Postavljanje ivičnjaka u suvi beton

Suvi beton, koji se zove i zemljovlažni beton, je mešavina cementa, agregata i vrlo malo vode. Izgleda kao vlažan pesak: može da se sipa, ali kad ga stisnete u šaci, zadrži oblik. Ne teče, pa mu ne treba oplata, a ivičnjak se u njemu lako poravna na pravu visinu.

Kad se nabije i navlaži, mešavina postepeno očvrsne i napravi čvrsto ležište. Za staze, terase, baštenske površine i običan prilaz porodičnoj kući to je sasvim dovoljno. Kod površina sa teškim saobraćajem ili posebnih konstrukcija način ugradnje određuje projektant, obično prema tehničkim uslovima proizvođača i odgovarajućim SRPS EN standardima.

Obeležavanje pravca i visine

Prvo se zateže kanap na kočićima ili se visina određuje nivelirom. Kanap pokazuje gornju ivicu ivičnjaka i njihov pravac. Pri tome se odmah misli i na pad površine, da voda otiče od kuće, a ne prema njoj.

Iskop i nabijanje podloge

Rov se kopa nešto širi od ivičnjaka, da stane i bočni oslonac. Dubina zavisi od visine ivičnjaka i opterećenja: kod leja je dovoljan plići rov, kod prilaza za automobile treba ići dublje i često dodati nabijeni sloj šljunka. Sa dna rova se uklanja humus i mekana zemlja, a zatim se dno dobro nabije.

Ležište, polaganje i oslonac

Na dno se nasipa suvi beton, obično debljine oko deset centimetara, a pri većem opterećenju i više. Ivičnjak se položi, gumenim čekićem se lupka do visine kanapa i proveri libelom. Između komada ostaje uska, ujednačena fuga. Zatim se sa spoljne strane napravi betonska „leđa“, klin od suvog betona koji ide otprilike do trećine ili polovine visine ivičnjaka. Na kraju se beton navlaži, a ivičnjaci se nekoliko dana ne opterećuju.

• baštenski ivičnjaci, tanki i laki, za odvajanje travnjaka, leja i površina sa šljunkom, gde se samo hoda,
• parkovski ivičnjaci, nešto masivniji, za staze i terase, gde moraju da zadrže ivicu popločanja,
• putni ivičnjaci, debeli i teški, uz prilaze i parking mesta, gde na njih pritiskaju točkovi,
• oboreni ivičnjaci sa zakošenom ivicom, na mestu ulaza kolima, da automobil glatko pređe.

Betonski ivičnjaci su najizdržljiviji i odgovaraju skoro svuda. Plastične ili metalne trake više se koriste u bašti kao ivica travnjaka, ali ivicu behatona ne mogu pouzdano da zadrže. Kad birate, zapitajte se jednostavno: da li će se po površini samo hodati ili i voziti? Ako će se voziti, birajte putni tip i ozbiljniju podlogu. Obratite pažnju i na otpornost na mraz, jer zime u Srbiji, sa smenom mraza i otopljavanja, ivičnjacima dobro naude.

Najjednostavnija je prava linija na čvrstom, ravnom terenu sa dobrim pristupom. Posao, naprotiv, produžavaju i otežavaju:

• lukovi i lomovi, gde ivičnjake treba seći ili koristiti lučne komade,
• kosina i velike visinske razlike,
• mekano, glinovito ili raskvašeno tlo koje treba zameniti ili odvodniti,
• teški putni ivičnjaci koje je teško nositi ručno,
• razbijanje starih ivičnjaka i odvoz šuta,
• skučen prostor gde ne može da uđe mašina ni kolica.

Ako pravite ulaz kolima koji se vezuje na javni put ili ulicu, proverite u nadležnom organu opštine ili grada šta vam je za to potrebno, prema važećim propisima o planiranju i izgradnji. Zahtevi zavise od konkretnog slučaja, pa nemojte unapred pretpostaviti da ništa ne treba. U stambenoj zgradi uređenje okoline dogovarate sa upravnikom ili stambenom zajednicom.

U praksi se često dešava da ivičnjaci posle postavljanja izgledaju odlično, a problem se pokaže tek posle prve zime. Tipični uzroci su:

• slabo nabijena podloga, pa ivičnjak tone ili se naginje,
• bočni oslonac koji nedostaje ili je prenizak, pa se ivica izvrne pod pritiskom popločanja ili automobila,
• previše vlažna mešavina, koja se pri lupkanju razliva, pa ivičnjak „pliva“,
• rad na mrazu ili opterećenje pre nego što je beton stigao da očvrsne,
• loš pad, pa voda stoji uz ivičnjak i podlokava ga.

Lake baštenske ivičnjake oko leje ili staze možete postaviti i sami. Kod putnih ivičnjaka i ulaza kolima pametnije je pozvati izvođača sa opremom za nabijanje.

1. Obeležiti pravac kočićima i zategnuti kanap na visini gornje ivice ivičnjaka.
2. Iskopati rov nešto širi od ivičnjaka, ukloniti humus i korenje.
3. Nabiti dno rova ručnim nabijačem ili vibro pločom.
4. Zamešati suvi beton tako da u šaci drži oblik, ali da iz njega ne curi voda.
5. Nasuti ležište i grubo ga poravnati.
6. Položiti ivičnjak, lupkati ga gumenim čekićem do visine kanapa i proveriti libelom.
7. Nastaviti sa sledećim komadima uz istu fugu i usput proveravati pravac.
8. Sa spoljne strane napraviti betonski klin i čvrsto ga nabiti.
9. Navlažiti beton, po toplom vremenu ga nekoliko dana vlažiti i ne opterećivati.
10. Tek onda zasuti okolinu zemljom ili polagati popločanje.

• gornja ivica ivičnjaka prati kanap i nigde ne štrči,
• linija je prava ili ravnomerno zaobljena, bez „zuba“,
• fuge između komada su ujednačene,
• ivičnjak se ne pomera i ne klati kad ga pritisnete nogom,
• bočni oslonac je neprekidan celom dužinom i nema golog betona tamo gde treba da bude zemlja,
• na ivičnjacima nema okrnjenih ivica ni pukotina,
• voda posle kiše otiče i ne zadržava se uz ivicu.