Montaža i betoniranje slivnika za tuš kabinu

Postupak zavisi od konkretnog slivnika, pa vodoinstalater uvek radi prema uputstvu proizvođača. Princip je ipak sličan:

1. Proveriti odvodnu cev: da je prohodna i čista i da njen položaj i pad dozvoljavaju povezivanje.
2. Očistiti i izravnati podlogu. Mora biti čvrsta, bez pukotina i šupljina.
3. Uz zidove postaviti ivične dilatacione trake, da se estrih ne oslanja na zidove.
4. Postaviti slivnik na podesive nožice ili nosače. Visinu podesiti tako da gornja ivica kasnije bude u ravni sa pločicama i libelom proveriti ravan uzduž i popreko.
5. Povezati odvod slivnika na kanalizaciju, obično plastičnim HT cevima. Spoj treba da bude zaptiven, ali blago elastičan.
6. Sipati vodu u slivnik i pratiti da li otiče ravnomerno i da li spoj kaplje.
7. Oblepiti slivnik trakom da u njega ne uđe beton, pa ga postepeno zaliti. Smešu razastirati ravnomerno, da ne pomeri slivnik.
8. Izvući estrih u pad prema slivniku i ostaviti ga da sazri.

Zašto toliko provera pre betona? Zato što se sve što je ispod estriha kasnije popravlja samo razbijanjem. Nekoliko minuta sa libelom i kofom vode uštedi mnogo živaca.

Slivnici se prave od plastike ili od nerđajućeg čelika. Plastično telo je lako i za običan kućni tuš sasvim dovoljno. Inoks slivnici su otporniji i biraju se tamo gde se tuš koristi često ili gde je potrebno robusnije rešenje.

Važniji od materijala su način odvoda i ugradna visina:

• Horizontalni odvod izlazi bočno i povezuje se na cev koja ide kroz pod. To je uobičajeno rešenje, ali traži dovoljnu visinu slojeva poda.
• Vertikalni odvod ide pravo dole, na primer kroz ploču ispod kupatila ili u pripremljenu cev. Koristi se kada u podu nema mesta za vodoravno vođenje.
• Niski slivnici sa manjom ugradnom visinom pomažu pri adaptacijama, gde se pod ne može mnogo podići.

Slivnik se uglavnom postavlja uz zid. Pod tada pada samo u jednom smeru, pločice se lakše seku, a voda ravnomerno otiče. Kvalitetni podni slivnici imaju sifon protiv neprijatnih mirisa i izrađeni su prema standardu SRPS EN 1253. To vredi proveriti u tehničkom listu.

U novogradnji je montaža jednostavnija. Visina estriha se planira unapred, odvod se vodi tačno tamo gde treba, a pad se pravi već pri betoniranju. Pri adaptaciji se često ispostavi da je stari pod prenizak ili da odvod nije tamo gde bi trebalo. Tada se seče kanal u ploči, premešta cev ili se ceo pod podiže.

Obim i zahtevnost posla najčešće povećavaju:

• mala visina poda, zbog koje treba tražiti niski slivnik ili seći kanal,
• premeštanje ili produžavanje odvodne cevi,
• neravna ili ispucala podloga koju prvo treba popraviti,
• podno grejanje, koje se mora uskladiti sa položajem slivnika i debljinom estriha,
• loš pristup, na primer stan na višem spratu bez lifta.

U stambenoj zgradi pre radova proverite gde ide zajednička vertikala i da li za zahvat na njoj treba saglasnost upravnika ili stambene zajednice. Ako bi se dirala noseća konstrukcija ili se više razbijala međuspratna ploča, potrebno je postupiti prema važećim propisima o planiranju i izgradnji. Šta tačno vaš posao zahteva, proverite u nadležnom organu lokalne samouprave.

Samo betoniranje još ne čini tuš vodonepropusnim. Cementni estrih propušta vodu, pa se na gotovu i sazrelu podlogu nanosi elastična hidroizolaciona masa, obično u dva sloja. U prvi sloj se utapaju zaptivne trake u uglove, na spoj zida i poda i oko slivnika. Mnogi slivnici imaju fabrički zalepljenu zaptivnu traku, koja se utapa direktno u hidroizolaciju.

Najrizičnija mesta su spoj slivnika sa izolacijom i ugao gde se slivnik sastaje sa zidom. Curenje se tu često pokaže tek posle nekoliko meseci, na primer kao vlažna fleka na zidu susedne sobe ili na plafonu komšije ispod.

Kada se izolacija osuši prema uputstvu proizvođača, tuš se potopi vodom i tako ostavi neko vreme. Pločice se postavljaju tek kada je jasno da voda nigde ne curi. Vodite računa i o vremenu: cementni estrih obično traži nekoliko dana da izdrži hodanje, a duže dok se na njega ne može nanositi izolacija i lepiti pločice. Tačna vremena navodi proizvođač smeše. Dok sazreva, estrih treba zaštititi od promaje i direktnog sunca.

• Loš pad. Obično se radi oko 1,5 do 2 % prema slivniku. Kod manjeg pada voda stoji u uglovima, a kod neravnomernog curi van tuša.
• Pomeren slivnik. Ako nije dobro podupret, beton ga pri ugradnji podigne ili nakrivi. Rešetka onda nije u ravni sa pločicama.
• Tanak sloj betona iznad cevi. Cev treba da bude pokrivena dovoljnim slojem estriha, obično oko 4 cm, inače se javljaju pukotine.
• Krut ili nezaptiven spoj sa odvodom. Posledica su neprijatni mirisi i voda ispod estriha.
• Izostavljene trake ili jedan tanak sloj izolacije. Ušteda na hidroizolaciji se najskuplje plaća, jer popravka znači skidanje pločica.
• Pločice bez probe vodom. Greška se tada traži tek kada je kupatilo završeno.

Pri preuzimanju vredi proći ove tačke pre postavljanja pločica, pa ponovo na kraju:

• gornja ivica slivnika je na visini budućih pločica i u ravni,
• slivnik se ne pomera kada se pritisne i oko njega nema šupljina,
• prosuta voda otiče ravnomerno i u tušu ne ostaju bare,
• spoj sa odvodom je ispitan pre betoniranja i nije kapao,
• estrih oko slivnika nema pukotine,
• izolacija je u dva sloja, sa trakama u uglovima i oko slivnika,
• proba potapanjem vodom urađena je pre postavljanja pločica,
• sifon je na mestu i iz odvoda se ne oseća kanalizacija,
• rešetka i sifon mogu da se izvade radi čišćenja,
• imate uputstvo za montažu i tehnički list slivnika za slučaj reklamacije.