Montaža krovnih letava i kontraletava

Ova dva posla na krovu uvek idu zajedno, ali svaki ima svoj zadatak.

Kontraletve se zakucavaju uspravno, tačno po osi rogova, u pravcu pada krova od strehe ka slemenu. One pritiskaju krovnu foliju uz rogove i podižu letve iznad nje. Tako nastaje provetreni sloj kroz koji vazduh struji od strehe do slemena i odnosi vlagu i kondenzat. Ako vetar ubaci kišu ili sneg ispod pokrivača, voda može da se slije niz foliju sve do oluka. Visinu tog sloja određuje debljina kontraletve, a ne opterećenje.

Letve ispod crepa postavljaju se vodoravno i zakucavaju na kontraletve. Svaki red crepa kači se o jednu letvu, zato je ovde presudan tačan razmak. Između kontraletava letve rade kao male grede, pa se njihov presek bira prema razmaku rogova i opterećenju od pokrivača i snega.

Zašto ne može jedno bez drugog? Bez kontraletava letve bi ležale direktno na foliji, voda bi se zaustavljala kod svake letve, a krov ne bi imao kako da diše.

Redosled slojeva je uvek isti: folija ide na rogove pre kontraletava, nikada obrnuto.

1. Tesar pregleda krovnu konstrukciju: da li su rogovi u jednoj ravni, suvi i bez truleži ili napada insekata. Ravan proverava kanapom zategnutim preko krovne površine, a rogove podmeće ili poravnava.
2. Meri stvarnu dužinu rogova od strehe do slemena. Ona se od projekta često razlikuje za nekoliko centimetara.
3. Razvlači krovnu foliju paralelno sa strehom, odozdo nagore, sa preklopom traka prema uputstvu proizvođača (obično oko 10 cm, kod manjeg nagiba više). Kod strehe je uvodi u oluk ili na okapni lim.
4. Na rogove ili na donju stranu kontraletava lepi zaptivnu traku, koja zaptiva rupe od eksera.
5. Zakucava kontraletve po osi rogova pocinkovanim ekserima ili vijcima koji moraju sigurno da uđu u rog. Kod slemena i u uvalama ostavlja prolaz za vazduh.
6. Postavlja prvu letvu kod strehe i poslednju kod slemena prema uputstvu za montažu crepa, ostatak deli na jednaka polja i prenosi oznake na obe krajnje kontraletve.
7. Po kanapu zakucava ostale letve, svaku u svaku kontraletvu. Nastavke letava uvek pravi iznad kontraletve i u susednim redovima ih smenjuje.

Uobičajeni preseci letava su 30 × 50, 40 × 50 i 40 × 60 mm. Pravilo je jednostavno: što su rogovi razmaknutiji i pokrivač teži, letva treba da bude jača. Kod obične porodične kuće sa crepom najčešće se koristi 40 × 50 mm. Kod retkih rogova ili u krajevima sa više snega bira se 40 × 60 mm. Preslaba letva se ne vidi odmah, nego tek kod prvog obilnog snega, kada se ugne ceo red crepa.

Kontraletva se bira prema tome koliki provetreni sloj krovu treba. Za običan dvovodni krov dovoljan je niži profil. Kod manjeg nagiba, dugih rogova, badža i uvala, gde vazduh slabije struji, stavlja se viša kontraletva.

Razmak letava ispod crepa zavisi od pokrivne dužine konkretnog crepa i od nagiba krova. Kod manjeg nagiba letve moraju biti gušće, da bi se redovi više preklapali. Merodavne vrednosti daje uputstvo proizvođača, a njegovo poštovanje obično je i uslov garancije na crep. Zato se razmak ne prepisuje sa druge kuće i ne procenjuje. Limeni pokrivači imaju svoja pravila prema modulu profila, pa se letvisanje za crep ne može samo preneti na lim.

Drvo vredi pogledati već pri prijemu. Letve treba da budu sušene (vlažnost otprilike do 20 %), klasirane po čvrstoći, bez velikih prolaznih čvorova i impregnirane protiv insekata i gljivica. Pre montaže ostavite ih nekoliko dana na gradilištu, složene sa podmetačima i pokrivene, ali ne hermetički umotane.

Najbrže ide jednostavan dvovodni krov na novoj, ravnoj konstrukciji. Posao postaje zahtevniji, a time i skuplji, uglavnom zbog sledećeg:

• razuđen krov sa badžama, uvalama, grebenima, dimnjacima i krovnim prozorima, gde ima više merenja i sečenja,
• rekonstrukcija, kada prvo treba skinuti stare letve, izvući eksere i popraviti krive ili oštećene rogove,
• mali nagib, koji traži gušće letvisanje, kvalitetniju foliju i zaptivne trake,
• loš pristup krovu i potreba za skelom.

Ovo je rad na visini, pa ga treba da radi tesar sa propisnim osiguranjem i skelom, a ne vlasnik sam. Pre zamene pokrivača ili zahvata na krovnoj konstrukciji proverite u nadležnom organu šta je za vaš objekat potrebno prema važećim propisima o planiranju i izgradnji. U stambenoj zgradi o krovu odlučuje stambena zajednica, a dogovor ide preko upravnika.

• izostavljene kontraletve ili prenizak provetreni sloj, pa kondenzat nema kuda da izađe i polako oštećuje drvo i izolaciju potkrovlja,
• folija razvučena preko kontraletava umesto direktno na rogove,
• nedostaje zaptivna traka, pa je svaki ekser moguće mesto prokišnjavanja,
• razmak letava „od oka”, koji se otkrije tek kod slemena, kada poslednji red crepa ne izađe,
• vlažna ili neimpregnirana građa, koja se posle ugradnje vitoperi,
• nastavci letava u slobodnom polju i nezaštićeni ekseri koji vremenom rđaju,
• provetreni sloj zatvoren kod slemena, u uvali ili oko krovnog prozora.

U praksi se često dešava da se ove greške pokažu tek posle nekoliko sezona, kada popravka znači skidanje gotovog pokrivača.

Ispraviti razmak sada je pitanje minuta. Kada se postave prvi redovi crepa, to je već demontaža. Pre prijema proverite:

• gledano od strehe, letve su prave, bez talasa i preloma,
• broj redova je isti na obe strane krova,
• razmak letava i položaj prve i poslednje letve odgovaraju uputstvu proizvođača crepa,
• ni letve ni kontraletve se ne pomeraju i ne ugibaju kada se pritisnu,
• kontraletve leže po osi rogova i ispod njih je zaptivna traka,
• nastavci letava su iznad kontraletava i smenjuju se u susednim redovima,
• provetreni sloj je prohodan od strehe do slemena, i oko dimnjaka i prozora,
• folija nije pocepana i kod strehe je uvedena u oluk,
• slojevi su fotografisani pre pokrivanja, za slučaj reklamacije.