Varenje bitumenske trake na vertikalnu površinu, jedan sloj

Vertikalna bitumenska izolacija ima jedan glavni zadatak: da spreči da voda ili vlaga iz tla prodre u zid. Na krovu sprečava da voda koja se sliva po površini prodre iza hidroizolacije uz zid ili atiku. Tipična mesta su:

• spoljni zidovi podruma i suterena pre zatrpavanja zemljom,
• temeljne trake i cokla kuće, gde se vertikalna hidroizolacija nastavlja na horizontalnu izolaciju ispod zida,
• unutrašnja strana atike ravnog krova, gde se krovna izolacija podiže naviše,
• spoj terase ili balkona sa zidom kuće,
• potporni zidovi, bunari, šahtovi i septičke jame sa spoljne strane.

Zašto baš plamenom? Varena traka se spaja sa podlogom po celoj površini, ispod nje ne ostaju šupljine kroz koje bi voda putovala, a bitumen u spojevima se stapa u jednu celinu. Kada je posao dobro urađen, od pojedinačnih traka nastaje neprekidan sloj bez slabih mesta na spojevima.

Kada je dovoljan jedan sloj

Jedan sloj varene trake se po pravilu koristi protiv vlage iz tla i protiv vode koja ne vrši pritisak, dakle vode koja se slije naniže i koju odvede drenaža ili propusni nasip. Obično je dovoljan i kod podizanja krovne izolacije uz atiku, ako to odgovara sklopu krova. Ako kuća stoji na glinovitom tlu, gde se voda posle kiše zadržava oko temelja, ili ako nivo podzemne vode dopire do poda podruma, reč je o vodi pod pritiskom. Tada se po pravilu projektuju dva sloja, drugi sistem ili vodonepropusni beton. O tome odlučuje projektant na osnovu hidrogeoloških uslova parcele, a ne majstor na licu mesta. Ako niste sigurni kakva voda deluje oko vaše kuće, raspitajte se pre nego što se počne sa varenjem.

Postupak se razlikuje u zavisnosti od toga da li je reč o zidu podruma u iskopu ili o atici na krovu, ali princip je isti.

1. Proveriti podlogu: mora biti čvrsta, suva, ravna, bez oštrih ispupčenja, ostataka maltera i prašine. Ivice se zaobljavaju ili obaraju.
2. Napraviti holkel, odnosno kosi ili zaobljeni prelaz u uglu između horizontalne i vertikalne površine, od maltera ili od gotovog klina. Tako traka ne prelazi preko oštrog ugla od 90 stepeni.
3. Premazati podlogu bitumenskim prajmerom i ostaviti ga da se osuši prema uputstvu proizvođača, obično nekoliko sati.
4. Iseći trake na dužinu koja odgovara visini zida, uz dodatak za preklop na horizontalnu površinu i za završetak gore.
5. Traku smotati, prisloniti dole uz zid, zagrevati donju stranu trake i podlogu i traku postepeno odmotavati naviše. Pritiskati je valjkom ili gladilicom da prione celom površinom.
6. Kod viših zidova traku gore privremeno ili trajno mehanički pričvrstiti, da ne sklizne dok je još topla.
7. Variti bočne preklope tako da na ivici iscuri tanka neprekidna traka bitumena, obično oko pola centimetra.
8. Obraditi unutrašnje i spoljne uglove, prodore cevi i ankera dodatnim zakrpama od iste trake.
9. Završiti gornju ivicu završnom ili pritisnom lajsnom, ankerovati je i zazor iznad lajsne zaptiti trajno elastičnim kitom pogodnim za bitumen.
10. Proveriti spojeve i fotografisati gotovu površinu pre nego što je prekrije zaštitni sloj.

Nastavak na horizontalnu izolaciju

Najosetljivije mesto vertikalne izolacije je njen donji deo, gde se susreće sa izolacijom ispod temelja ili na krovu. Horizontalna traka se po pravilu podiže na zid bar nekoliko centimetara, a vertikalna traka je preklapa, ili obrnuto, u zavisnosti od redosleda radova. Važno je da preklop bude dovoljno širok, približno 10 do 15 cm, i da bude zavaren bez prekida. Kod podruma se često dešava da horizontalna izolacija viri ispod temeljne ploče samo malo i da je zablaćena. Takvu ivicu treba očistiti, osušiti i premazati prajmerom, inače se vertikalna traka zalepi samo za prljavštinu.

Veliki deo problema sa vertikalnom izolacijom nastaje još pre nego što se gorionik upali. Pre dolaska izolatera trebalo bi da bude spremno sledeće:

• zid je završen, a beton ili malter su imali dovoljno vremena da sazru i osuše se prema uputstvu proizvođača, jer svež beton sadrži mnogo vode i traka se za njega ne drži,
• kod podruma je iskop dovoljno širok da se uz zid može bezbedno stajati i raditi gorionikom, a kosine ili podgrada iskopa su osigurane od obrušavanja,
• kod atike postoji skela ili bezbedan pristup i zaštita od pada,
• iz blizine su uklonjeni zapaljivi materijali, pre svega stiropor, drvo, folije i ambalaža,
• prodori cevi, kanalizacije i kablova su postavljeni unapred, jer je naknadno bušenje kroz gotovu izolaciju uvek slabo mesto,
• jasno je čime će se izolacija posle završetka zaštititi i ko će to uraditi.

Vreme igra veliku ulogu. Po kiši, magli i na orošenoj podlozi ne može se variti, jer se voda ispod trake pretvara u paru i stvara mehure. Na niskim temperaturama bitumen je krući i traka puca pri savijanju, zato proizvođači navode minimalnu temperaturu ugradnje. Trake modifikovane SBS-om se po pravilu mogu ugrađivati i po hladnijem vremenu nego obične oksidisane trake, ali i za njih važi podatak iz tehničkog lista.

Za vertikalne površine danas se gotovo isključivo koriste modifikovane bitumenske trake namenjene varenju, debljine najčešće oko 4 mm. Razlike su pre svega u vrsti bitumena, u nosećem ulošku i u završnoj obradi površine.

Vrsta bitumena

• SBS modifikovani bitumen (elastomerni) je elastičan, dobro podnosi pomeranja podloge i niske temperature i za vertikalne površine i detalje bira se najčešće,
• APP modifikovani bitumen (plastomerni) bolje podnosi visoke temperature i sunce, ali je krući i manje je pogodan za uglove i neravan zid,
• oksidisani bitumen je najjeftinija i najmanje elastična grupa i za varenje na vertikalne površine koristi se još samo izuzetno.

Noseći uložak

Uložak određuje čvrstoću i rastegljivost trake. Poliesterski filc je elastičan i otporan na kidanje, pa ima prednost kod podruma i na mestima gde objekat može da se pomera. Stakleni voal ili staklena tkanina su dimenzionalno stabilniji, ali pri pomeranju podloge pre mogu da puknu. Traka sa staklenim uloškom ima smisla tamo gde je podloga stabilna i nema opasnosti od sleganja.

Površina trake

Traka sa sitnim posipom ili tankom folijom na površini pogodna je ispod zemlje i ispod termoizolacije. Za atiku koja ostaje izložena suncu koristi se traka sa krupnijim posipom od škriljca, koji štiti bitumen od UV zračenja, ili se izolacija prekriva limenom opšivkom. Kada traka bez zaštite ostane na suncu, bitumen vremenom stari i puca.

Kada je bolje ne variti

Tamo gde se u blizini nalazi termoizolacija od stiropora, drvene konstrukcije ili PVC okviri prozora i vrata, otvoren plamen je rizik. Stiropor se na toploti topi i preti požar. Na takvim mestima koriste se samolepljive bitumenske trake, hladni bitumenski premazi, ili se redosled radova menja tako da se vari pre postavljanja termoizolacije. Kod cokle utopljene kuće to je često pitanje i rešava se pre početka radova.

U cenovniku postoji posebna stavka za varenje jednog sloja bitumenske trake na horizontalnu površinu. Materijal je često isti, ali je rad na zidu drugačiji i sporiji. Razlike ukratko:

• na horizontalnoj površini cela rolna se odmotava odjednom i pritiska nogom ili valjkom, a na zidu se radi sa isečenim komadima i svaki se zagreva i pritiska posebno,
• na zidu deluje gravitacija, topla traka ima sklonost da sklizne i da se odlepi na gornjoj ivici, zato su potrebni mehaničko pričvršćivanje i završna lajsna,
• na zidu ima više spojeva, uglova i prodora po kvadratnom metru, a svaki detalj traži vreme i iskustvo,
• radnik radi u neudobnom položaju, u iskopu ili na skeli, i teže vidi da li je bitumen u spoju pravilno iscureo,
• na horizontalnoj površini voda stoji i hidroizolacija je najviše opterećena u spojevima, a na zidu voda otiče, pa je najvažniji pravilan redosled preklopa i dobar završetak gore,
• vertikalnu izolaciju treba odmah posle završetka zaštititi od oštećenja pri zatrpavanju, dok je horizontalna po pravilu prekrivena betonom, košuljicom ili sledećim slojem sklopa.

U praksi to znači da, kada se izoluje podrum, predmer sadrži obe stavke: horizontalnu površinu ispod ili na temeljnoj ploči i vertikalnu površinu po obimu zidova. Kod ravnog krova je velika površina horizontalna, a vertikalni deo čini samo pojas duž atika i zidova, ali se baš tu najčešće odlučuje da li će krov prokišnjavati. Vertikalnu površinu merite po celoj razvijenoj visini, uključujući preklop na horizontalni deo i završetak, a ne samo do vrha terena.

Obim rada na vertikalnoj površini ne zavisi samo od broja kvadratnih metara. Na težinu posla utiče pre svega sledeće:

• visina zida, jer kod viših zidova traku treba nastavljati ili ankerovati i radi se sa skele,
• broj uglova, istaka, stubova i prodora, jer je ravan dugačak zid mnogo jednostavniji od razuđene osnove,
• stanje podloge, jer stari zid od kamena ili opeke bez sloja za izravnavanje treba prvo omalterisati ili izgletovati,
• uklanjanje stare izolacije, ostataka premaza i zemlje kod rekonstrukcije,
• pristup, jer uzak iskop uz susedovu ogradu ili atika bez skele znatno usporavaju rad,
• blizina zapaljivih materijala i prozora, koje treba zaštititi ili rešiti drugom tehnologijom,
• vremenske prilike, jer se po vlazi i hladnoći rad prekida.

Kod rekonstrukcije stare kuće često se dešava da najviše vremena odnese upravo iskopavanje, čišćenje i izravnavanje zida, a samo varenje je posle brže. Kod novogradnje sa ravnim betonskim ili blok zidom je obrnuto.

Vertikalna hidroizolacija je u sredini lanca radova i njen kvalitet zavisi od toga koliko se pojedini majstori dobro dogovore.

• sa zidarima i betoniracima: ravna podloga, zaobljene ivice, holkel u uglu i dovoljno zreo beton,
• sa vodoinstalaterima i električarima: sve prodore postaviti unapred, najbolje sa zaptivnom manžetnom ili prirubnicom na koju se traka može nastaviti,
• sa onima koji rade termoizolaciju podruma: lepak za XPS ploče mora biti pogodan za bitumen, jer lepkovi na bazi rastvarača oštećuju bitumen,
• sa onim ko zatrpava iskop: zatrpavanje tek posle provere izolacije, bez kamenja neposredno uz zid, u slojevima,
• kod krova sa limarom: limena opšivka atike treba da prekrije gornji završetak izolacije tako da voda ne može da prodre iza trake.

U stambenoj zgradi, na primer kod izolacije podruma ili krova, radovi se dogovaraju sa upravnikom i stambenom zajednicom, koja o njima odlučuje. Ako je izolacija deo većih građevinskih radova, proverite u nadležnom organu šta je prema važećim propisima o planiranju i izgradnji potrebno obezbediti. Nemojte se oslanjati na pretpostavku da nikakva dokumentacija nije potrebna.

Greške u vertikalnoj izolaciji su podmukle, jer ih posle zatrpavanja niko ne vidi. Pokažu se tek kao vlažne mrlje, izbijanje soli ili buđ u podrumu, ponekad posle više godina.

• podloga bez prajmera ili prašnjava, pa se traka drži samo za površinu i vremenom se ljušti,
• nedovoljno zagrevanje, pa se traka zalepi samo tačkasto i iza nje nastaju kanalići za vodu,
• pregrevanje, pa izgori noseći uložak, bitumen iscuri i traka na tom mestu izgubi čvrstoću,
• nedostatak mehaničkog završetka gore, pa se traka odlepi, savije i voda se sliva iza izolacije,
• gornja ivica izolacije ispod nivoa terena, pa voda sa cokle prodre iza nje, a izolacija po pravilu treba da se završi iznad terena,
• oštar ugao bez holkela, pa traka u uglu ne naleže i pri sleganju se pocepa,
• kratki ili pogrešno okrenuti preklopi, pa voda uđe u spoj,
• prodori obloženi samo kitom, koji vremenom očvrsne i odlepi se,
• nasip sa građevinskim šutom i kamenjem direktno na traku bez zaštitnog sloja,
• jedan sloj tamo gde deluje voda pod pritiskom.

Zaštita izolacije posle završetka je posebna, ali neophodna stvar. Ispod zemlje se po pravilu postavlja čepasta folija čepovima okrenutim ka zemlji, XPS ploče ili drugi zaštitni sloj. Zatrpavanje se radi u slojevima i pažljivo se nabija, da se izolacija ne pomeri i ne probuši.

Samo varenje je gotovo čim se traka ohladi, obično za nekoliko minuta. Ukupno trajanje radova ipak zavisi od pripreme. Prajmeru je prema uputstvu proizvođača potrebno od nekoliko sati do otprilike jednog dana da se osuši, po hladnom i vlažnom vremenu i duže. Svež malter ili sloj za izravnavanje mora da se osuši pre nanošenja prajmera. Betonu novih zidova treba vremena da iz njega izađe višak vlage, obično nekoliko nedelja.

Na vertikalnoj površini za dan se uradi manje metara nego na horizontalnoj, jer ima više detalja. Kod kuće jednostavne osnove i ravnog zida podrum je često izolovan za nekoliko dana, a kod razuđene osnove i starog zida treba računati na više vremena. Ne zatrpavajte odmah po završetku, već prvo pustite da se izolacija proveri i fotografiše.

O bezbednosti: pri radu sa otvorenim plamenom na licu mesta mora biti aparat za gašenje požara, a posle završetka mesto se još neko vreme proverava da negde ne tinja ostatak materijala. Boce sa propanom se ne ostavljaju u iskopu, gde se teži gas skuplja pri tlu. Ako osetite miris gasa ili izbije požar, napustite mesto i pozovite 112.

Samo varenje plamenom na zidu prepustite izolaterima. Rad sa gorionikom u iskopu ili na skeli je rizičan, a greška se teško otkriva. Pripremom podloge ipak možete znatno pomoći ekipi i biti sigurni da izolacija ima za šta da se drži.

1. Iskopati zemlju uz zid do dogovorene dubine samo u obimu koji je bezbedan, a dublji iskop prepustiti firmi sa podgradom.
2. Očistiti zid od zemlje, starih premaza i labavih delova čeličnom četkom i ostaviti ga da se osuši.
3. Ukloniti ispupčenja maltera i zaobliti oštre ivice.
4. Popuniti veće rupe i fuge reparaturnim malterom i ostaviti ga da sazri prema uputstvu proizvođača.
5. Pomesti ili usisati prašinu sa površine zida i sa horizontalne ivice temelja.
6. Premazati zid bitumenskim prajmerom četkom ili valjkom u ravnomernom tankom sloju, i to samo posle dogovora sa izolaterom o vrsti prajmera.
7. Ostaviti prajmer da se osuši prema tehničkom listu i zaštititi ga od kiše i prašine.
8. Ukloniti iz okoline stiropor, drvo i druge zapaljive materijale.

Preuzimanje obavite pre nego što se izolacija prekrije. Prođite zid celom dužinom i ivice spojeva pažljivo probajte tupom špahtlom, ne smeju da se podignu. Pri preuzimanju proverite:

• traka je zavarena celom površinom, bez mehura, nabora i odignutih ivica,
• na bočnim spojevima vidi se neprekidna traka iscurelog bitumena,
• preklopi su dovoljno široki i postavljeni tako da voda otiče preko njih, a ne u njih,
• u uglu postoji holkel i traka u njemu naleže bez šupljine,
• uglovi i prodori su dopunjeni zakrpama i čvrsto spojeni,
• donji preklop na horizontalnu izolaciju je neprekidan i zavaren,
• gornja ivica je završena lajsnom, ankerovana i zaptivena kitom,
• izolacija se završava iznad nivoa budućeg terena ili ispod limene opšivke atike,
• na traci nema progorelih mesta ni mehaničkih oštećenja,
• imate fotografije cele površine i detalja i podatke o ugrađenoj traci.