Prskana poliuretanska pena otvorenih ćelija debljine 30 do 35 cm

Pena otvorenih ćelija prema podacima proizvođača obično ima toplotnu provodljivost od oko 0,036 do 0,040 W/m·K. Izoluje, dakle, približno kao kvalitetna mineralna vuna. Sloj od 30 do 35 cm daje toplotni otpor od približno 8 do 9 m²·K/W. Projektanti takav nivo uglavnom predviđaju za krovove niskoenergetskih kuća i kuća gotovo nulte potrošnje energije.

Ova debljina se obično koristi u ovim situacijama:

• pretvaranje tavana u stambeno potkrovlje, kada želite krov utopljen na nivo novogradnje,
• novogradnja sa projektom koji računa na nizak koeficijent prolaza toplote krova,
• tavanica ispod hladnog tavana, koja se prska odozgo i iznad koje prostor ničim nije ograničen,
• zamena dvoslojnog sistema od mineralne vune (između rogova i ispod rogova) jednim neprekidnim slojem bez spojeva.

Zašto nije dovoljno uobičajenih 20 cm? Kod dobro utopljene kuće krov postaje mesto na kome odlazi veliki deo toplote, jer topao vazduh ide naviše. Svakih narednih deset centimetara oseti se u sobi u potkrovlju i leti, jer deblji sloj duže usporava zagrevanje od užarenog crepa ili lima. To je posebno važno u ravničarskim delovima Srbije, gde su letnje vrućine duge, a potkrovlja bez dobre izolacije postaju neupotrebljiva. Debeli sloj ipak donosi i veće zahteve prema konstrukciji, ponašanju vlage i postupku prskanja. O tome govori ostatak teksta.

U cenovniku pored ove varijante postoje još dve stavke, svaka sa svojom stranicom. Evo kratkog poređenja, da znate koju da izaberete:

• Pena otvorenih ćelija 20 do 25 cm: obično stane u dubinu uobičajenih rogova bez nadogradnje. Nanosi se najčešće u jednom do dva prolaza i manje se seče. Odgovara tamo gde je dovoljan standardan nivo utopljavanja ili gde nema prostora da se debljina krova poveća.
• Pena otvorenih ćelija 30 do 35 cm (ova varijanta): skoro uvek prelazi dubinu rogova, pa rogove treba nadograditi ili pripremiti roštilj. Prska se u više prolaza sa pauzama za hlađenje i nastaje više otpada. Posao traje duže i više zavisi od procene vlage u konstrukciji.
• Zatvorena struktura: pena veće gustine i manje toplotne provodljivosti. Skoro je nepropusna za paru i vodu i delimično ukrućuje konstrukciju. Nanosi se u tankim slojevima, pa se koristi pre svega za temelje, čelične hale, limene krovove, podrume ili mesta sa malo prostora. U debljini od 30 do 35 cm u drvenom krovu zatvorena pena se uobičajeno ne stavlja, jer bi drvo zatvorila sa obe strane i bila bi nepotrebno skupa.

U praksi se često dešava da kupac naruči debeli sloj, a pri njegovoj dubini rogova i ciljanoj vrednosti utopljavanja bilo bi dovoljno 25 cm. Važi i obrnuto: tanak sloj se nanese u potkrovlje koje treba da bude glavna spavaća soba, i leti je tamo vruće. Zato odluku oslonite na proračun toplotne zaštite ili bar na razgovor sa projektantom.

Debeo sloj pene prekrije rogove, kablove i prodore kroz krov. Sve što se zaboravi kasnije se rešava isecanjem. Zato se temeljna priprema isplati.

Krov i difuzna folija

Krov mora da bude zaptiven. Mesta koja prokišnjavaju, oštećen crep ili nedostajuće limarske opšivke popravljaju se pre prskanja. Pena bi vodu dugo zadržavala, a prokišnjavanje biste primetili tek posle nekoliko godina. Ispod pokrivača treba da postoji paropropusna, vodonepropusna (difuzna) folija ili drugi sklop koji proizvođač pene dozvoljava. Na stari bitumenski krovni karton preko daščane oplate, kakav se često sreće na kućama iz sedamdesetih i osamdesetih, pena otvorenih ćelija ne sme da se nanosi bez procene. Para bi se ispod kartona kondenzovala i drvo bi vlažilo.

Rogovi i nadogradnja

Rogovi u porodičnim kućama obično imaju dubinu od približno 14 do 20 cm. Da bi se sloj od 30 do 35 cm mogao naneti ravno i da bi se kasnije na njega pričvrstila podkonstrukcija gips-kartona, rogovi se nadograđuju. Na donju ivicu se pričvrste gredice ili daske postavljene na kant, ili se koriste distanceri sa letvama. Tesar ili investitor to mora da završi pre prskanja. Drvo treba da bude suvo, prema proizvođačima pene obično sa vlažnošću do približno 18 do 20 %.

Struja, dimnjak i prodori

Sve električne instalacije u ravni krova treba unapred položiti u zaštitne cevi, a razvodne kutije postaviti tako da posle prskanja ostanu dostupne. Taj posao radi električar sa odgovarajućom stručnom osposobljenošću, ne ekipa za penu. Oko dimnjaka pena ne sme da se prska direktno na telo dimnjaka. Po pravilu se ostavlja razmak koji propisuje proizvođač dimnjaka i koji traži dimničar, a prostor se popunjava negorivom mineralnom vunom. Ventilacija kanalizacije, prodori rekuperacije i krovni prozori treba da budu ugrađeni i opšiveni.

Dozvole i stambene zgrade

Samo utopljavanje sa unutrašnje strane ne menja izgled objekta. Ipak, često je deo pretvaranja tavana u stambeni prostor ili rekonstrukcije krova. Šta vaš konkretan zahvat zahteva, određuje se prema važećim propisima o planiranju i izgradnji, pa to unapred proverite u nadležnom organu vaše opštine. U stambenoj zgradi tavan i krov su zajednički delovi, pa se svaki radovi na njima dogovaraju sa upravnikom i stambenom zajednicom.

Ekipa dolazi kombijem u kome su dvokomponentna mašina, grejana creva i burad sa komponentama pene. Na gradilištu obično rade dva do tri čoveka: onaj koji prska, pomoćnik na crevu i neko ko seče višak i čisti.

1. Prekriti prozore, podove, stepenice i sve što ne sme da se isprlja. Pena se raspršuje i fini aerosol leti i nekoliko metara.
2. Proveriti temperaturu i vlažnost podloge i vazduha. Komponente i podloga moraju da budu u opsegu temperature koji navodi proizvođač. Zimi se potkrovlje često dogreva.
3. Naneti prvi prolaz uz samu foliju ili oplatu. Pena u njemu zalepi spojeve, ivice i uglove kod venčanice.
4. Napraviti pauzu za hlađenje. Pena pri očvršćavanju razvija toplotu, a kod predebelog jednokratnog nanosa može da se unutra pregreje, ispuca ili potamni. Proizvođači zato ograničavaju debljinu jednog prolaza, kod pene otvorenih ćelija obično na približno 15 do 20 cm.
5. Naneti sledeći prolaz ili prolaze do tražene debljine, sa malom rezervom preko ivice nadograđenih rogova.
6. Odseći višak dugom testerom ili posebnim sekačem u ravan rogova, da bi se na njih mogla pričvrstiti podkonstrukcija.
7. Proveriti debljinu ubodnom sondom, doprskati mesta gde nedostaje i počistiti otpad.

Kod debljine 30 do 35 cm nastaje osetno više otpada nego kod tanje varijante. Isto tako je važno da onaj koji prska ima nadograđene rogove kao jasnu vodeću ravan. Bez nje je teško održati ujednačenu debljinu.

Koliko traje

Za uobičajeno potkrovlje porodične kuće kod tanjeg sloja često je dovoljan jedan radni dan. Kod debelog sloja računajte na duže vreme, ponekad i na dva dana, jer ima više prolaza i pauza između njih. Pena je obično čvrsta na dodir posle nekoliko minuta, a seći se može uglavnom u roku od sat vremena. Potpuno očvrsne za približno 24 sata. Tokom prskanja, a prema uputstvu proizvođača još nekoliko sati do otprilike jedan dan posle, u kući ne bi trebalo da boravi niko bez zaštitne opreme, a prostor treba provetravati.

Kod debelog sloja razlike između jednostavnog i složenog krova izraženije su nego kod tanjeg, pa se to vidi i u zahtevnosti posla i u ceni.

Posao olakšava:

• jednostavan dvovodni krov sa ravnim rogovima i pravilnim razmacima,
• rogovi nadograđeni tačno na traženu debljinu, koji služe kao mera,
• prazno potkrovlje bez nameštaja, materijala i stare izolacije,
• dobar prilaz za creva od kombija,
• suvo drvo i odgovarajuća temperatura, pri kojoj nije potrebno dogrevanje.

Posao otežava:

• razuđen krov sa badžama, uvalama, grebenima i mnogo krovnih prozora,
• mnogo prodora i kutija koje treba zaobići i zaštititi,
• stara izolacija koju prvo treba izvaditi i izneti,
• neravni ili iskrivljeni rogovi, koji traže više sečenja,
• visoko i strmo potkrovlje, gde se radi sa skele ili pokretne platforme,
• zima, kada prostor i komponente treba duže dogrevati.

Pena otvorenih ćelija propušta vodenu paru, pa se kaže i da je difuzno otvorena. To je prednost, jer eventualna vlaga iz drveta može polako da se isuši. Kod debljine 30 do 35 cm ipak je važno gde se u sklopu para kondenzuje. Zimi topao, vlažan vazduh iz prostorija ide ka spolja i može da se kondenzuje uz hladnu krovnu foliju.

Mišljenja proizvođača se razlikuju. Neki uz odgovarajući sklop parnu branu ne traže, drugi je preporučuju naročito kod debelih slojeva i u prostorijama sa većom vlažnošću, kao što su kupatila. Pouzdano rešenje je proračun toplotne zaštite i difuzije vodene pare za vaš sklop prema važećim propisima o energetskoj efikasnosti i standardima SRPS EN. Projektant ili ovlašćeno lice za energetsku efikasnost u njemu izračuna da li je i kakva parna brana potrebna. Ako se postavlja, ide preko odsečene pene, ispod podkonstrukcije gips-kartona, a spojevi i nastavci na zidove se lepe trakama.

Ventilacija ispod pokrivača se ne sme zaboraviti. Pena ne sme da zatvori ventilacioni otvor kod strehe ni kod slemena, inače vlaga ispod pokrivača nema kuda da izađe. Kod krova sa daščanom oplatom i folijom ventilisani sloj se rešava odozgo, a kod krova samo sa folijom na rogovima pazi se da pena foliju ne ugne prema kontraletvama.

Majstori za gips-karton obično mogu da počnu sledećeg dana, kada je pena očvrsla i proverena. Podkonstrukciju ankerišu u nadograđene rogove, ne u penu. Kablovi ostaju u zaštitnim cevima, a kutije treba obeležiti, da ih niko ne zatvori pločama.

• Predebeo jedan prolaz: pena se unutra pregreje i ispuca, što se pokaže mirisom ili šupljinama koje se pri sečenju ne vide.
• Prskanje na vlažno drvo: pena se loše prima i uz ivice rogova nastaju fuge. Drvo ispod pene sporo se suši i može da buđa.
• Neujednačena debljina: u uglovima kod venčanice i oko krovnih prozora obično ima manje pene. Zimi se tu jave hladna mesta, a na gips-kartonu tamne fleke.
• Odvajanje od rogova: pena se pri očvršćavanju malo skupi, a na lošoj podlozi duž roga nastane procep. Termovizijska kamera ga pokaže kao hladnu traku.
• Pena na neodgovarajućoj foliji ili krovnom kartonu: kondenzacija i mokra oplata, što se otkrije tek pri popravci krova.
• Zalivene kutije i svetiljke: električar posle iseca penu i izolacija gubi kontinuitet.
• Pena tik uz dimnjak: to je rizik od požara, a pri pregledu dimnjaka ozbiljan nedostatak.
• Zatvoren ventilacioni otvor kod strehe: vlaga ispod pokrivača, inje i u gorem slučaju oštećene letve.
• Preduboko sečenje: umesto 30 cm u nekim poljima ostane nekoliko centimetara manje, što se može utvrditi samo merenjem.

Samo prskanje pene nije posao za laika. Zahteva posebnu mašinu, zaštitu disajnih puteva i iskustvo sa hemijskom reakcijom. Pripremu, međutim, možete da uradite sami i uštedite ekipi vreme. Električne instalacije prepustite električaru, a pri radu ispod strmog krova pazite na siguran oslonac.

1. Potpuno isprazniti potkrovlje, uključujući uskladištene stvari i ostatke materijala.
2. Izvaditi staru izolaciju i izneti je u zatvorenim vrećama. Raditi sa respiratorom, naočarima i rukavicama. Ako postoji sumnja na azbest, na primer kod starih salonit ploča, materijal prepustiti stručnjaku na procenu i ništa ne pomerati.
3. Pomesti i usisati prašinu sa rogova, venčanica i oplate.
4. Pregledati krov iznutra tokom kiše ili posle nje i obeležiti svako mesto koje prokišnjava.
5. Proveriti vlažnost drveta vlagomerom na više rogova i zapisati rezultate.
6. Proveriti da li su nadograđeni rogovi čvrsto pričvršćeni i da li su u jednoj ravni.
7. Fotografisati sve električne instalacije, kutije i prodore pre nego što ih pena prekrije.
8. Obezbediti prilaz za kombi i creva i dogovoriti priključak struje prema zahtevima ekipe.
9. Isplanirati gde će ukućani, deca i kućni ljubimci biti tokom prskanja i otprilike jedan dan posle.

Gotovu penu primajte pre montaže parne brane i gips-kartona, dok se još sve vidi. Zamolite izvođača da u vašem prisustvu izmeri debljinu sondom na više mesta, naročito u uglovima, kod venčanice i oko krovnih prozora. Ako prijem bude zimi, isplati se i snimanje termovizijskom kamerom, koje otkriva hladne trake. Kod novogradnje sa zahtevom za vazdušnu zaptivenost posle toga sledi test zaptivenosti, koji se radi tek posle postavljanja parne brane.

• debljina pene odgovara dogovorenih 30 do 35 cm i u uglovima i kod prodora,
• pena je neprekidna, bez pukotina, šupljina i potamnelih, pregrejanih mesta,
• duž rogova i uz zidove nema procepa,
• površina je odsečena u ravan nadograđenih rogova,
• ventilacioni otvori kod strehe i slemena su slobodni,
• oko dimnjaka je ispoštovan razmak i ispuna od negorivog materijala,
• električne kutije i prodori su dostupni i obeleženi,
• prozori, podovi i stepenice su očišćeni od pene,
• otpad je odvezen ili je dogovoreno ko će ga ukloniti,
• imate tehnički list pene i podatak o debljini i površini, koji se upisuje u zapisnik o prijemu.