Ugradnja behaton ploča u beton (umesto ivičnjaka)

Ostatak površine se postavlja na uobičajen način, na zbijenu podlogu od tucanika i posteljicu od sitnog kamenog agregata. U beton ide samo ivični red. Kod površine koja više trpi to su ponekad i dva reda. Postupak obično izgleda ovako:

• pripremi se iskop i zbijena podloga po celoj širini površine, uz dodatni pojas ispod ivice,
• duž ivice se zategne kanap na visini buduće površine ploča i s padom površine,
• ispod ivičnog reda se nanese zemljano vlažan beton, koji može da se oblikuje i ne razliva se,
• ploče se gumenim čekićem utisnu u beton tačno do kanapa,
• sa spoljne strane se oblikuje betonski klin, otprilike do dve trećine visine ploče,
• kada beton očvrsne, završava se unutrašnja površina, fuguje se i vibrira.

Zašto klin ne ide do gornje ivice ploče? Zato što preko njega treba da se nasipa zemlja ili šljunak, pa beton ne ostaje na vidiku. Pritom i dalje čvrsto drži ploče sa strane.

Možete naići i na postavljanje cele površine u beton. To je druga, kruta konstrukcija. Ona traži betonsku ploču, dilatacione fuge i dobro rešeno odvodnjavanje, pa je nemojte mešati s ovom stavkom.

Betonski klin ispod ivičnog reda dobro služi za staze, terase, površine uz kuću i manje površine po kojima se samo hoda. Zgodan je i tamo gde popločanje prelazi u travnjak, pa ivica treba da se kosi bez prepreke. Dobar je i za lukove i razuđene oblike, gde bi se ivičnjak teško uklopio.

Kod prilaza za automobil ili parking mesta točak mnogo jače pritiska ivicu. Betonski oslonac se tada pravi širi i masivniji, ploče deblje (obično oko 8 cm umesto 6 cm), a podloga takođe deblja. Kod težeg saobraćaja ili ivice uz visinsku razliku ivičnjak je često sigurniji izbor. Ako površina pripada stambenoj zgradi, unapred se dogovorite sa upravnikom ili stambenom zajednicom. Ako se prilaz vezuje na javni put, prema važećim propisima o planiranju i izgradnji proverite u nadležnom organu lokalne samouprave i kod upravljača puta šta je potrebno.

Najjednostavnija je ravna, duga ivica na dobro zbijenoj podlozi, gde kolica s betonom lako prilaze. Više posla traže:

• lukovi i lomljene ivice, gde ploče moraju da se seku,
• ivica uz zid, stepenice ili fasadu, gde se klin teško oblikuje,
• meko, glinovito ili vlažno tlo, koje prvo treba ojačati,
• veća visinska razlika između ploča i okolnog terena,
• dva reda u betonu umesto jednog kod opterećene površine,
• loš prilaz, kada beton mora da se nosi ručno.

U praksi se često dešava da se ivica betonira na nedovoljno zbijenu podlogu. Beton onda slegne zajedno s njom, a ivični red pukne ili se izvrne. Druga česta greška je previše redak beton. On se razliva, klin ne drži oblik i ploče u njemu „plivaju“.

Problem nastaje i kada se klin uradi samo reda radi, kao tanak sloj. Takav oslonac pukne već pri prvom mrazu ili opterećenju. Pažnja i sa vibro pločom: ako njome pređete preko sveže betonirane ivice ili radite bez gumene podloge, ivične ploče se olabave ili okrnje. Ne zaboravite ni na pad. Ivicu u betonu posle očvršćavanja više ne možete ispraviti, zato pad od otprilike 1 do 2 % treba podesiti već pri zatezanju kanapa.

Ne betonirajte po mrazu ni po velikoj vrućini. Ispod otprilike +5 °C beton veoma sporo očvršćava i može da se smrzne, a po vrućini se brzo suši i puca. Svežu ivicu zaštitite od direktnog sunca, kiše i mraza.

Ovaj posao možete uraditi sami ako je podloga već pripremljena i zbijena, a vi imate malo strpljenja. Pripremite kanap, kočiće, libelu, gumeni čekić, mistriju i gotovu betonsku smešu u džakovima ili mešalicu.

1. Proveriti da li je podloga ispod ivice zbijena i da li izlazi iza ivice ploča bar za širinu klina.
2. Pobiti kočiće i zategnuti kanap na visini gornje ivice ploča, s padom od kuće.
3. Zamesiti zemljano vlažan beton koji, kada se stisne u šaci, drži oblik i ne pušta vodu.
4. Naneti beton ispod ivičnog reda u dužini koju stignete da obložite pre nego što počne da se steže.
5. Postaviti ploče i kuckati ih gumenim čekićem tačno do nivoa kanapa, uz ujednačenu širinu fuga.
6. Usput proveravati libelom ravnost i pad.
7. Sa spoljne strane mistrijom oblikovati kosi klin, otprilike do dve trećine visine ploče.
8. Očistiti ploče od betona odmah, dok je još mek.
9. Pokriti svež beton folijom ili vlažnim platnom i pustiti ga da očvrsne prema uputstvu proizvođača smeše.
10. Tek tada postaviti unutrašnju površinu, fugovati je i vibrirati preko gumene podloge.
11. Zasuti klin zemljom ili šljunkom.

• ivični red je u jednoj liniji, bez skretanja i zubaca,
• ivica je u ravni s ostatkom površine, ništa ne viri niti propada,
• pad odvodi vodu od kuće i na površini ne ostaje voda,
• ivične ploče se pod opterećenjem ne klimaju i ne naginju,
• betonski klin je neprekidan, bez pukotina, i ispod ploča nema golih mesta,
• na vidljivoj strani ploča nema osušenih ostataka betona,
• fuge su popunjene, a ivične fuge nisu zalivene betonom do površine,
• klin je zasut i okolni teren se lepo nastavlja na popločanje.