Montaža letava ispod crepa i drugih preklopnih pokrivača

Preklopni pokrivač nije jedna celina. Svaki crep visi na letvi preko zadnjeg nosača, takozvanog zuba, i preklapa se sa susednim elementima. Zato razmak između letava nije proizvoljan. Određuje ga proizvođač pokrivača za konkretan tip crepa i nagib krova. Ako su letve preblizu, crep se preklapa više nego što treba i gornji red ne naleže. Ako su predaleko, preklop je mali i pri kosoj kiši ili mećavi voda i sneg ulaze ispod pokrivača.

Letve istovremeno nose opterećenje: težinu pokrivača, sneg, ljude koji rade održavanje i usisno dejstvo vetra koji pokušava da podigne crep. Na savremenim krovovima letve leže na kontraletvama, odnosno na letvama postavljenim uz rogove, iznad sekundarne hidroizolacione folije. Između folije i pokrivača tako nastaje provetreni sloj. Kroz njega izlazi vlaga, a voda koja prodre ispod crepa slobodno se sliva niz foliju do oluka.

Zašto se letve ne stavljaju direktno na foliju? Zato što bi pritisnule foliju na rogove i iznad svake letve bi se zadržavala voda. Upravo zato su kontraletve danas praktično standard, a letve se postavljaju tek preko njih.

Ova stavka podrazumeva da je podloga gotova. Krovopokrivač dolazi na krov na kome je već:

• krovna konstrukcija pregledana od strane tesara, bez trulih ili prelomljenih rogova,
• postavljena sekundarna hidroizolaciona folija sa preklopljenim i zalepljenim spojevima prema uputstvu proizvođača,
• montirane kontraletve, prave i u jednoj ravni,
• postavljen lim za oluk ili bar dogovoreno kako će se rešiti strehe,
• izabran konkretan tip pokrivača, uključujući sistem za sleme i zabat.

Poslednja stavka se najčešće zanemaruje. Bez tehničkog lista pokrivača letvisanje ne može da se proračuna. Proizvođač daje raspon u kome razmak letava može da se kreće, kao i udaljenost prve letve od strehe i poslednje letve od slemena. Kod limenog crepa sa fiksnim modulom razmak je tačno zadat i ne može se menjati. Ako se pokrivač bira tek posle letvisanja, postoji rizik da će letve morati da se skidaju i ponovo zakucavaju.

Ako se pri rekonstrukciji menjaju samo letve i pokrivač, stanje kontraletava i folije procenjuje se kada se krov otvori. Stari krov bez folije, gde su letve ležale direktno na rogovima, gotovo uvek se rešava dodavanjem folije i kontraletava. To je onda druga, kombinovana stavka.

Pre zamene pokrivača ili izmena na krovu proverite u nadležnom organu lokalne samouprave da li radovi podležu nekom postupku prema važećim propisima o planiranju i izgradnji. Nemojte unapred pretpostaviti da nikakva prijava nije potrebna. U stambenoj zgradi krov je zajednički deo zgrade, pa o radovima odlučuje stambena zajednica, odnosno upravnik.

Na gradilištu mora biti rešen rad na visini: skela ili zaštitna konstrukcija na strehi i osiguranje radnika. Letve služe kao oslonac za noge tokom montaže, ali nisu zaštitna oprema.

Presek prema razmaku oslonaca

Letva je mali nosač koji prelazi preko kontraletava. Što je veći razmak između kontraletava, odnosno između rogova, to letva mora biti deblja. Pri uobičajenom razmaku rogova na porodičnoj kući obično se koriste letve preseka približno 30 × 50 mm. Kod većeg razmaka rogova, težeg pokrivača ili većeg opterećenja snegom, na primer u planinskim krajevima, prelazi se na preseke od približno 40 × 60 mm. Odlučuje projekat ili preporuka proizvođača pokrivača, a ne navika.

Kvalitet i vlažnost drveta

Za letve se koristi smrčeva ili jelova građa klasirana po čvrstoći. Letva ne bi smela da ima velike čvorove preko celog preseka, pukotine ni krivljenje. Drvo treba da bude dovoljno suvo, orijentaciono do približno 20 % vlažnosti. Mokre letve se posle zakucavanja uvijaju i suše, redovi crepa se onda talasaju, a ekseri popuštaju. U praksi se često dešava da letve nedeljama stoje na gradilištu pod vedrim nebom. Pre montaže ih treba pregledati i izdvojiti iskrivljene komade.

Impregnacija

Koriste se letve impregnirane protiv insekata i gljivica koje razaraju drvo, najbolje fabrički, potapanjem ili pod pritiskom. Krajevi koji se seku na krovu naknadno se premazuju sredstvom prema uputstvu proizvođača impregnacije. Neobrađene površine reza su mesta gde se trulež najranije pojavi.

Spojna sredstva

Letve se zakucavaju pocinkovanim ili na drugi način zaštićenim ekserima, često prstenastim, koji bolje drže protiv izvlačenja. Dužina eksera bi obično trebalo da bude bar dva i po puta veća od debljine letve, da ekser prođe kroz letvu i kontraletvu i zabije se u rog. Neki krovopokrivači koriste vijke za drvo, naročito na vetrovitim lokacijama, recimo tamo gde duva jaka košava, ili gde je potrebno preciznije pritezanje. Obični nepocinkovani ekseri na krovu korodiraju i skraćuju trajnost spoja.

Proračun razmaka

Krovopokrivač najpre izmeri dužinu krovne ravni kod oba zabata i na sredini. Od ukupne dužine oduzme deo kod strehe i deo kod slemena koje propisuje proizvođač. Ostatak podeli na jednake razmake koji upadaju u dozvoljeni raspon. Cilj je da svi redovi crepa imaju isti preklop i da ne mora da se seče crep ispod slemena. Kod limenog crepa sa fiksnim modulom postupak je obrnut: razmak je zadat, a prilagođava se položaj poslednje letve kod slemena.

Letva na strehi i letva na slemenu

Prva letva kod strehe se podiže, obično za debljinu jedne letve ili prema sistemu pokrivača. Prvi red crepa nema ispod sebe drugi red na koji bi se oslonio, pa bi bez podizanja ležao ravnije od ostalih. Kod slemena se postavljaju poslednja letva i slemena letva u držačima, koja nosi slemenjake. Njena visina se podešava prema sistemu slemena.

Samo zakucavanje

1. Obeležiti položaj letava na krajnjim kontraletvama i zategnuti kanap ili koristiti laser.
2. Postaviti i zakucati podignutu letvu na strehi.
3. Nastaviti prema slemenu i kod svake letve proveravati razmak merom ili šablonom.
4. Zakucati letvu na svakom ukrštanju sa kontraletvom.
5. Nastavke letava uvek raditi na kontraletvi i smenjivati ih tako da ne budu svi iznad istog roga.
6. Usput proveravati kanapom da li su letve paralelne sa strehom.
7. Postaviti poslednju letvu i držače slemene letve prema sistemu pokrivača.
8. Dodati letve kod detalja i premazati površine reza.

Svaka letva bi trebalo da leži na najmanje tri oslonca. Kratki komadi letava koji prelaze preko samo jedne ili dve kontraletve slabo su mesto u ravni krova.

Detalji koji spadaju u letvisanje

• dodatne letve oko dimnjaka, krovnih prozora i badža prema uputstvu za montažu prozora ili opšivke,
• letve ili daske za uvalu, na koje se polaže lim ili traka za uvalu,
• grebene letve na četvorovodnim krovovima,
• ivične letve kod zabata za zabatni crep ili zabatnu opšivku,
• dodatne letve za snegobrane, gazišta i nosače solarnih panela, ako to zahteva njihov proizvođač,
• ventilaciona rešetka ili češalj protiv ptica na strehi, prema dogovoru.

Ovi detalji se u predračunima nekad obračunavaju posebno, a nekad su uključeni u cenu po m². Pre početka je dobro razjasniti šta stavka obuhvata.

U cenovniku ćete naći tri srodne stavke. Razlikuju se po obimu i po tome u kakvom je stanju krov pre početka radova.

• montaža letava ispod preklopnog pokrivača: samo horizontalne letve na već gotove kontraletve. Odgovara kada je kontraletve uradio tesar zajedno sa krovnom konstrukcijom i folijom, ili kada pri zameni pokrivača ostaju postojeće kontraletve i folija u dobrom stanju. Posao se zasniva pre svega na tačnom proračunu i jednakim razmacima,
• montaža kontraletava: samo letve uz rogove, preko folije. Njihov zadatak je da stvore provetreni sloj, pritisnu foliju i izravnaju ravan krova. Tu se rešavaju podmetanje, ravnost i zaptivanje prodora eksera kroz foliju,
• letvisanje i kontraletvisanje krova zajedno: jedna ekipa radi oba sloja u jednom potezu. To je uobičajeno na novogradnji i kod rekonstrukcije gde se dodaje folija. Prednost je što za ravan i razmake odgovara jedan izvođač.

Samo letvisanje naručujete kada neko drugi odgovara za kontraletve. Računajte s tim da krovopokrivač tada odgovara samo za svoj sloj. Ako su kontraletve krive, letve ih neće ispraviti. Letva prati podlogu i talas se prenosi na pokrivač. Dobar krovopokrivač zato pre početka pregleda kontraletve i nedostatke prijavi pre prvog eksera.

Najjednostavniji je dvovodni krov sa dve prave ravni, bez prodora, sa dobrim pristupom sa skele. Letve idu od zabata do zabata, proračun je jedan za celu ravan i posao brzo napreduje.

Posao produžavaju i otežavaju pre svega:

• četvorovodni i šatorasti krovovi, gde se svaka letva kod grebena koso seče,
• uvale, badže, više krovnih prozora i dimnjaka,
• različite dužine rogova u jednoj ravni, na primer kod mansardnih krovova, gde je potrebno više proračuna,
• pokrivač sa malim razmakom letava, na primer biber crep pri dvostrukom pokrivanju, gde je letava po m² znatno više,
• veći razmak rogova, koji zahteva deblje i teže letve,
• veliki nagib, visina zgrade i ograničen pristup za dizanje materijala,
• rekonstrukcije, gde treba skinuti stare letve i izvaditi ostatke eksera,
• vetar, kiša ili poledica, kada se na krovu ne može bezbedno raditi.

Na jednostavnom krovu porodične kuće iskusna ekipa od dva do tri čoveka obično završi letvisanje za jedan do dva dana. Razuđen krov sa mnogo detalja može trajati nekoliko puta duže. Letvisanje nema tehnološke pauze, sušenje ni vezivanje. Ipak, nije dobro dugo ostaviti foliju ispod letava bez pokrivača. Većina folija podnosi sunce samo ograničeno vreme prema podacima proizvođača, a letve bez pokrivača ne štite krov od kiše.

Letvisanje je kratak međukorak, ali se na njega oslanja mnogo zanata. Većina problema nastaje kada se nešto što je trebalo da bude gotovo ispod letava radi naknadno.

• tesar: predaje krovnu konstrukciju, foliju i kontraletve, a krovopokrivač proverava ravan i razmake,
• limar: lim na strehi, kuke za oluke i deo opšivki postavljaju se pre letava ili zajedno s njima, redosled treba dogovoriti,
• montaža krovnih prozora: prozor se ugrađuje u letvisanje sa dodatnim letvama prema uputstvu proizvođača prozora,
• solarni paneli: nosači se ankerišu u rogove, pa se njihov položaj rešava pri letvisanju, a ne tek na gotovom pokrivaču,
• gromobran: nosače i provodnike montira ovlašćeni električar ili izvođač gromobranskih instalacija, a krovopokrivač mu ostavlja pripremljena mesta,
• termoizolacija potkrovlja: radi se iznutra tek kada je krov pokriven, a ekseri od letava ne smeju da oštete parnu branu ako je već postavljena.

Ako planirate ventilacionu kapu, antenu ili krovni izlaz, isplati se da njihov položaj obeležite pre letvisanja. Krovopokrivač onda odmah dodaje letve oko prodora.

Greške u letvisanju često se pokažu tek pri postavljanju pokrivača, a neke čak posle nekoliko godina.

• nejednaki razmaci: redovi crepa ne mogu ispravno da se okače, nastaju zazori ili guranje, a ispod slemena crep mora da se seče,
• nepodignuta letva na strehi: prvi red leži ravnije, voda može da se vraća ispod pokrivača, a red izgleda ulegnuto,
• letve nisu paralelne sa strehom: redovi crepa idu koso ili talasasto, što se vidi i sa zemlje,
• nastavci letava iznad istog roga: nastaje oslabljeno mesto koje može da se ugne pod snegom,
• nedostaju ekseri na pojedinim ukrštanjima: letva pruži pri vetru ili hodanju i popušta,
• neimpregnirano ili mokro drvo: uvijanje letava, kasnije trulež na strehi i oko dimnjaka,
• letve postavljene direktno na foliju bez kontraletava: voda stoji iznad letava, folija se utiskuje, a u potkrovlju se pojavljuju mokre fleke,
• nedostaju dodatne letve kod dimnjaka i prozora: opšivka nema oslonac, a pokrivač kod detalja ne leži čvrsto,
• zatvoren provetreni sloj kod slemena ili strehe: vlaga ostaje ispod pokrivača, a zimi se na foliji stvara inje.

Većinu ovih grešaka otkriva jednostavan postupak: probno kačenje dva ili tri reda crepa na jednoj ravni, pre nego što se cela isporuka iznese na krov.

Gotovo letvisanje proverite pre postavljanja pokrivača, dok se sve lako može ispraviti. Razmak izmerite na više mesta, kod oba zabata i na sredini. Paralelnost proverite kanapom zategnutim duž letve. Pogledajte i detalje koji se posle pokrivanja više ne mogu proceniti.

• razmak letava odgovara tehničkom listu izabranog pokrivača i jednak je u celoj ravni,
• letva na strehi je podignuta prema sistemu pokrivača,
• slemena letva i njeni držači postavljeni su na pravoj visini,
• letve su paralelne sa strehom i leže u jednoj ravni, bez vidljivih talasa,
• letva je zakucana na svakom ukrštanju sa kontraletvom,
• nastavci letava leže na kontraletvama i smenjuju se,
• svaka letva leži na najmanje tri oslonca,
• drvo je impregnirano, a površine reza premazane,
• dodatne letve kod dimnjaka, prozora, uvale, grebena i zabata su postavljene,
• mesta za snegobrane, solarne panele i gromobran su pripremljena,
• folija nije oštećena, a provetreni sloj kod strehe i slemena je slobodan,
• probno okačeni redovi crepa naležu bez zazora i bez guranja.