Drvovlaknasta podložna ploča 20 mm (toplotna i zvučna izolacija)

Ploče se slažu na pripremljenu podlogu koja je ravna i suva. Postavljaju se na sudar, dakle tesno jedna uz drugu bez preklapanja, u redovima i sa smaknutim spojevima, slično laminatu. Uz zidove ostaje dilataciona fuga, obično oko 5 do 10 mm. U nju ide ivična traka od pene koja odvaja pod od zida i ne dozvoljava da se koraci prenose u zidove.

Ploče se uglavnom ne lepe i ne pričvršćuju. Tačkasto lepljenje ili dvostranu traku koristite samo ako to proizvođač izričito navodi, na primer kod većeg opterećenja ili u određenom sistemskom sklopu. Ništa se ne suši i ne stvrdnjava, pa odmah posle postavljanja možete da nastavite sa sledećim slojem.

Zašto pomaže protiv buke? Mekši, elastičan sloj između obloge i tavanice upija deo udaraca pri hodanju. Zato se zove i izolacija od zvuka udara. Toplotni efekat sloja od 20 mm je više dodatni: pod je pod nogom manje hladan, ali prava toplotna izolacija poda iznad negrejanog podruma ili na tlu ovim se ne zamenjuje.

Da li obloga sme da leži direktno na ploči, određuje proizvođač. Kod nekih laminata i vinila to je dozvoljeno, a ponekad je potrebno da se preko ploče prvo postavi sloj koji raspoređuje opterećenje, obično OSB ploče ili gips-vlaknaste podne ploče. Taj sloj je važan pre svega ispod teškog nameštaja, kuhinjskih elemenata ili ispod tankog vinila koji bi inače pratio svaki trag u mekšoj podlozi. Kod klik vinila i laminata proverite i da li proizvođač obloge dozvoljava podlogu ove debljine. Mnogi sistemi računaju samo na tanke podloge i uz deblju gube garanciju.

• Stiropor (EPS): dobro čuva toplotu i stavlja se pre svega ispod cementne ili anhidritne košuljice. Ispod suvog plivajućeg poda bez sloja za raspoređivanje opterećenja tačkasto se ugiba i slabije prigušuje korake.
• Mineralna vuna: odlično prigušuje zvuk, ali se po njoj ne može hodati. Mesto joj je u roštilju i između greda, a ne direktno ispod obloge.
• Pluta i tanke podloge: elastične su i tanke, pogodne kada morate da štedite visinu. Za vidljivo poboljšanje akustike i toplote obično nisu dovoljne.
• Kombinacija sa akustičnom folijom: između stanova se ponekad dodaje tanka akustična folija koja dodatno poboljšava zvučnu izolaciju.

Kod podnog grejanja drvovlaknastu podložnu ploču ne stavljajte iznad grejne košuljice, osim ako to proizvođač izričito dozvoljava. Izolacija bi kočila toplotu koja treba da ide u prostoriju.

Najviše posla i briga donosi podloga. Ravan, čvrst i suv beton ili košuljica znače brzo postavljanje. Ako na podlozi ima izbočina, rupa ili ostataka starog lepka, prvo je treba očistiti i izravnati. Manje neravnine rešava samonivelirajuća masa na podlogu premazanu prajmerom, a veće visinske razlike suvi nasip za izravnavanje. Masa ipak mora da se osuši, pa se prednost suvog postavljanja delimično gubi.

Posao komplikuje i:

• vlažna podloga, na primer sveža košuljica ili pod na tlu, gde je prema uputstvu proizvođača potrebna parna brana od PE folije,
• mnogo uglova, niša, prelaza i cevi od radijatora, koji traže precizno sečenje,
• potreba da se skrate vrata i reše prelazi, jer se pod podiže za debljinu ploče i nove obloge,
• pražnjenje prostorije i skidanje starog poda i lajsni.

Velika prostorija pravilnog oblika sa pripremljenom podlogom je, naprotiv, jednostavna i posao ide brzo.

Ako imate čvrstu, suvu i ravnu podlogu, postavljanje možete da uradite i sami. Ako niste sigurni u vlažnost ili ravnost, neka podlogu pogleda podopolagač.

1. Uneti ploče u prostoriju i ostaviti ih tamo prema uputstvu proizvođača, obično bar nekoliko sati, da se prilagode temperaturi i vlažnosti.
2. Skinuti stare lajsne, usisati podlogu i ostrugati ostatke lepka i maltera.
3. Proveriti ravnost dugom letvom ili libelom i neravnine unapred izravnati.
4. Ako proizvođač to traži, razvući PE foliju sa preklopima i podignuti je uz zidove.
5. Po obodu prostorije zalepiti ivičnu dilatacionu traku.
6. Početi iz ugla i slagati ploče na sudar u redovima, sa smaknutim spojevima.
7. Iseći krajnje komade oštrim nožem ili testerom tako da uz zid ostane dilataciona fuga.
8. Preći celu površinu i zameniti komade koji se pomeraju ili stoje više.
9. Nastaviti slojem za raspoređivanje opterećenja ili oblogom prema uputstvu proizvođača.

U praksi se dešava da se greška ispod ploče pokaže tek na gotovom podu, kada je popravka nepotrebno zahtevna.

• Kamenčići i prašina ispod ploča: prave tačkasta izdizanja, pod na tim mestima ugiba i škripi.
• Nema dilatacije: pod nema prostora da radi, uz zidove i u uglovima se podiže, a koraci se prenose u zidove.
• Previše mek sklop ispod teške obloge: bez sloja za raspoređivanje opterećenja izolacija se vremenom ugiba, a obloga puca na spojevima.
• Vlažna podloga bez zaštite: materijal od drvenih vlakana upija vlagu, deformiše se i gubi svojstva.
• Spojevi u liniji: kada spojevi nisu smaknuti, nastaju duge linije na kojima podloga slabije drži.
• Zaboravljena visina: vrata posle zapinju, a prelazi između prostorija prave stepenik.

Kada menjate pod u stanu, poštujte kućni red, posebno kada je reč o vremenu za bučne radove, a za veće zahvate se javite upravniku ili stambenoj zajednici. Ako biste dirali i noseću konstrukciju tavanice, to je već građevinski zahvat. Šta je za njega potrebno prema važećim propisima o planiranju i izgradnji, proverite u nadležnom organu vaše opštine ili grada.

Pre postavljanja obloge prođite celu površinu i proverite:

• da ploče nigde ne ugibaju i ne pomeraju se pod nogom,
• da ploče tesno naležu jedna na drugu i da između njih nema većih razmaka,
• da su spojevi u susednim redovima smaknuti,
• da je površina ravna i bez stepenika između ploča,
• da po celom obodu postoji dilataciona fuga sa ivičnom trakom,
• da je folija, ako je propisana, cela i podignuta uz zidove,
• da su rešeni prelazi kod vrata i visina poda u odnosu na štok.