Ugradnja i usecanje podžbuknog tela

Pod pojmom podžbukno telo ljudi podrazumevaju različite stvari. Najčešće je to telo podžbukne baterije za tuš ili kadu, telo zidne baterije za lavabo ili ugradni WC modul, odnosno metalni ram sa ugradnim vodokotlićem. Postupak je sličan, a razlika je u dimenzijama i u tome koliko zida treba skinuti.

Za bateriju je dovoljan otvor za samo telo i kanali za dovod hladne i tople vode. Kod WC modula u zidanom zidu često se obrađuje veći deo zida, ili se ram postavi ispred zida i obloži gips-kartonom. U pregradi od gips-kartona ništa se ne useca, telo se pričvrsti zavrtnjima za metalnu potkonstrukciju ili za montažnu ploču.

Ako taster za WC treba da ima osvetljenje ili elektronsko upravljanje, dovod struje do njega radi električar sa odgovarajućom licencom, a ne vodoinstalater.

Obeležavanje položaja

Prvo se prema uputstvu proizvođača obeleže osa tela, visina i položaj priključaka. Baterija za tuš se obično postavlja otprilike od 100 do 120 cm iznad poda, u zavisnosti od visine ukućana i od toga da li imate i tuš sa gornjom glavom. Kod WC modula visina šolje i tastera podešava se po uputstvu, a ram za to ima oznake. Dobar majstor istovremeno razmisli o rasporedu pločica, kako komande ne bi nezgodno pale na fugu ili ivicu pločice.

Usecanje otvora i kanala

Kanali se rade glodalicom za zid sa usisavanjem, a otvor za telo krunom ili kombinovanim čekićem. Dubina zavisi od tela, u praksi je to obično otprilike od 7 do 12 cm. Kanali se vode vertikalno ili horizontalno, nikako koso, da bi se kasnije moglo pretpostaviti gde u zidu prolazi cev.

Postavljanje na pravu dubinu

Ovo je najvažniji korak. Većina tela na zaštitnom plastičnom poklopcu ima oznake minimalne i maksimalne dubine, koje se odnose na završnu površinu zida, zajedno sa lepkom i pločicama. Telo se zato podešava prema budućim pločicama, a ne prema golom zidu. Mora biti u libeli i vertikalno, inače će rozetna ili taster stajati iskrivljeno.

Pričvršćivanje i povezivanje

Telo se mehanički pričvrsti za zid zavrtnjima ili nosačima, a zatim se fiksira malterom ili gipsanom masom. Sama montažna pena nije dovoljna, jer telo može da popusti dok okrećete ručicu i pri hidrauličnim udarima. Zatim se povezuju dovodi od višeslojnih plastično-aluminijumskih, PPR ili bakarnih cevi, u zavisnosti od sistema koji imate u stanu.

Ispitivanje pritiska i zaptivanje

Pre zatvaranja zida radi se ispitivanje pod pritiskom prema uputstvu proizvođača cevi. Tek kada spojevi izdrže, zid se zakrpi. U mokrom delu kod tuša sledi hidroizolacija sa posebnim manžetnama oko izvoda, da voda ne bi curila iza pločica.

Koliko je posao zahtevan, a time i koliko košta, najviše zavisi od zida u koji se telo ugrađuje.

• gas-beton (siporeks) i gips-karton su najjednostavniji, seku se lako i brzo,
• puna i šuplja opeka su uobičajene, ali kod šuplje opeke otvor treba dobro popuniti da bi telo držalo,
• beton i armiranobetonski paneli su najtvrđi, usecanje je sporo, bučno i prašnjavo, a često se naiđe na armaturu,
• star mešoviti zid (opeka sa betonom, razne prepravke) donosi iznenađenja i telo se u njemu teže ankeriše.

Posao se produžava i ako je dovod vode daleko, ako cevi treba voditi kroz drugu prostoriju, ako staru instalaciju prvo treba zameniti ili ako je baterija složenija, sa više izlaza. Pomaže kada je kupatilo već oboreno do golog zida i kada ste unapred izabrali tačan model baterije i pločice.

U zgradama, naročito montažnim od betonskih panela, zidovi oko kupatila su često noseći. U noseći zid se ne sme useći bilo kako, jer horizontalni kanali i veći otvori mogu da oslabe konstrukciju. Pre radova zato se obratite upravniku zgrade ili stambenoj zajednici i proverite koja pravila važe u zgradi.

Zahvati na nosećim konstrukcijama spadaju u građevinske radove i rade se prema važećim propisima o planiranju i izgradnji. Da li je potrebna prijava radova ili neki drugi postupak, proverite u nadležnom organu vaše opštine. Kod većeg zahvata u noseći zid obično je potrebna procena statičara. Često rešenje je instalaciona predzidna obloga od gips-kartona, u koju se telo ugradi bez usecanja u noseći zid.

• pogrešna dubina tela: ako je preduboko, produžni nastavak možda neće biti dovoljan, a ako je preplitko, rozetna odstoji od pločica,
• telo nije u libeli: ručica ili taster stoje iskrivljeno i to se ne može ispraviti bez razbijanja,
• izostavljeno ispitivanje pritiska: spoj koji curi pokaže se kao vlažna fleka na zidu ili kod komšije,
• pričvršćivanje samo penom: telo se vremenom pomeri i ošteti zaptivanje ili pločice,
• izostavljena hidroizolacija oko izvoda: voda curi iza pločica i zid vlaži,
• bačeno uputstvo za montažu: pri servisu ili zameni uloška teško se nalaze rezervni delovi.

U praksi se često dešava da investitor izabere pločice tek posle ugradnje tela. Ako druga pločica sa lepkom ima drugačiju debljinu od planirane, telo ne odgovara. Zato je dobro da pločice izaberete unapred i da se vodoinstalater i keramičar dogovore.

Pre zatvaranja zida i postavljanja pločica prođite sa majstorom kroz ove tačke:

• telo je čvrsto pričvršćeno i ne pomera se kada ga pritisnete,
• u libeli je i vertikalno, a osa se poklapa sa obeležavanjem,
• dubina odgovara oznakama na poklopcu u odnosu na planirane pločice,
• hladna i topla voda su povezane na pravu stranu,
• ispitivanje pritiska je urađeno i spojevi su suvi,
• zaštitni poklopac tela je ostao na mestu da ne bi ušao malter,
• oko izvoda u mokrom delu postavljene su hidroizolacione manžetne,
• imate fotografiju zida sa trasom cevi pre zatvaranja,
• uputstvo za montažu i dokumentacija za telo su sačuvani za budući servis.