za temelje, terase i krovove porodičnih kuća,
• oksidisana traka je jednostavnija i manje elastična, na mrazu postaje krta i može da pukne, pa je pogodnija kao podložni sloj ili za manje opterećena mesta,
• traka sa mineralnim posipom koristi se kao završni sloj na krovu koji ostaje izložen suncu, jer posip štiti bitumen od UV zračenja,
• traka sa aluminijumskim uloškom predviđa se kada projektant proceni da postoji povećan rizik od radona ili kada je potrebna parna brana.

Zahtevi za trake za hidroizolaciju podzemnih delova objekta dati su u standardu SRPS EN 13969. Pri izboru pogledajte oznaku na roli i tehnički list: vrstu bitumena, noseći uložak i debljinu. Trgovački naziv ne govori mnogo o kvalitetu.

Jednoslojni sistem je namenjen vlazi iz tla u propusnom terenu sa ispravnom drenažom ili površinama sa kojih voda brzo otiče. Kod glinovitog tla, visokog nivoa podzemne vode, terena na padini ili podruma za stanovanje obično je potreban dvoslojni sistem. O tome treba da odluči projektant, a ne procena na licu mesta.

1. Očistiti podlogu od prašine, cementnog mleka, ostataka ulja za oplatu i labavih delova. Rupe i gnezda popuniti reparaturnim malterom.
2. Uglove i ivice zaobliti malterskim klinom, takozvanim holkelom. Preko oštrog pravog ugla traka se ne može trajno položiti bez naprezanja.
3. Proveriti da li je beton dovoljno zreo i suv po celoj debljini, a ne samo na površini.
4. Celu površinu premazati bitumenskim prajmerom i ostaviti da se osuši prema uputstvu proizvođača. Dobro premazana površina je ravnomerno tamna, bez sjajnih mokrih mesta.
5. Trake odmotati na suvo i poravnati tako da se čeoni spojevi susednih traka ne nađu na istom mestu. Preklopi se rade prema proizvođaču, obično oko 10 cm po dužini i 15 cm na čelu.
6. Traku zagrevati gorionikom celom širinom i istovremeno dogrevati podlogu. Pravu temperaturu pokazuje mali talas istopljenog bitumena ispred role.
7. Traku pritisnuti valjkom. Na preklopima mora da izađe tanak, neprekidan trag bitumena.
8. Na rubovima izolaciju podići uz zid ili atiku i spojiti je sa vertikalnom izolacijom ili limenom opšivkom.

Prodore cevi, sliva i zaštitnih cevi treba postaviti pre izolacije i zaptiti sistemskom manžetnom ili manžetnom izrezanom iz trake. Naknadno bušenje gotovog sloja ne može se pouzdano popraviti.

Rad sa otvorenim plamenom je posao za stručnjaka. Traka se lepi samo po suvom vremenu, bez jakog vetra i na temperaturi koju dozvoljava proizvođač, kod modifikovanih traka obično od oko +5 °C. Zapaljive materijale u blizini, kao što su drvo, stiropor i folije, treba pokriti ili držati na bezbednoj udaljenosti, a aparat za gašenje mora biti pri ruci. Ako se oseti miris gasa iz boce, zatvoriti ventil, udaljiti se i po potrebi pozvati 112. Uz termoizolaciju ili drvo umesto lepljenja plamenom bira se samolepljiva traka.

Najbrže se radi na velikoj, ravnoj i čistoj površini sa slobodnim pristupom. Više vremena i pažnje traže:

• mnogo uglova, prodora, slivnika i svetlarnika,
• neravna ili oštećena podloga koju prvo treba popraviti,
• male i razuđene površine, na primer balkoni i uske terase,
• otežan pristup krovu i dopremanje materijala,
• rad van sezone, kada vreme nameće tehnološke pauze.

Kod sanacije ravnog krova stari sloj ponekad ne mora da se skida, ali mora biti čvrst, suv i bez mehura. Na krovu stambene zgrade posao treba dogovoriti sa upravnikom ili stambenom zajednicom. Ako se pri obnovi menja sastav krova ili termoizolacija, proverite u nadležnom organu šta vam je potrebno prema važećim propisima o planiranju i izgradnji.

• preskočen ili neosušen prajmer: traka se zalepi samo tačkasto i odlepi se,
• vlažna podloga: voda se pri zagrevanju pretvara u paru, podiže traku i pravi šupljinu ispod nje,
• pregrevanje: predugo zagrevanje spali noseći uložak, pa traka pod opterećenjem pukne,
• kratki preklopi ili spojevi bez izlaska bitumena: voda prodre pod izolaciju i širi se po površini,
• preklopi postavljeni protiv pada: svaki spoj tada sprovodi vodu ispod trake,
• oštri uglovi bez holkela: traka ostaje zategnuta i pukne kada objekat sleže,
• ravna površina bez pada: voda stoji u baricama i ubrzava starenje trake.

Izolaciju temeljne ploče možete proveriti samo pre nego što se preko nje izlije beton ili postave drugi slojevi. Zato zatražite fotografije uglova, prodora i spoja sa vertikalnom izolacijom. Pri preuzimanju obratite pažnju na:

• neprekidan trag bitumena duž svih preklopa,
• traku koja se u spoju ne može podići rukom ni špahtlom,
• površinu bez mehura, talasa i sjajnih pregorelih mesta,
• zaobljene uglove bez zategnute trake,
• zaptivene prodore cevi i slivnike,
• vodonepropusan spoj sa vertikalnom izolacijom,
• na krovu i terasi površinu na kojoj posle kiše ne stoji voda.