Penetracija podloge pre nivelacije

Svaka podloga upija vodu na svoj način. Stari beton je vuče kao sunđer, a gladak anhidrit gotovo nimalo. Kada nivelacionu masu izlijete na nepenetriranu površinu, upojna mesta brzo izvuku vodu iz nje. Masa tu ne očvrsne kako treba, slabija je i može kasnije da popuca ili da se odvoji.

Penetracija radi tri stvari:

• ujednačava upojnost, pa se nivelacija suši jednako na celoj površini,
• vezuje zaostalu prašinu i učvršćuje površinski sloj podloge,
• stvara spojni most između podloge i novog sloja.

Proizvođači nivelacionih masa penetraciju obično navode u tehničkom listu kao uslov. Ako je preskočite, otežavate sebi eventualnu reklamaciju.

Ovaj posao se radi u dve varijante. Razlika je u tome šta se sve uradi pre izlivanja nivelacije.

Penetracija podloge podrazumeva čišćenje površine i nanošenje penetracionog premaza. Odgovara tamo gde su zidovi i pod dobro spojeni, gde je po obodu već zalepljena dilataciona traka i nigde nema otvorenih fuga.

Penetracija poda pre nivelacije sa zaptivanjem uglova akrilom dodaje zatvaranje uglova, fuga uz zidove, prodora cevi i spojeva kod pragova akrilnim kitom. Nivelaciona masa je veoma tečna i pronađe svaku pukotinu. U praksi se često dešava da masa isteče ispod zida u susednu prostoriju, u šupljinu ispod praga ili, u stambenoj zgradi, kroz procep oko cevi sprat niže. Akril zatvara ta mesta, masa ostaje gde treba, a debljina sloja ispada onakva kakva je planirana.

Zaptivanje uglova pre nivelacije nije isto što i kitovanje oko lajsni pre krečenja. To se radi tek na kraju, kada su položeni podna obloga i lajsne, i tiče se uglavnom izgleda.

Izbor zavisi od toga na šta se izliva:

• univerzalna penetracija za uobičajeno upojne i čvrste podloge, na primer noviji beton ili cementni estrih, često se prodaje spremna za upotrebu,
• dubinska penetracija za stare, prašnjave i blago trošne podloge, prodire dublje i učvršćuje površinu,
• penetracija za anhidritne i gipsane estrihe, ove podloge su osetljive na vlagu, pa treba premaz koji proizvođač izričito navodi za njih,
• adhezioni most za neupojne površine, kao što su stare keramičke pločice ili teraco koji se često sreće u starijim stanovima, obična penetracija na njima nema šta da upije.

Pouzdano rešenje je da penetracija i nivelaciona masa budu od istog proizvođača. Materijali su međusobno ispitani, a tehnički list tačno kaže razređenje, potrošnju i vreme sušenja.

Najviše vremena ne odnosi sam premaz, već priprema. Posao produžavaju:

• ostaci starog lepka koje treba izbrusiti ili ostrugati,
• masne mrlje, tipično u bivšim kuhinjama i radionicama,
• trošna mesta koja treba izvaditi i popraviti,
• veoma upojna podloga kojoj trebaju dva sloja,
• razuđena prostorija sa mnogo uglova, cevi i pragova, gde se mnogo radi četkom, a u drugoj varijanti i kituje.

Nasuprot tome, velika pravilna površina čistog estriha penetrira se brzo, uglavnom samo valjkom.

Penetraciju možete da uradite i sami, to nije opasan posao. Presudni su temeljnost i strpljenje dok se premaz suši. Ako vam podloga deluje nesigurno, na primer trošno ili vlažno, neka je radije pogleda stručnjak.

1. Ukloniti ostatke lepka, starih premaza i nevezane delove podloge strugalicom ili brusilicom.
2. Odmastiti masna mesta odgovarajućim sredstvom i ostaviti ih da se osuše.
3. Celu površinu temeljno usisati, najbolje industrijskim usisivačem.
4. Proveriti da li je podloga suva i čvrsta, a u slučaju sumnje dati da se izmeri vlažnost.
5. Zalepiti dilatacionu traku po obodu prostorije, ako je već nema.
6. Kod varijante sa akrilom zaptiti uglove, fuge uz zidove, prodore cevi i spojeve kod pragova akrilnim kitom i ostaviti ga da se osuši prema uputstvu.
7. Pripremiti penetraciju prema tehničkom listu, bez razređivanja odoka.
8. Četkom premazati uglove, ivice i mesta oko cevi.
9. Površinu premazati valjkom unakrsnim pokretima od najudaljenijeg ugla prema vratima, tanko i bez lokvi.
10. Kod veoma upojne podloge naneti drugi sloj kada se prvi osuši.
11. Ostaviti penetraciju da se osuši prema uputstvu proizvođača, obično nekoliko sati, i do tada ne hodati po podu.

Radite na temperaturi od otprilike 10 do 25 °C, bez promaje i direktnog sunca. Na hladnom se premaz suši mnogo duže, a po vrućini se osuši pre nego što stigne da prodre u podlogu.

• premaz preko prašine ili masnoće, penetracija se veže za nečistoću umesto za podlogu i nivelacija se kasnije odvaja,
• preskočena mesta, naročito uz zidove i iza radijatora, gde se posle pojave mehurići ili sitne pukotine,
• predebeo sloj ili lokve, stvara se sjajni film za koji se nivelacija slabije drži,
• razređivanje odoka, previše razređena penetracija ne deluje, a pregusta stvara nepropusni sloj,
• izlivanje na neosušen premaz, slojevi se ne povežu i pod kasnije može da popuca,
• nezaptivene fuge, nivelacija otiče u šupljine ili kod komšija, a u prostoriji fali materijala.

Pre nego što se zamesi nivelaciona masa, pregledajte pod:

• površina je suva i ne lepi se na dodir,
• premaz je ujednačen po celoj površini, bez preskočenih i sjajnih mesta,
• uglovi, ivice i okolina cevi su premazani,
• po obodu je dilataciona traka,
• kod varijante sa akrilom uglovi i fuge su neprekidno zaptiveni i kit je suv,
• na podu nema nove prašine ni tragova obuće,
• korišćena penetracija odgovara onoj koju proizvođač preporučuje uz izabranu nivelacionu masu.