Postavljanje difuzne folije

Ova folija se često zove i sekundarna hidroizolacija. Krovni pokrivač je prva zaštita od vode, folija je druga. Po mirnom vremenu gotovo da ne radi ništa. Pri jakom vetru, kosoj kiši ili kada se sneg topi na krovu, voda ipak može da prođe kroz spojeve crepa. Tada folija odlučuje da li će krovna konstrukcija i izolacija ostati suve.

Najveći značaj ima kod stambenog ili utopljenog potkrovlja. Mokra mineralna vuna izoluje mnogo slabije, a drvo koje dugo vlaži može da napadne buđ ili trulež. Takvi problemi se često pokažu tek posle nekoliko sezona, kada se na plafonu pojave fleke.

Ljudi foliju često mešaju sa parnom branom. Difuzna folija ide sa spoljne strane izolacije, dakle ispod pokrivača, i paru pušta napolje. Parna brana se postavlja sa unutrašnje strane, ispod gips-kartona, i sprečava da vlaga iz prostorija uđe u izolaciju. Svaki sloj ima svoj zadatak, pa se ne mogu zameniti jedan drugim.

Kontaktna ili nekontaktna

Kontaktna folija je visoko paropropusna, pa može da leži direktno na termoizolaciji ili na daščanoj oplati. Koristi se kod utopljenih krovova, gde između izolacije i folije nema mesta za vazdušni sloj.

Nekontaktnoj foliji treba provetreni prostor ispod nje. Više odgovara starijim krovovima i krovovima bez stambenog potkrovlja. Ako se položi direktno na izolaciju, vlaga može da ostane zarobljena u konstrukciji.

Ispod lima ili ispod crepa

Lim se brzo zagreva i brzo hladi, pa se ispod njega lako stvara kondenz. Zato se ispod limenog pokrivača bira otpornija membrana i posebno se pazi na provetravanje. Folija mora da izdrži i hodanje majstora po krovu dok se lim postavlja.

Ispod glinenog ili betonskog crepa folija pre svega štiti od kiše i snega koje nanese vetar. Ona radi zajedno sa kontraletvama, letvama i provetrenim slojem. Izbor zato zavisi od vrste pokrivača, nagiba krova, vrste izolacije i načina provetravanja. Jednostavnija folija može da bude dovoljna iznad neutopljene garaže, dok iznad stambenog potkrovlja ima smisla kvalitetnija membrana. Za šta je koja folija namenjena uvek piše u tehničkom listu proizvođača.

Ovo je rad na visini, koji izvodi tesar ili krovopokrivač sa zaštitom od pada. Postupak obično izgleda ovako:

1. Proveriti krovnu konstrukciju: ravnost rogova, stanje drveta, spoj kod strehe, dimnjaka i krovnih prozora. Vlažno ili oštećeno drvo prvo se popravi.
2. Pripremiti strehu tako da folija može da se izvede na okapni lim ili u oluk, a voda da oteče van konstrukcije.
3. Razviti prvu traku vodoravno kod strehe, odštampanom stranom napolje, prema oznaci proizvođača.
4. Nastaviti sledećim trakama prema slemenu, tako da viša traka preklapa nižu. Preklop je obično otprilike 10 do 20 cm, kod manjeg nagiba veći, a tačnu meru daje proizvođač.
5. Foliju privremeno pričvrstiti klamericama. Nekontaktnu foliju ostaviti blago opuštenu između rogova, da eventualna voda otiče ka strehi.
6. Zalepiti spojeve i povezati detalje sistemskim trakama, manžetnama i kitom.
7. Prikucati kontraletve duž rogova. Kod malog nagiba ispod njih se često stavlja zaptivna traka, koja zatvori rupe od eksera.
8. Postaviti letve i krovni pokrivač što pre, da folija ne bi dugo stajala na suncu.

Kontraletve prave prostor kroz koji vazduh struji od strehe ka slemenu i odnosi vlagu. Bez tog prostora voda bi se kondenzovala ispod pokrivača. Folija je, dakle, deo celog krova, a ne samostalna traka materijala.

Ako se folija postavlja u okviru zamene pokrivača ili prepravke krova, proverite u nadležnom organu šta za vaš objekat traže važeći propisi o planiranju i izgradnji. Kod stambene zgrade prvo se obratite upravniku ili stambenoj zajednici.

Najjednostavniji je ravan dvovodni krov bez prodora, sa zdravom konstrukcijom i dobrim pristupom. Folija se razvije, pričvrsti i pokrije bez mnogo sečenja.

Posao produžavaju, a time i poskupljuju, pre svega:

• krovne badže, uvale i grebeni, gde foliju treba seći i više preklapati,
• dimnjaci, krovni prozori, prodori za antene i ventilaciju kanalizacije,
• mali nagib krova, koji traži bolju zaptivenost,
• potreba da se kod utopljenog potkrovlja zalepe svi spojevi,
• popravka rogova, dopuna oplate ili letava pre postavljanja,
• loš pristup krovu i nepovoljno vreme.

Kada poredite ponude, tražite da vam se navede da li uključuju materijal, trake, kontraletve, prevoz i pripremu podloge. Ponuda bez tih stavki može da izgleda povoljno, a onda detalji ostanu nerešeni.

Završen krov može da izgleda u redu sve dok ne dođe prvi jak vetar sa kišom. U praksi se najčešće viđaju ove greške:

• premali preklop traka ili postavljanje odozgo nadole, pa voda podlazi pod spoj,
• folija okrenuta pogrešnom stranom, koja onda slabije propušta paru,
• obična univerzalna traka umesto sistemske, koja s vremenom izgubi lepljivost,
• prodori samo zasečeni, bez manžetne ili lepljenja,
• folija koja nije izvedena na okapni lim, pa voda curi u zid ili izolaciju,
• provetreni sloj koji nedostaje ili je zapušen,
• rupe od alata ili pokrivača koje niko nije zakrpio,
• folija ostavljena otkrivena duže nego što proizvođač dozvoljava, pa je ošteti UV zračenje.

Popravka je obično zahtevna, jer treba skinuti pokrivač i letve, a ponekad i zameniti mokru izolaciju. Sitna greška u detalju tako može da znači radove na celom krovu.

Pre nego što se folija pokrije letvama i pokrivačem, isplati se da sa majstorom prođete krov i proverite:

• da li trake idu vodoravno, odozdo nagore, i da li viša preklapa nižu,
• da li preklop odgovara tehničkom listu i nagibu krova,
• da li je folija okrenuta pravom stranom, prema štampi,
• da li su spojevi i detalji zalepljeni trakama namenjenim toj foliji,
• da li su dimnjak, krovni prozori i prodori povezani manžetnom ili trakom, bez otvorenih mesta,
• da li folija kod strehe izlazi na lim ili u oluk,
• da li na površini ima pukotina i rupa,
• da li kontraletve prave neprekidan provetreni sloj od strehe do slemena,
• da li pokrivač dolazi u roku koji dozvoljava proizvođač folije.