Montaža i postavljanje drvenih gazišta sa čelima

Postupak je sličan i sa čelima i bez njih. Čela donose jedan korak više i više posla oko preciznog naleganja.

1. Merenje svakog stepenika posebno. Betonsko stepenište gotovo nikad nema sve stepenike iste niti prave uglove. Stolar na svakom stepeniku meri visinu, dubinu, ravnost i vlažnost podloge.
2. Izrada ili prilagođavanje delova po meri. Gazišta se seku prema stvarnom obliku stepeništa, a ne prema projektu. Visine čela se podešavaju tako da poravnaju sitne razlike u betonu.
3. Priprema podloge. Beton se očisti od prašine i masnoće, premaže se prajmerom, a veće neravnine se izravnaju masom ili izbruse.
4. Postavljanje čela i gazišta. Delovi se lepe elastičnim lepkom za spoj drveta i betona, najčešće poliuretanskim ili na bazi MS polimera. Zavisno od podloge, lepljenje se dopunjuje skrivenim mehaničkim pričvršćivanjem. Svaki stepenik se posle postavljanja proveri libelom i optereti dok se lepak ne stegne.
5. Završni detalji. Razmak uz zid se prekrije lajsnom ili elastičnim kitom, sitne fuge se zakituju, a ako gazišta nisu stigla sa gotovom završnom obradom, nanosi se lak ili ulje.

Kod čeličnog stepeništa između drveta i metala stavlja se elastična podloška, da se vibracije ne prenose na drvo i da stepenik ne lupka.

Postoje dva slična posla: montaža samo drvenih gazišta i montaža gazišta sa čelima. Razlika je u tome šta ostaje vidljivo.

• Samo gazišta: drvo se postavlja samo na vodoravnu površinu. Čela betonskih stepenika treba rešiti drugačije, na primer malterom, glet masom ili bojom koju nanosi moler. Ova varijanta je jednostavnija i brža.
• Gazišta sa čelima: drvetom se oblaže i uspravni deo, pa stepenište izgleda kao jedna celina. Više se meri i prilagođava, jer se spoj gazišta i čela dobro vidi i u njemu ne sme ostati fuga.

Zašto ljudi biraju čela? Prekrivaju neravna betonska čela, štite ih od udaraca obućom, lakše se održavaju, a porodice sa malom decom cene što noga nigde ne propada. Čelo može biti od istog drveta kao gazište, od drveta kontrastne boje ili od lakirane MDF ploče, koja se lepo slaže sa belim vratima i štokovima.

Za stepenice se koristi tvrdo drvo, najčešće hrast, zatim bukva ili jasen. Hrast dobro podnosi habanje i ima izraženu šaru, bukva je nešto mekša i osetljivija na vlagu.

• Masivna gazišta iz jednog komada ili od lepljenih lamela mogu se kasnije više puta brusiti i obnavljati.
• Višeslojna gazišta sastavljena od nekoliko slojeva stabilnija su po obliku i manje se krive, pa su dobra za široke stepenike.

Gazišta su obično debela oko 30 do 40 mm, čela su tanja. Deblje gazište je čvršće i podnosi više brušenja, ali i podiže svaki stepenik. Za površinu se koristi lak, koji pravi otporan sloj, ulje, koje čuva prirodan izgled, ili tvrdo uljani vosak kao kompromis. Kod stepenica vredi misliti i na zaštitu od klizanja, bilo u laku, bilo u obliku žlebova uz ivicu.

Najjednostavnije je pravo stepenište sa ravnim, suvim betonom i stepenicima približno istih mera. Posao, a time i cenu, povećavaju:

• neravan ili oštećen beton, koji treba izravnati i popraviti na ivicama,
• uklanjanje stare keramike, kamena, PVC obloge ili starih gazišta,
• zavojito ili lomljeno stepenište, gde svaki stepenik ima drugačiji oblik,
• čela, zaobljene ivice i spoj sa postojećom ogradom,
• ugradna LED rasveta ili aluminijumske zaštitne ivice.

Važan detalj na koji se često zaboravlja: drvena obloga podiže svaki stepenik za debljinu gazišta. Prvi stepenik od poda i poslednji uz gornji pod zato ispadnu drugačije visine ako se o tome nije mislilo još pri planiranju podova. Svi stepenici treba da budu iste visine, to je i osnovni zahtev tehničkih propisa i standarda SRPS EN za geometriju stepeništa.

Zamena obloge na postojećem stepeništu je uobičajen završni zanatski radovi. Ako biste menjali i samu konstrukciju stepeništa, postupak proverite u nadležnom organu, prema važećim propisima o planiranju i izgradnji. U stambenoj zgradi svaku izmenu na zajedničkom stepeništu unapred dogovorite sa upravnikom ili stambenom zajednicom.

Većina problema se ne pokaže odmah, već posle nekoliko meseci ili posle prve grejne sezone.

• Vlažna ili prašnjava podloga. Lepak ne drži celom površinom, ispod gazišta ostaju šupljine i stepenik počne da škripi.
• Drvo koje se nije prilagodilo prostoriji. Gazišta treba da odstoje nekoliko dana u prostoriji gde će se montirati. Vazduh tamo treba da ima približno 40 do 60 % relativne vlažnosti, a montira se tek kada se malteri i estrisi osuše.
• Tvrd ili univerzalni lepak. Drvo radi, i ako spoj nije elastičan, puca ili se odlepi.
• Nema razmaka uz zid. Drvo se pri vlazi širi, a kada nema kuda, gazište se izdigne ili pukne.
• Površno merenje. Razliku od nekoliko milimetara između stepenika noga oseti i ljudi se na takvom stepeniku spotiču.

Pri preuzimanju prođite stepenicama gore i dole, polako i normalnim tempom, i obratite pažnju:

• da li neki stepenik pri nagazu škripi, ugiba se ili pomera,
• da li su svi stepenici iste visine, uključujući prvi i poslednji,
• da li gazišta imaju isti prepust preko čela,
• da li su gazišta vodoravna i ivice u istoj liniji,
• da li spoj gazišta i čela nema vidljivu fugu,
• da li je uz zidove ostavljen razmak prekriven lajsnom ili kitom,
• da li je završna obrada ujednačena, bez curenja i neobrađenih mesta,
• da li ste dobili informaciju kada se stepenice mogu punom snagom koristiti i kako se površina održava.